Sreća je u malim stvarima

 (a neko ako shvati sta sam htela da kazem,neka mi objasni........vise mi nista nije jasno)

....iliti:polecemoooooo

-a mozda i necemo.

Daklem,ovaj post nije vezan ni za skotove,ni za povratak.Ni za novu godinu...

Ovaj post je vezan za mene.

I to ne konopcem..Vec pupcanom vrpcom.Onom najjacom.

Desilo mi se nesto o cemu ni sanjala nisam.

Sta znam,mozda je i ranije bilo takvih trenutaka,ali tad sam bila tako sama....

Zelim da budem kao zivotinja.

Ali zivotinje nisu pametne...

Jos bolje.

Bas takva volim da budem.Divlja.

I onakva kakva mi u tom  trenutku dodje da budem.

Sad,recimo,doslo mi da se svadjam.Posvadjala sam se sa najdivnijom osobom na svetu(andjela,izvini...)

Juce mi bilo doslo da placem,plakala sam.Prekjuce da se smejem.

Ali necu da se kajem.

Hocu da budem ja.

Hahahah....

Koji sam ja skot.....

"Nadje krpa zakrpu",lonac poklopac i slicno.

I zasto sam sad u bedaku?

Sad mi je,kao,zao sto sam bila gruba?

Htela sam da budem zivotinja

-eto mi!

bha!

eto mi!

sad znam kako je to biti zivotinja,a opet biti covek...

Jer biti zivotinja-mene to tako boli!!!

Tako me svaki postupak reze u srce....

Zasto ne mogu da odvojim te dve stvari,biti covek i biti zivotinja...

Ja necu obe u jednoj,hocu da budem samo zivotinja....Hocu da budem vukodlak,da zavijam,urlam i trcim....

I da se svi mene plase....Uhh....

Da izbacim sve,sve iz sebe,svako secanje na osecanja,na to da sam nekad bila covek....

Prokleti ljudi....

Sam pojam "covek",i to da si ti osudjen na to da taj krst i saznanje da si covek nosis ceo zivot...

I ponekad se ponosis time...

Retke su te situacije....

Ja veceras necu da placem,necu da osecam.Necu da budem covek...

Veceras hocu da budem zivotinja,

i molim da mi se to dozvoli...

Ili......cu puci.

 

 

 

 

Ta njegova recenica....
I sve je kao pre.....
A opet,tako bolno......I pitam se,kako moze da bude tako bezosecajan....I dalje moj skot,najvise svaciji a najmanje moj,....skot.....Kako sam ja to lepo na pocetku shvatila....
I pristanem da dodjem...A znam da cu da cujem tu recenicu....
I da ce mi je ponoviti jos hiljadu puta....
-Lazes.....Ponavljam do iznemoglosti....znam da laze...
ali tako slepo verujem u te njegove reci.....
i padam na njegove poljupce....
...sluze mu za ucenu.
-Skote jedan....
I dalje ponavlja....Ne verujem,necu da verujem....
Nije istina....
Posle pet meseci...kad sam uspela da te prebolim....
-Zasto se vracas?,zbunjena sam...
-Reci mi ti.
-Ja...ne znam.....
Prvi put me je zbunio.Do sad sam imala odgovor na sve....Ostavio me je bez teksta.Skote,skote,skote.....
-Ti ces da budes dozivotni skot,jel znas to?
Cuti....I opet cuti....I dok ja ludim,prica mi o svojim curama...
Necu da slusam o njima!
Zbog svake od njih sam more suza prolila....
Svih pet meseci samo sam o tebi mislila....
Skote jedan bezosecajni....
I sad tako usetas u moj zivot....A ja,na civiluku....
Ponekad pomislim da je bolje da se nismo nikad sreli....
Mozda bi mi bilo lepse....
Ovako,upropastio si mi zivot,napunio ga suzama i i dalje izmices...
Skote....
Zelim da si tu,da me utesis....
-Patices i ti zbog mene.Obecavam ti.
nasmejao si se...
Volim taj osmeh...
Ali,necu da ti kazem...
Ne ovog puta....
-Ovo je samo za tebe.
Sad kao ja ispadam neko kome treba sazaljenje???
I samo zbog mene ti mene povredjujes?
Skote,stvarno te nikada nisam razumela....
-Hladno mi je.
Imas rukavice,a neces da mi ih ponudis.Moram sama da ih uzmem.Kao i uvek....
Onda ti proradi sazaljenje pa me zagrlis.
Osetim se toplo na trenutak,a onda se vracamo na staro....
Opet me povredjujes....
Zar ti nije bilo dovoljno...?
Zar ti nije zao...?
-Rekla si da ti ne treba sazaljenje.
Ostani takav,skote,i ne menjaj se.Vraticu ti duplo.

