Sreća je u malim stvarima

Koliko god htela da napisem puno lepih reci o jeseni stila zuto lisce-zimnica-kise,ne uspeva mi...Jer mene ne odusevljavaju sve te lepe stvari...Ok,volim ponekad da vidim drvo i ispod njega gomilu zutog lisca,ali to je jedino sto volim kod jeseni...Sta vise,mrzim jesen...Mrzim hladnocu,vetar,kise i blato.Kao i tmurnilo neba koje me samo jos vise baca u bedak.Zubato sunce,i to samo na pet minuta.I onda opet sivo,bledo,bezivotno... Najezim se od svega toga...i onda mi je najlepse kuci,uz pec i TV...Mada,zimu volim...Zimu prosto obozavam.Kada se na brezuljku ispred zgrade skupimo svi i prisetimo se proteklih godina,skijamo se,sankamo.I belina u tihim vecernjim satima kada sam neustrasiva,kada izadjem sama da prosetam i mojoj masti nema granica.Tada sam taklo bezbrizna i srecna... Ali,cemu se radovati ove godine?Zaboravili smo cak i kako izgleda pravi,beli sneg.Prosle godine nas je svojim prisustvom udostojilo samo nekoliko pahuljica.Racorala sam se u zimu,nebo... Da li ce ove godine biti bolje,ostaje mi da vidim.A do tada se molim da mi zivot vrati osmeh na lice makar tom jednom pahuljom...Kao nekada...

E,pa konacno se oporavila od balada....Kao i od NJEGA...Cudnom koincidencijom i sticajem okolnosti,ostavila sam ga iza sebe i sve vezano za njega bas DANAS...Danas,popsto je proslo tri meseca od raskida(4 od pocetka)...Pre tacno mesec dana sedela sam na ovom istom mestu i plakala...Lila krokodilske suze...A danas mi se ne place...Cak sam i zaboravila koji je datum...Nisam ga videla skoro...Kao da se skriva od Sunca...Mozda je tako i bolje....Kad me je drugarica podsetila da je danas "dan D",samo sam se nasmejala... I tako sam srecna...Konacno sam shvatila da je ovaj zivot mali,kratak i da u njemu nema mesta za tugu...Ovih tri meseca,bio je moj ispad...ili ne znam kako vec to da nazovem...Znam samo da sam uspela da ne mislim na njega kao pre,da mi nije najbitniji u zivotu.Pocela sam da volim samu sebe,sto do sad nisam znala.Samo sam nesebicno volela druge,a na sebe sam zaboravljala i bila u drugom planu...Jutros sam se probudila nasmejana,ali ne sa mislima o NJEMU,vec o tome kako je lep ovaj zivot...I to mi se dopalo... Sunce se usunjalo u moju sobu,sad,posle jaako dugo vremena,i dalo mi snagu da zivim,da se radujem novim pocecima i lakse prebolim krajeve.

 "DA SMO ZIVI I ZDRAVI JOS GODINA STO, DA JE PESME I VINA I DA NAS CUVA BOG... ...JER OVAJ ZIVOT JE KRATAK I PROZUJI ZA CAS!!!"

Trudila sam se da shvatim koliko su nasi preci bili u pravu kad su smislili ovu poslovicu.... I danas sam shvatila...Iako je primer koji cu navesti nebitan i obican,ovo mi se danas desilo i najvise mi pomoglo da shvatim ovu poslovicu a samim tim i istinu koju ona kazuje:da sam budala.Najprostije receno. Naime,u toku je decija nedelja.I ovi nasi iz skole pevali na trgu.Naravno,i Nikola(objasnjenje:moja draga V ga i dalje voli iako je to bilo pre ihihii...zar nismo slicne?).I ona guska zapela da ide da ga gleda.Naravno,sve to u toku casova.I ja kao njena najbolja drugarica,morala da podjem sa njom.Ne,nismo pobegle(pobegle smo posle).Trcale smo za veliki odmor do grada(koji nije bas blizu) i nazad.I stigle na cas.Medjutim,on nije tad pevao.Kazu,kasnije ce.I ajde da idemo kasnije.Ali odmor 5 minuta a nastavnik nece da nas pusti.I sta onda da radimo?Skupimo drustvo i pobegnemo. I zamislimo da sve to prodje odlicno.Razrednom cemo reci da je doslo do greske u komunikaciji i da smo shvatili da nas je nastavnik pustio.Sve isplaniramo i krenemo.Do tamo svi pretrnemo jer nas je prosli put kad smo bezali taj isti razredni jurio 200 metara pa nas za usi vratio u skolu. A kad stignemo tamo imamo i sta da vidimo:ljudi otpevali svoje i posli.Uhhh zesca ispala.I sta raditi dalje?Da se vratimo u skolu,ne ide.Proslo vec 10 minutra od casa.Odemo u drugu skolu i ostanemo tamo do kraja casa.I sad zapnu da se vratimo na matematiku(imamo nastavnika dusa od coveka).OK.i tu se svi slozimo i krenemo.A kad stignemo u skolu tamo nas cekaju nasi dragi drugovi iz odeljenja na celu sa razrednim(mozete misliti koliko smo se obradovali kad smo ga videli).Nije nam pomoglo ni 1000 "molim vas",ni suzice kajalice. I nas 15 sad ima ukor razrednog staresine sa smanjenjem ocene iz vladanja,neopravdani,i keca iz fizike. Sta smo postigli? -Jedno veliko NISTA. A oni koje smo u nedostatku pametnijih izraza nazivali streberima zato sto su ostali na casu-zakljucene petice.Bas lepo.I evo sad ucim fiziku,a znam da ce naci neki razlog da mi da jos jednu jedinicu.Ali sta cu...jer,"budala se na svojim greskama uci"...i?zar nisam budala?

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.