Sreća je u malim stvarima

Pauza

U pauzi jedem maminu tortu sa vanilom i cimetom

pijem duplu tursku kafu

i jednom rukom listam turističke destinacije za ovo leto

na svakoj plaži sa slike vidim nas dvoje

pržimo gola leđa na mediteranskom suncu

ljubimo se pod palmama

ronim a ti me spasavaš

jer ne umem da ronim

(ali neću da priznam)

delimo 5 kugli sladoleda

jer moramo da probamo svaki ukus koji imaju

smejemo se izgorelim prolaznicima

pokušavamo da sričemo nepoznata slova

i tako

dok kiša udara o okno prozora

ispred kojeg je otvorena knjiga

sa upaljenim laptopom  

sa tobom koji uživo programiraš

1300 kilometara daleko od mene.

Ako to nije ljubav

ne znam šta jeste.

 

 

 

 


Nije slučajno

 Ne dešavaju se slučajnosti, odavno. Znaš da je nekom stalo kad te pita, a zatim satima sluša o tvojim nadanjima,maštanjima,strahovima,praštanjima. Uz tvoju pomoć opraštam sebi sve. Opraštam tebi ponešto. Beskrajnom ljubavlju teram te da budeš samo bolji. Beskrajnom strogoćom teraš me da se trgnem iz sanjarenja. Prvo se durim a zatim te ljubim.

Pogledom prelazim preko tvojih crta lica..na ekranu. Smeješ se i psuješ daljinu. U mislima ti dodirujem obrve, kapke, čelo i nos, usne. Grlim te dok ne izgubimo dah. Onako..Naše.

Gde god krenem, tu si. U mojoj sreći, u mojoj tugi, u mom uzdahu pred san, u mom protezanju pred novi dan. U mom planiranju. U mom padanju i ustajanju.

 Znaš da je tebi stalo do nekog kad nema više ljubomore, sumnje, preispitivanja, brige. Samo sreća i ljubav. Znaš da oboje možete proći sve i svašta, a iz srca ne mrdnuti. Znaš da može ljubiti druge, gledati, maštati, a da zna da nije to to jer nisi ti, nismo mi...Kada si u to sigurna, kula od karata je stabilna. Zacementirana. 

 

,,Vrati me u one dane,nek još jednom srce stane,stane od previše ljubavi

Vrati sjaj u oči moje, kunem se u ime svoje da ću te zauvek voleti'' 


Danas

Pričala sam mu da je detinjast, dok nisam shvatila da treba da budem detinjasta s njim. Blesava. Neozbiljna.

Jer smo ozbiljni na fakultetu, poslu, prema komšijama,roditeljima,pred nadzorima i uzorima, sa samim sobom.

S kim ćemo,onda,biti neozbiljni,ako ne jedno s drugim?

Moja rolnica, krofnica,zvezdica, sve moguće u deminutivu, moj Profesor, inženjer, organizator, vaspitač, sve moje nežno u ovom trenutku...A sutra?Zauvek...? 


Sreća

Generalna — Autor tuzna @ 21:59

Sreća je stvarno putovanje, a ne destinacija. Ne mogu, na primer, da položim ispit, da postignem neki mali uspeh, da postignem neki veliki uspeh, pa da tek tad dozvolim sebi da kažem da sam srećna.

Ne! Ako mene pitate, srećna sam što sam danas savladala jednu lekciju. Srećna sam što sam skuvala savršenu pileću čorbu. Srećna sam što sam i po kiši otišla na trening. Srećna sam što sam se probudila zahvalna na još jednom danu. Srećna sam što sam uhvatila lep film na televiziji da ga odgledam uz večeru.

Sreću čini mozaik momenata iz našeg života. Ponekad se i momenti koji se nama čine lošim ili tužnim savršeno uklope u tu sliku. Kasnije shvatimo da nam je percepcija bila pogrešna i da su zaista bili vredni pažnje.

Sutra će biti još lepši dan nego danas, znam pouzdano iako nisam gledala prognozu...Novi zadatak je da naučim da praštam sebi i drugima. Nema lepšeg osećaja nego kad pobedu izdejstvujete ljubavlju.

Ponovo tinejdžerka, nespretni pisac, zaljubljena u život i svaki udisaj, Mala devojčica u meni vas grli svom snagom. 


Zakon privlačenja

o meni.... — Autor tuzna @ 17:46

Odavno sam prestala da se pitam zašto se nešto desilo..Zašto baš tako i zašto baš meni.

Otkriće mi je što shvatam zašto čak i par godina kasnije. Shvatam zašto mi ni sa kim nije uspelo, a shvatam zašto mi i sa tobom prva dva puta nije uspelo. Shvatam zašto si mi pre 8 meseci rekao da ti je naš raskid najbolja stvar u životu, tek sada. Glupača je shvatila bukvalno i negativno kao i sve u životu. A ti si za to vreme postigao neverovatne stvari da bi meni dokazao da me zaslužuješ.