Dosao je moj red za povredjivanje.

Daklem,kao sto svi znamo,bila sam na "odmoru"...Lepo se odmorila,i jedva sacekala da vas opet vidim.A kad sam dosla.....

Shadow:odjavila se "na par dana"

Zaboravi:ispituje misli,otisla na put sa samom sobom itd

Hyperblogger,Biljche,Di,Veshtichica,Heftalica,Samoja01....

Ljudi GDE STE?????

Razocarana sam.....

Obecali ste da cete biti tu...

Nedostajete mi.....

Cekam,da znate,a kao sto rece shadow,onaj kog cekaju,mora i da dodje....

Volim vas sve do jednog,i evo sad se unapred izvinjavam novim clanovima(a i onim drugima),nisam stigla da vidim sve,nemam snage a i odvikla sam se od ekrana....

Sa nestrpljenjem cekam nove postove,a ja ih imam jos dosta vec pripremljenjih  

P.S.Jos nesto...Jel se vi mene secate?

Pokusavam da nadjem razlike u sebi,a opet se sve vraca na staro-ja sam ja i nema me druge....Ko razume-shvatice....

Vasa i samo Vasa,

                      Tuzna-veselica....

 

 

 

 

 

Jedna mala devojcica se plasila mraka....Kad god bi ostala sama kod kuce,zatvarala bi se u svoju sobu.Zmurila je,jer joj se cinilo-videce duha ako otvori oci.

Najsigurnijom se osecala tu,u svom malom carstvu...A kad bi dosli mama i tata,bila je jos srecnija.I tako stalno.Plasila bi se da izviri iz svoje sobe,i stalno je sa sobom nosila jednu od onih maminih ogromnih knjiga.Za slucaj da neko uspe da se neprimetno uspenje do treceg sprata njene zgrade.Iako je Mala devojcica znala da je to nemoguce,srce joj je bilo uplaseno kao malo pile.....

Proslo je nekoliko godina.Mala devojcica je porasla.Postala je Velika devojcica.Suocila se sa pojmom zvanim "zivot",i zaljubila se u njega.Velika devojcica se osecala nepobedivo.Kao da je sve znala i sve umela.Jednostavno,bila je najjaca na svetu.Velika devojcica je slusala strasne price,ali je to nije doticalo.

Jednog dana,Velika devojcica je ponovo ostala sama kod kuce.

U trenutku,>puf< i mehur od sapunice se rasprstio...

Uzela je noz.

Ugasila svetla

i zatvorila se u sobu...

Sklupcala se na krevetu i pocela da se trese.

Gledala je kako se napolju poigravaju snezne zvezdice,i zamislila se.

Velika devojcica je zamolila Nebo da je nikad ne ostavi samu..... 

Jer,samoca tako boli.Samoca je tako sama,prazna.

Velikoj devojcici je krenula suza.

Velika devojcica je upoznala drugaciju stranu zivota.

Velika devojcica se setila da u njoj i dalje zivi,i drhti,ona uplasena,Mala devojcica... 

