Sreća je u malim stvarima

Oprosticete mi sto nemam snage da citam vase postove...Ne mogu da mislim o lepim stvarima kad sam okruzena tugom....

Bila sam kod Tamare...Upravo dolazim od nje...Ja i jos tri drugarice.

Pre toga slusam price.Kako je bila sama kuci,kako je zacula policiju i hitnu...I nasla se u cudu...A onda ono klasicno "Zao nam je..."I vrisak....

Pa kako njen zivot vise nece biti isti...Kako nikada vise nece moci da se smeje...Kako...kako....Ne,ne mogu dalje... 

Sve sam se dogovorila,jos naucila drugarice kako da se popnasaju...Ko ce da ih uci...Jedan bolesni emotivac...

Odlazimo.Kuca...kao da i sama izgleda mrtvo.Upaljena svetla,vucjak zavija....Pocinjem da se tresem...Kucam nekoliko puta.Vrata mi otvara nepoznata zena,obucena u crno.Oci crvene od suza.

"Moje saucesce..."...Jedva sam prevalila preko usta...

Pitam za Tamaru...kaze,gore je...Odlazim do sobe,pokojnikove stvari zavijene u carsave...Sve tiho,jadno...Kazu,Tamara spava....Andjeo mali.Samo neka spava.

"Celu noc je plakala..."-cini mi se,jedva je izustila,i potekle su joj suze.Zena,za koju se posle ispostavilo  da joj je baka.

"Evo,sacekajte je...",govori kao da ocajnicki  zeli da ostanemo.

"Neka,nek spava"...

"Dobro,dodjite kasnije..."

Izlazim kroz ista vrata.Za mnom drugarice.Sve tihe.I tu me nadvladaju suze.

A da li cu se vratiti?-Naravno da necu...Prvo,zato sto ljudi moraju da se srede...Drugo,jer toliki bol ne mogu da podnesem...A njima sad treba uteha...Mojoj Tamari treba zagrljaj...I one tako male,glupe reci:"Izdrzi...Budi jaka..."

I opet mi polaze suze....

Tragedija.Bol.Muk......

Jedni roditelji doziveli su prokletstvo-nadziveli su svoje dete.Jedna sestra izgubila je brata.Nekog ko joj je znacio sve u zivotu.Svet nikada vise nece biti isti...Bar ne njihov...

 

I pocinje kisa...Nasmejah se nekako,i nebo zna za bol.... 

 

 

 

P.S.Ici cu sutra na sahranu...Moram...Ali,znam da necu izdrzati,a da ne zaplacem...BOZE,kad je meni ovako,kako li je tek njoj....Zelim joj puno snage...Sada joj samo to treba...Jako srce...A plasim se,jer....................

 

...suvise je malo. 

Tuzna....

Tuga...

Bol...

Patnja...

Zasto sam tuzna....:

1.Malopre sam saznala da je umro momak,brat jedne moje drugarice...Bas mi je zao...:(

2.Zato sto je ona jedna predivna osoba...Mladja je od mene godinu dana...Jednostavno,nije to zasluzila...

3.Zato sto je moj bata u Grckoj...I ja ne mogu da mu kazem koliko ga volim....

4.Zato sto je jedna takodje divna cura devojka od tog decka...bila...

i vise razloga nema...napisacu drugi put...Sad,jednostavno,nemam snage...

Kad se desi tako nesto,zapitas se duboko....I ja imam brata...I to samo nekoliko godina mladjeg od ovog momka...I...stalno se svadjamo...Znam,to su one sitne svadjice,koje ne znace nista...Ali,sta ako ga nekad ne bude...?

I ne bude znao koliko ga volim...?

A volim ga...Mnogo ga volim...Obozavam ga...I sad mi fali...Fale mi i svadjice....Sve je prazno bez njega iako je otisao na samo nedelju dana...A kako bi tek bilo da ode zauvek...

Necu o tome da razmisljam...Ne mogu..Od takvih misli uvek zaplacem...

Niko to ne zasluzuje...Taj bol...Patnju...Da sa samo 13 godina izgubis najvazniju osobu u zivotu,najboljeg druga... Nekog na koga si navikla a sada ga nema...

Skroz se najezim...

Sta da radim?Ako joj pridjem,zaplakacu...A osecam da joj treba podrska...I zagrljaj...Sada,vise nego ikada...

Drzi se,Tamara,dusice nasa,izdrzi zbog svih divnih ljudi koji su uz tebe...Bice bolje...Moras da nastavis dalje...Molim te....

I suze mi krecu niz lice....Zar aista imam prave i opravdane razloge da budem tuzna?Kad samo pomislim na ovo divno dete...I na to da njena rana nikada nece da zaraste..

