...bih da dozvolim stvarnosti da mi lupi samar,najjace sto ume.
I da se bacim na knjigu(a rano se setih!),pa se citamo kad prodje ova paklena nedelja...
Da zajedno slavimo i radujemo se,posle tmurne godine.
Puno vas volim!
...iz vedra neba,strefio si me.
(da,slobodno se smejte...ja konacno nadjoh prave reci za stanje koje on izaziva u mojoj glavi.)
I kako dosao,tako i otisao...
Ovo u vezi tebe....Nije to bila ljubav,pa cak ni zaljubljenost.
Bila je navika da se svako jutro probudim ocekujuci tvoju poruku(prijateljsku,nazalost) docrtavajuci mislima svaku tvoju boricu.
(iako nikad nisam uspela da ih prenesem na papir-tako su brzo iscezle...)
I tako vec,evo,sest meseci...
(u stvari,kad malo bolje razmislim,proslo je i vise-to je bilo one noci koje ne zelim da se secam...)
Imala sam te na jedan dan(onaj koji je jos uvek najlepsi u mom zivotu),i volela te citavih 183 dana,tj. 4392 sati,tj. 263520 minuta,tj. ......
Eto,nekom si toliko znacio,a ti to nisi umeo da cenis...
I secam se da sam ti rekla da nisi skot i da ne pokusavas da postanes.
Bio si prvi(ali ne i poslednji) koji mi je rekao "Ja sam previse los za tebe".
(Uostalom,niko na ovom svetu nije dovoljno dobar za mene...Pa?!)
Jedino kod tebe mi je to zvucalo slatko.
Trudio si se da bas skot i ispadnes na kraju(a ja da sebe nabedim da to nisi ti),i tako se zavrsila jos jedna prica...
Tj prica i dalje traje,i titra mi u grudima,i setim je se tako ponekad,kad vidim tvoj lik u tudjim ocima...
(I jos uvek se nadam da je i tebi konacno naisla neka dovoljno losa...li si se,mozda,popravio...?)
Powered by blog.rs