U poslednje vreme mnogo placem.Zbog svake sitnice.Zbog svacije reci.Sve me pogodi,primim k srcu i placem.

Hvala Bogu,imam mamu,da se iz dana u dan ponavlja:"Maki,isprace ti suze tu predivnu boju iz ociju...",i nikad joj ne dosadi.

Necu to vise...

Zelim da prestanem da se obazirem na nevazne stvari..

I da se sutra probudim nasmejana.Znam da mogu.

(i kraja nema.probudila sam se srecna i zaboravila da pisem o tuznim danima i nocima)

 Kao sto vidite,vratila sam se... :))

Na pocetku bih zelela da:

1)cestitam rodjendan  

cerki jednog tate,

filozofu93

hyperblogerkinoj seki Djini,

zaboravi

veshtichici

siljki,

uz nadu da nikog nisam zaboravila i zahtev-jedno veeeliko parce torte!!

dalje,zelim da vas sve izgrlim i izljubim,jer ste mi taaaako nedostajali.....

A sad se bacam na cituckanje onoga sto sam propustila.....

ljuuuuuuuuuubiiiiiiiiiim! 

 

P.S.I naravno,cestitke mladjanu za upad medju "kandidate..." dobrodosao! :))

(Pogledajte datum,pa ako neko shvati...)

Kad bih vam rekla sta sad radim,znam,ljutili bi se...

Jer ste se za ovo vreme koliko sam tu stalno borili protiv toga...

Ali ja sam devojcica,koja ne zeli da odraste...

Koja i dalje place kad cvet uvene,kad prodje nesto i padne u zaborav....

Verujem,a verujte i vi sa mnom,sve se desava sa razlogom.

Verujem i da posle "Oprostaj",ne treba da sledi nista.

Ali ja sam i dalje ona devojcica,kod koje pravila ne vaze...I kod koje je sve moguce.

I koja uvek da celu sebe.Iako njoj ne ostaje nista.

Citam shadow-in post,i ne verujem.Ne razumem.

Ni jedna osoba nije zasluzila tako lepe reci....

A ja se osecam tako lepo.

I....ne,necu vam reci sta radim.

Da li sam zbog toga sebicna?

-Jer uzivam u tom osecaju,koji je rezervisan za nekog savrsenog?

Mozda...Trenutno mi nije zao.

Znate,rastanci su ponekad i dobri.

Nekad prijaju.

Idem,na kratko vreme.Jako kratko.Samo,dok se setim ko sam.

I dok ne dobijem nekoliko samara od sadasnjice.

Cisto kao podsetnik na neka obecanja data stvarnosti.

I dok ne smrsam,makar malkice,i kupim najlepsu suknjicu za Novaka.

I provedem se super.I budem ponovo srecna.

Nadjem srecu u malim stvarima,zivim za SUTRA,a ne za DANAS,jer ce DANAS uvek proci...

A SUTRA nas uvek ceka. 

I onda cu se vratiti.

Da svi zajedno pozelimo najlepsu zelju na svetu,i obecamo jedni drugima da necemo plakati u 2008.Jer je,ipak,lepse bez suza.

I,evo,brisem ih,i skupljam za neka tuznija vremena.

Rekoh sta radim.Ali sam prestala.A zivim za to bez suza,jel da?Oprosticete mi samo na ovih 

nekoliko,za to trenutno "do vidjenja"...

Voli vas svim srcem jedna mala zvezdica,i sija svom snagom,cisto da podseti da je tu,da vas cuva...  

 

 

P.S.  

 

Da se javim.Nece me vise biti medju ovim  sarenim  stranicama.

Osecam gorcinu,i tup bol....

Ne pitajte zasto.Bolece jos vise.

Ali proci ce me i to.

Jesam li spomenula da sam Rak u horoskopu?Rak koji zivi u oklopu godinama...

I resim da izadjem.