ZIVOTE....SUDBINO.......................................... 

Ovaj clanak "poklanjam" svima koji vole...

Svima koji su voleli i koji ce voleti...Cak iako nisu voljeni...

Posebno onima koji pate....Ma,poklanjam svima koji ce se prepoznati...

Svi smo mi bili voljeni...Ja se u zivotu divim osobama koje vole uprkos svemu...Imam drugaricu  koja se posvadjala sa svima zbog momka kog voli,iako on nece ni da je pogleda...To se zove LJUBAV...Mada,jos je lepse kad je ta ljubav uzvracena...Kad  imas nekog da sa njim podelis tugu,srecu,strahove...Kad cuti i cutanjem te razume...Kad zna da treba da se skloni...Kad zna da ga volis  iako mu to  nikad nisi rekla...I,sto je najvaznije,da zna  da  voli...

Nazalost,u zivotu precesto naletimo na osobe koje nisu vredne nase ljubavi...Jos manje nasih suza...Treba biti jaka osoba da bi znali da se izborimo sa njima...Samo,ponekad,i srce gresi...

A nekad naidjemo na one "prave" ljubavi.Kad nam se to desi,treba znati da tu ljubav i sacuvamo...

Sta bi svet bio bez ljubavi?

Sve bi bilo sumorno,jadno,tiho....Sa druge strane,ljubav nosi bol....Bez izuzetka uvek idu  "u kompletu"....

Cak i kada naidjemo na "pravu" ljubav,bol je tu...

Upravo sa tom boli,treba se znati izboriti.

ZNAM kako je lepo bilo....ZNAM da je njegova majica jos kod mene...ZNAM da vise ne nosi moju ogrlicu...ZNAM i to da ima drugu...ZNAM,da me je preboleo....

Samo,NE ZNAM kako je mogao....Da li on ima neku tajnu formulu?Mozda me voli i dalje?A mozda me nikada nije ni voleo??? To,su pitanja na kaje necu nikad dobiti odgovor...

ZNAM da sam sama sa svojim bolom,i da se treba osloboditi...

                                "Obrisi suze,drugarice,

                           kad ga sretnes,okreni glavu

                             ponosna budi,ne slusaj druge,

                          shvatices jednom da sam u pravu" 

Moram da budem jaka...Ma koliko to bolelo...Boli,i bolece...Ni sledeci nece biti bolji...A ja ZNAM da ipak necu moci da se osuprem...I da ce boleti opet,iznova i iznova....I NE ZNAM odgovor. ...Vrtim se u krug bez nekog cilja,trazim,vapim za prosloscu,ali ona mi izmice...NEMA NAZAD...Tu sam gde jesam,skupljam krhotine svojih osecanja i nastavljam dalje...

Ili pocinjem iz pocetka...Po prvi put,izbor je na meni...A ja NE ZNAM sta da odlucim...

 

Sa neba mi stize odgovor:

Kisa je prestala,pojavilo se Sunce i ukazalo mi nove vidike...Sve izgleda tako drugacije....Mozda i nije sve tako crno?

 

                                  "Obrisi suze,drugarice,

                               dopusti suncu da ti vidi oko,

                              podigni glavu,ponosno koracaj,

                              veruj u ljubav i gledaj visoko" 

 

 

 

 

kap.........kap........kap.......

 

 

Joooj.....

 

Kap.......Kap....Kap........

 

 

Okrecem se na drugu stranu...

 

KAP.....KAP.....KAP!!

 

Uh.Ta kisa.Otvaram oci.A oko mene sivo,bezivotno....Protezem se....Bas mi se ne ustaje...

Oko mene jesen...ali ja necu jesen...Hocu prolece,leto,zimu...Ali jesen NECU!!

Sinoc sam pokisla kao mis .Ispratila modu a to sto sam bila "gola" na -10C,to cu sad da patim...Sve se izblatnjavila,kosa mi se upropastila skroz,"upala" u bedak...Koga sam videla,bolje da ne spominjem...I sad ova kisa...Zasto je sve protiv mene u poslednje vreme??!

Kao da sama JESEN nije dovoljna,juce su nam rekli da nam odlazi nastavnica...Jedna divna osoba...Plakala sam celo popodne...

Nisam ja tuzna...Ne,zaista...Samo me ponekad rastuze ovakve stvari...Lije k'o iz kabla,duva vetar,i nije mi ni do cega...Sva sam naelektrisana...Ali,proci ce me...Znam da ovo nije vredno mog zdravlja...Jos manje mojih zivaca...Trebace mi za kasnije...:)

Dok se kisa ne smiluje i ja se povratim u normalu,pozivam vas sve na veliku solju caja

dok cekamo prve pahuljice....

 

 

"Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim ono što mogu i mudrosti da to dvoje razlikujem..."