U međuvremenu ja sam napredovala svojim ustaljenim tempom ni ne sanjajući šta, to jest koga mi život sprema. Sada stojim pred tobom, zadivljena onim što si postao i postaješ svakodnevno, sada ja željna da budem bolja od najbolje sebe, da mogu da ti pariram, da mogu da uzvratim tu količinu ljubavi i snage koju mi ulivaš, a koja je zapravo nedostižna i nemerljiva...

Danas mi je svanuo naopak dan, pašće sneg, najela sam se majkinih pereca i pokušavam da pronađem dokaze sebi da mogu i ovo..Da je sa tvojom dušom kraj moje čitav život za mene jedan obican..p....dim... 


Fall seven times,stand up eight.

Generalna — Autor tuzna @ 22:12

Padnem sedam puta,i taj sedmi se tako fino prostrem po asfaltu da se zalepim za njega dlanovima,obrazima,butinama,i nastavim da lezim, ne ustajem,ali i to jednom dosadi,jer se otud loše vidi sunce,loše se čuju ptirce,a ja želim da stojim rame uz rame sa ostalima,da uživam u prolećnom danu, pa promolim nos,neko ga usput klepi(nenamerno), pa izdignem ramena iz blata, pa se pridignem na kolena i počnem da puzim,dobro je..Može i gore...Bogu hvala što imam ta kolena..I ruke,i noge,i svoja dva oka kojima vidim nebo i sunce..Bogu hvala što imam topao dom,krov nad glavom i topao obrok u stomaku..Što me život mazio i pazio i sreća čekala na svakom ćošku pa mi i najmanje muke deluju ogromno..

Nisam još ustala..Ali makar ne ležim sklupčana kukajući nad životom..Nervirajući druge,ponavljam:"Biće dobro", i guram, puzim i grebem, u pauzama plačući sve što boli...

Pa,bre,biće zaista dobro...Kad-tad,mora da bude...

Izaberi

o meni.... — Autor tuzna @ 22:37

Znaš, obojica će biti tamo,a ja ne znam koga bih želela da vidim,a kome da kažem da ne dolazi..

Jednog poznajem isuviše dobro, godinama je bio moje srce i duša, činio je sve za mene i meni. Nikad me nije povredio, osim kada mi je na rastanku rekao:"Ćaos,neću da te zadržavam."

Kasnije mi je rekao da se držao izreke-Ako nekog voliš,pusti ga da ode. I da to što mu se sad vraćam,znači da sam njegova i neće me pustiti nikad više. Boriće se za mene. A ja se gušim od previše borbe, kakva crna borba, ljubav je ljubav a ne rat, iz te smo bitke oboje kao ranjenici izašli...Guši me,želim da pobegnem,a ne želim da budem sebična i hladna, do jutros sam želela da provedem život kraj njega. 

Drugi...Drugog ne poznajem. Dali smo šansu nečemu što je ličilo na nešto, ali tačno mogu da nas zamislim, ne poznajemo se, i pucamo naprasno posle x godina glume, sasipamo jedno drugom istinu u lice i to nešto  se raspada. Pre 18 dana me je sanjao. Za tih 18 dana meni se toliko stvari izdešavalo da sam,pogledavši u kalendar danas,zinula od čuda koliko je zapravo malo vremena prošlo. Iskreno, volela bih da ga vidim još jednom, mislim na onaj filmski susret na ulici kad se oboje smejemo osobi s kojom šetamo, uozbiljimo se kad nam se poglefi sretnu,pa hej,pa ćao, pa kako si-sve smotano i zbrzano i žuran korak dalje...

Posle 7 meseci sam mu se javila i on me je iz čista mira pitao želim li da pređe 1300 kilometara da me vidi. Ostala sam bez teksta.

"Izaberi", kaže majka, "onog s kojim bi bila srećna, zanemari sve druge faktore,osobe,okolnosti,planove, izaberi pametno i kad izabereš...pusti se i živi ljubav, za to si stvorena..." 

 


Antonio

Priče Antoniju — Autor tuzna @ 22:38

Ćao,Antonio.

Dugo nisam mislila na tebe, ali malopre si mi došao u misli, dok sam srkala šolju crnog čaja i kao tele gledala u skripte raspoređene po krevetu. Poželeh da ti kažem da ne znam gde sam. Tu sam, u svom krevetu, ista adresa petu godinu zaredom, sve je isto a sve je opet, pomalo teže.

Znaš da ne volim da kukam, volim da se uhvatim u koštac s izazovima i pobedim, ali sada sam morala jer gledam u tu gomilu papira ne znajući odakle da počnem i gde ću završiti,gledam, pa u glavi pevam, pa srčem čaj, pa obilazim društvene mreže bežeći u paralelni univerzum gde sam ja teška a knjiga me mora savladati, a meni lepo i lako.