Onda se tu nadje secivo

Zilet

I sasece mi sve nade.

Zato,resila sam da se vratim u svoju ljusturu.Tamo mi je tako toplo...Tako sam bezbrizna tamo...I niko nikada ne moze da me povredi....Osim sebe same,kad mi zatreba malo boli.Ali cak i to je lep osecaj.

Ne idem zato.

Resili smo da vratimo ADSL.Doneo je previse nemira u nasu porodicu.

Kad ucvrstimo veze,onu lepu toplinu i ljubav,mozda ga i vratimo.

Znate,mislim da mi je lepse kad placem.Bar znam da je od srca.Iskreno,i onako duboko.

Ali,obecavam vam,trudicu se da se smejem.

Sve dok mi taj osmeh ne postane navika.Dok ne postane iskren,kao i ove suze sad.

Hvala svima...Hvala vam od srca.Ovog mog ranjenog koje se prvi put osetilo voljenim i prihvacenim.

Znam da cu se vratiti.Mozda to bude kroz nedelju dana.Mozda kroz mesec....

A mozda ko zna kad.

Za sad se oprastam.

I volim...sve volim....Onako,iskreno...prirodno...decije.

P.S. ...

Jutro...

Nesto cisto...I tako bezbrizno...

Nevino...

I samo kao takvo ga treba doziveti...

Obradujte se jutru.Docekajte ga sa osmehom,i ono ce vam uzvratiti istom merom.

Volite jutro.

Prepustite se uzivanju dok vam lice miluju topli,nezni Suncevi zraci.

Moje najlepse jutro:na selu.Iz obliznje kuce cuje se petao.Ponosno najavljuje Sunce,tog velikog gospodara....I odmah me probudi.Izadjem na terasu,udahnem svez planinski vazduh i viknem petlu:"Hej,pa nisi morao toliko rano da ustajes,danas ne radis!"On samo zacudjeno pogleda i kukurikne jos jednom.Znam,nasmejao bi se da moze .Al' ne moze.To je tog jutra predvidjeno za mene.Zato se ja smejem i za njega.Da se ne oseti ugrozeno.

I  onda sidjem dole,probudim strica,i zajedno lezimo i gledamo kako izlazi sunce.

Posle toga se napuni cela kuca.Prijatelji,decica...I prodje dan.

Ja tad izadjem napolje,sednem na klupu i mastam...

Zadje sunce i prodje i taj dan.

Sledeci je isti.Ili cak i lepsi.Nasmejaniji. 

A zimi...To treba doziveti.

Ceo dan ispunjen  grudvanjem,osmesima....

Uh,nauzivah se iz secanja samo...A tek kad odem....:))

 

Zato,ne dozvolite da docekate jutro bez osmeha!

Ugrozicete sebe da ne saznate toliko lepih stvari o zivotu...

A za stepskog evo jedan komadic neba,samo i samo za njega(nemoj da mu je neko ukrao!)

 

Dno.

I tu je kraj.....

Nema dalje.

Dozvolis sebi da propadnes,i padas sve dublje,ponires,bez izgleda da se mozes zaustaviti.

Ali ne opires se,ipak si to sam stvorio.

A kad padnes,hoces gore. 

Ne odgovara ti mrak.Tvoje biserne oci su navikle na svetlost.

Onda od pustih zelja,svom snagom i svim srcem gradis nit

Tanku nit,i nadas se,da ces moci da izadjes.

Stremis ka vrhu....

Penjes se.

Od izlaza ni traga. 

Nit postaje sve tanja,ali ti to ne vidis.

Tvoje oci gube bistrinu.Gubis nadu.

Ali penjes se i dalje.

Razmisljas.

U trenutku ti ceo zivot prodje kroz glavu.

I shvatis:Sve to i nije bilo tako lose!

A ti si samo tezio dnu.

Sad,kada si tu,nije ti lepo.

Sad tvoja dusa trazi drustvo,tvoje srce trazi ljubav.