[[

Ovako,ne radi mi tastatura,instalirala sam novi Windows(sve mi se poremetilo),ali morala sam da napisem ovo....btw pisala sam juce,ali ADSL mi odapeo u poslednjem trenutku...:)

Nisam planirala danas da pisem,ali kad sam nakratko svratila na moj blog,setih se da je danas jubilej....Prvih mesec dana mog blogovanja...Proletelo je kao u  snu...Sada sam(nadam se) i ja deo "ekipe".Ako nisam,postacu,ima vremena...:)

Htela sam samo da kazem koliko su mi ove zvrljotine pomogle,ali i koliko mi znace svi blogeri...

Zaboravi,domacica,hyperblogger,shadow,kaleidoskop,ella,bubi,veshtichica,biljana,di,vavilonska ribica,cokoladna,orashchitj.Sva mila lica koja su mi pomogla u prevazilazenju proslosti.I promenila mi ime:sada sam Veselica!Hvala,drage moje!Naravno,tu su i jace polovine(ne nase,ali necije jesu)-quzma,dmc(na njega sam ljuta ali volEm ga i dalje),jera.Nista manje znacajni za mene.Naravno,tu su i novi clanovi-flordeluna(moja koleginica-btw trebaju nam asistenti i pacijenti u psihijatrijskoj ordinaciji...:) ),dusica,dragon,dmitarg,sigurno ih ima jos dosta,ali nisam bila tu ovih dana pa ce mi oprostiti sto sam ih zaboravila...Svima zelim puno srece i uspeha.

U pocetku nisam znala sta da pisem.Vremenom sam se izvestila.I stekla nove,iskrene prijatelje.Osecam se kao clan jedne velike vesele porodice.Ovde,nema mesta za tugu,bes i nervozu.Iza ugla se uvek nadje jedno nasmejano lice koje vam ulepsa dan.Ako i patite,svi blogeri pate sa vama.Zato,blog.rs iz dana u dan cveta poput suncokreta,stremeci u visine,ka Suncu...

Na kraju krajeva(ili nekih novih pocetaka),moja statistika:

1145 poseta 

155 komentara 

 

 

Hvala vam svima!!!Nadam se da cemo se,u neizmenjenom sastavu,uz neka nova nasmejana lica,druziti jos dugo,dugo..... 

Ja se tek sad setih da sam rekla da cu pisati o stvarcicama koje volim...

Sad nesto nemam volje/inspiracije za pisanje dogadjaja(a ima ih),pa cu o ovoj temi,dok se ne "zaluftam"...:)

VolEm:

 1.mamu,tatu,batu-reci su suvisne...

2.Egipat-tajanstvenost,piramide,pergamenti...Odusevljava me sve to...

3.da spavam-kao beba,da sanjam,da se odmaram,da zivim u nekom svom svetu u kome sam ja princeza,u kome tuge nema...

4.da gledam zvezde-pogled sa mog prozora nocu...to treba doziveti....i blagi povetarac....sloboda,mir,opustanje...

5.baku i deku-ljudi koji su me cuvali oduvek...ja sam dekina "unuka muka"...naravno,za njih i dalje mali bebac..ma,necu nikada ni da odrastem...

6.tisinu-kad cutim,i mislim se,mislim,mislim...

7.svoje selo-jezero,trcanje po livadama,gacanje u reci...setnje po proplancima,svez vazduh i ceo svet je moj...

8.sms poruke-imam celu "zbirku" u telefonu...

9.knjige-sve zanrove,samo da je kvalitetno...

10.poljupce-u svim formama...:)

11.Novu Godinu-ta euforija,neki specifican miris u vazduhu,osecaj srece,pokloni...

12.uspehe-kad se osecam kao pobednik,kad me neko istice,kad sam ja JA a ne senka nekog drugog...

13.muziku-kad sam besna,harmonika kao da sve to upije,poput zemlje koja privlaci struju...

14.sneg-belina,sanke,kapice,grudve,andjeli....nezno,ispunjujuce....

15.uspomene-kad se neko nekog seca,a ne kad neke vazne stvari iz proslosti padnu u zaborav...

16.skolu-odredjen put,jedna zgrada,jedno drustvo...kad pocnu da nam se razilaze putevi i ne znas gde ces,tesko je...

17.more-i pesak,uzivanje uz dobru knjigu,a sunce pali horizont....

18.bebe-jedan bezbrizni period,nezno i nevino....

19.mastu-cini cuda.....

20.zagrljaj-kad ti se sve srusi,kad patis,kad si besan,ali i kad si najsrecniji na svetu...moze da ispravi i ulepsa mnoge stvari...

21.nas stan na moru-i one ogromne prozore,sa kojih se u sumrak vidi bajka.....

