Sreća je u malim stvarima

anas sam bila jako,jako nervozna.

Celo jutro sam kao mamurna isla kroz kucu gubeci vreme koje sam mogla pametno da utrosim na ucenje.

Zatim sam popodne saznala da se u mom gradu odrzava mali turnir fudbala,i naravno,celo popodne i vece sam provela u hali sportova.Da me sad neko pita ko je pobedio,nemam pojma.

Nasla sam vremena da popijem kafu sa drugom kog dugo nisam videla,a koji mi je samo jos vise nabio nervozu svojom pricom o raskidu sa "najboljom i najlepsom devojkom na svetu".

E,da,ni On se nije trudio da me oraspolozi-opet smo se posvadjali... (i opet sam ja kriva,cudnim cudom.)

Kad sam,pre nekih sat vremena stigla kuci,eto,prilepila se kao po obicaju za kompjuter ne setivsi se da za sutra treba da naucim mnogo stosta.

I evo,sad kad pogledah u sveske setih se da je sad moj omiljeni deo godine(pritom ne misleci na praznike)-vreme ispita.Ono kad me hvata panika jer harmoniku,jel'te,nisam pipnula celih pet meseci koliko traje prvo polugodje.Za ostale predmete cu se snaci,nadam se.

Matematiku cu vezrovatno vezbati ujutru pre skole,na fiziku se bacam sad. 

Juce obecah drugaricama da cu se promeniti,danas sebi da cu poceti da vezbam.

Koga cu pre da izneverim,samo cekam da vidim...

Cekaj i ti,i ovako nemas pametnija posla.

A,da,i zbog preterano nervozonabijajuceg celodnevnog zvrckanja,telefon sam iskljucila do daljnjeg.

O,volim i ja tebe...