U mraku nema drustva.

U mraku nema ljubavi.

I dok o svemu tome razmisljas,iskreno se kajes.

A onda,nit postaje sve jaca.

Penjes se neverovatnom brzinom.

Dobijas snagu.

Crpis.

Ne znas odakle,ali te to sad ne brine.

I posle nekoliko trenutaka,jaka svetlost obasjava ti dusu.

Shvatas,da jos negde da Zemlji postoji Sunce.

Da nisi sam....

Da ima nade za tebe.

Tvojim ocima

Tvom srcu

Potrebno je vremena da se naviknu na novi svet.

Preziveces!

Ali,ti ne znas jednu tajnu:To nije neki novi svet,to nije druga planeta!

Pogledaj dole.Vidis,rupa i nije bila toliko duboka.

Ali je tvoje srce vapilo za tamom.

Sad,kad se odmorilo,uvek ce imati svetlosti za nove borbe.

I vise nikada

Nece dozvoliti da propadne

u jamu

Koju je samo iskopalo. 

I opet....

Bezbroj pitanja,i nijedan odgovor...Kuci sam,sama sa soljom caja i jos jednom maglovitom veceri

A po glavi se motaju crne misli...

Zasto ja nemam drugarica?Pardon,zasto nemam prava na drugarice?Zbog debljine?Ili,pak,svog karaktera?Cime sam samo ja zasluzila tu cast da sad ovde sedim sama...?

Opet ispravka.Tu je i mama.Jedina osoba koja ne bezi.Ne ostavlja.Ali ne zato sto hoce,nego zato sto mora.Ma,sta ja znam....

Tako sedim,i opet padam u bedak.I necu da se borim.Znam,proci ce me.

Mozda ove veceri naucim nesto vise,iz one velike zivotne oblasti,"Moja dusa".

A mozda i ne...Opet,sta ja znam...

I krece suza....Ostavljam.Dopustam.I nemojte mi reci da ne placem-jer moram.Ili cu da puknem.Sa svakom malom,vrelom suzom koja mi se slije niz obraz,kao da moje srce postaje sve lakse.I tako mi je lepo...

Slusam neku muziku...I kao citam nesto...A u stvari,sve samo prodje kroz moje usi i oci,i odlazi...Zato se vracam po stoti put,pokusavam da razumem tri najobicnije recenice-ali mi ne uspeva.Odustajem.

Ostavljam knjigu,muziku pojacavam.Znam da podsvesno ne mogu bez tih "Pogleda u tami",i da ovo vece ne bi bilo ovakvo bez Sergeja.A hocu da bude bas ovakvo.I necu da nadjem srecu u svom bolu.Hocu samo da placem...Neka suze spiraju bol i secanja...I samo neka teku.

Previse se toga nakupilo u mom srcu.A mrzim kad se to desi.I onda dodje jedna mala kapljica,prelije casu,i biseri se raspu po jastuku...A meni lepo...Svi su me ostavili...Zato se grejem u toj toploj,slanoj kisi moje duse....

A vi...razumite me...I bez komentara,molim.Samo ovaj put...

 

"Misli

Tužne i duboke, misli tajnovite,
Misli teške, gorke, misli kao pelin,
Misli, što od sreće vječite bježite,
Suputnice moga života nevesele !


Misli, roditeljske patnje i mučenja,
I misli ledene, misli očajnice,
Misli, što ste izvor suza, ogorčenja,
I misli slobodne, misli kao ptice.


Zašto mi umorne razdirete grudi,
Kad hoću da svojim putem idem mirno?
Zašto vaš zov snagu slomljenu mi budi
I vodi u borbu s tamom neprozirnom?


Raspaliti nećeš dogorjeli oganj,
I posljednja iskra u pepelu trne.
Lijek nećete naći bolu srca moga,
Vi bolesne misli, beživotne, crne!

S. A. Jesenjin"