22.prave prijatelje-kojih je jako malo,ali su uvek tu...i cute,cutanjem te razumeju,i vole te......

23.cvetanje cveca-kad se stvara jedan novi,mali zivot....kad gleda u visoko Sunce i svakog dana mu je sve blizi...i ne posustaje...

24.dnevnike-pises sve sto ti padne na pamet,pises i one "velike probleme",a posle,kad to citas,deluje ti tako malo i smesno...i mozes uvek da se vratis u ono doba...koga vise nema...

25.balade-verovali ili ne,one mogu i da mi ulepsaju dan...one su moja uspavanka,moja uteha,moj zivot...

Volim ZIVOT,volim da VOLIM,zivot je jedan ,divan i vredan...osmeha,naravno....

 

P.S.naravno,volim moje drage blogere...Oni,koji najlepse cute...Oni,koji te ne poznaju,a vole te kao da si im najblizi clan porodice...Oni,koji su uvek tu,da te podignu kad padnes,da placu sa tobom,da uzivaju u tvojoj sreci...Oni,koji su mi pokazali da je ZIVOT lep....Oni,kojima zelim sve najlepse,i volim ih,volim......

Ja ga malo oduzila...Ako neko hoce da pise,neka pise...:)

evo da vam se javi i vasa Veselica...to mi dodje novi nejm...Ovako,skroz sam u frci sa vremenom,skolica me zatrpala,pa da mi opet ne bi trebala pomoc oko jedinicica,odoh da strebam....Naravno,unapred se izvinjavam svima cije postove necu moci da procitam ili prokomentarisem....Cisto ako se neko(ne daj Boze) zabrinuo,da znate gde sam....VolEm vas SVE!!!!! :************************

...gradim put ka sreci...

 Danas sam bila posebno srecna...Kao da je moj osmeh rasterao sve sive oblake...

Iako su razlozi moje srece jako mali,mene su ispunili...

Malopre sam bila u muzickoj...Sve sam navezbala i jos me nastavnik pohvalio...

N:Vidis,recenica je skup...Ti neces u srednju pa cu ja da ti objasnim

JA:Ko kaze da necu?Hocu ja u srednju...

N:Stvarno???

JA:daa...:)

I tu je moj dragi,voljeni nastavnik(NAJBOLJI NA SVETU),ostao bez texta..."Bas si me lepo obradovala,ulepsala mi dan"....

Eh,kao da ja to ne znam...Ulepsala sam i sebi,tj on mi je svojim recima ulepsao...Kad sam izasla iz skole moj osmeh je ulepsao dan onima koji su me videli,a na nebu se,izmedju tmurnih oblaka,pojavilo sjajno,blistavo Sunce.........

 

Life is beautifful...

 

 P.S.ovu pesmu mi je mailom poslao najbolji drug...:

УВЕК БУДИ СРЕЋНА

Први нежни зрак Сунца,
закаснеле пахуље са лица ти топи,
данас си ево поново срећна,
том срећом ти и друге опи.

Радуј се пролећу што стиже,
цвету нежном што за тебе ниче,
са ветром ластавицу љуби,
што ти песму радости кличе.

Веселост у оку нек ти искри,
заборави све ружно и све боли,
данас нек је среће дан,
свако ново јутро ти воли.

Кад те топлина лета загрли,
играј с*лептиром у пољу Белих Рада,
своју срећу увек сама грли,
и не дозволи да ти из ока оде нада.

Светозар Марковић Тоза

 

Nocas placem.Ali,ne od tuge.

Tuga me je odavno napustila i otisla da trazi drugi dom.Ovoga puta,placem od srece.Ili se u meni sve nakupilo,pa sad ovi lepi dogadjaji,i,jednostavno,place mi se.

I bar to niko ne moze da mi zabrani.Suze mi teku niz lice,a ja se smejem kao kad sam bila mala...Shvatam da treba voleti ovaj zivot i sebe u njemu-iako mala i puna mana,jedna sam JA,jednom se zivi,a ja trosim dragocen zivot na tugu...

Nocas placem,ali volim ove suze.I zelim da ih bude sve vise u mom zivotu.Zelim da nikada ne odu,da me prate iz godine u godinu.One me uce da volim sebe,pomazu mi da se budim nasmejana i objavim rat svim problemima.

One me uce da je zivot lep i da razlozi za srecu uvek postoje.Zato sam zahvalna zivotu sto zivim,svetu sto postojim,sreci sto placem i svim dragim ljudima koji me vole...

Zahvalna sam i onima koji me ne vole,jer mi pomazu da ja zavolim sebe.A kad volim sebe,dok ove divne suze teku mojim licem i dok se na njega vracaju,ja cu biti ZIVA.