Nije ovo ništa nesavladivo, sve su kockice na svom mestu, svi uslovi su ispunjeni. Moram samo probuditi uspavanog lava u svojim grudima, naterati ga da se oglasi što glasnije da se sve od njega poplaši.

Kako si ti,Antonio? U tvojoj realnosti mora da je sve bolje.

Je rekoh ti na čemu sam zahvalna.

Zahvalna sam što sam jutros otvorila oči, što su mi deda,baba,mama,tata,stričevi,strina,brat,snaja,bratanica živi i zdravi, što je danas bilo sunčano,što se D trudi oko mene sad kad mi je zapravo i najpotrebniji neko ko me poznaje, ko čita između redova i virtualno grli, neko ko me voli čak i kad samu sebe zaboravim voleti...

Eto, moj imaginarni dečače, u zamci sam sopstvenih misli, ti si moj crni tunel a tračak svetlosti biću sama..ovog puta....

Ćao! 


Proleće

Moja bajka — Autor tuzna @ 22:22

Imam divan crveni džemper, sa rolkom i kratkim rukavima. U tom džemperu se osećam baš,baš posebno. Da li zbog crvene boje ili zbog toga što mi ga je mama poklonila, ne znam. Ima nekih stvari koje vam prirastu srcu i čak i kad se nekad upropaste,u vašim očima ostaju dragocene.

Imam kratke prste, neverovatno kratke ali koji su svirali harmoniku i klavir godinama,bez muke, i koje je retko ko zagledao, upoređujući ih sa svojim i razmišljajući, krišom ili naglas, kako baš pristaju njegovim prstima.

Imam rupicu na desnom obrazu i neki pokušaj na levom i na bradi. Kad se baš jako smejem, pojavi se poneka bora-smejalica i bebi lokne oko čela izvire ispod isfenirane kose.

Volim da ćutim i maštam, mnogi (dok me ne upoznaju)kažu da sam mrgud, da ih plašim ćutanjem.

A moje ćutanje samo treba shvatiti prihvatiti, oberučke ga zagrliti i ljubiti godinama,dok te ne uvuče u sebe i ne zavoliš ga, i ne stvoriš potrebu da ćutiš sa mnom..i maštaš...

Već vidim nekog..neodređenog izgleda i visine, a čistog srca, svog od emocija satkanog za mene, prema meni, preda mnom kako se divi tom crvenom džemperu držeći moju mini-ruku u svojoj, ljubeći mi obraze i trepavice(mokre od suza-radosnica), čija se maštanja poklapaju s mojim, čiji su snovi sa mnom inspirisani. Govori mi da sam borac, a ja volim svim svojim bićem, kuvam što nikad ne bih, ljubim pred celim svetom, dajem mu snagu da izgura svaki novi dan.

Takva su mi osećanja danas. Malo sam,kao i uvek,nedorečena, ali emocijama pomeram planine i razdvajam mora. Hodam korak po korak u poznatoj ulici, udišem proleće koje samo što nije..Pa šta ako počinje kiša? U ritmu muzike poskakujem preko barica na trotoaru, i osmehujem se kuci, osmehujem se teti iz pekare u koju mesecima ne zalazim(s razlogom), osmehujem se namrštenom komšiji. Njemu izgleda nije isti dan kao meni. Mora da me psuje u glavi, a mene danas i ta činjenica zasmejava.

Lepo je kad si zaljubljen, najlepše je kad počneš da pronalaziš razloge zbog kojih se iznova zaljubljuješ u sebe.


Odustajem

Generalna — Autor tuzna @ 11:13

Odustajala sam mnogo,ovih dana...Od ljudi,stvari,želja,snova,ciljeva...

Odustala sam od Porodice..Odustala sam od njega...Od Nas...

Odustala sam od snova o doktoratu, odustala sam od snova o sebi u tudjoj zemlji. Odustala sam od ideje da danas napustim krevet.

On je,kao i svaki, rekao-Važi,čućemo se ponekad,a i ako se ne čujemo..Čuvaj se...

Ja sam,kao i svaka,rekla-Hvala ti,takođe, progutala reku suza i spustila...

Poštedeću se Ljubavi neko vreme...Da,ona vas hrani i prožima,ali mene ona guši..Sputava...Na sve zemaljske poteškoće,tu je da me dokrajči lažnom nadom, obećanjima,nedosanjanim snovima...

Danas je novi dan,nova šansa za borbu. Nije svaka izgubljena bitka jednako i izgubljeni rat...Danas biram da ne budem kukavica...Obećavam sebi dok "ispuštam dušu" na traci za trčanje, zaključujući da mi se život zaista,po nekom Nebu znanom uhodanom sledu, zaista vrti u krug.


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 ... 58 59 60  Sledeći»

Powered by blog.rs