Sreća je u malim stvarima

Trazila sam,trazila,trazila...I jos uvek ne nadjoh

jednu rec koja moze opisati moja osecanja zimi.

Cini mi se da nijedno "fantasticno","predivno","super" nije doraslo osmehu koji poklonim prvom decembarskom snegu...

"Fascinantno" -mozda,ali ni to.

Uvek nadjem vremena da jednostavno satima sedim pored prozora,i gledam negde u daljinu..Roze cebence,sneg i ja.

Tad se osetim najposebnije na svetu i imam snage za sve :)

Evo,vise nema ni kaslja,ni temperature...

✰  Believe in miracles! ✰

Mala devojcica se prehladila...

Kasljucanje,temperatura,pa saka lekova,caj od luka,sirova cvekla...

Ali i sneg,mamini zagrljaji,batina zabrinutost i tatino panicenje...

I Vesnine pomorandze :)

Ponekad se zapitam kako smem da dozvolim sebi da budem tuzna...

I eto :) Danas je mala devojcica nasmejana,pa vas poziva sve na toplu cokoladu,ili ti caj za one koji poste.Caj od nane,nikako luk!

Mrak.Opet kisa i opet previse obaveza...

Zelim tisinu i stagnaciju.Ne zelim ritam.

Ne zelim razocarenja,ni padove.

Zelim ljubav,toplotu,ZDRAVLJE.Zdravlje.Zdravlje.Zdravlje.Zdravlje.

Shvatis sta znaci tek kad ga izgubis,ja sam pocela da shvatam.

Plasim se.

A opet...i dalje ta bezosecajnost.

Muk.Praznina.

Ne znam da li bi trebalo da sama pokrenem svoj svet,ali mislim da ne.Odgovara mi.

Zelim da smrsam,ali jedem.Zelim da imam sve petice,ali vec sam dobila trojku.

Kontrastni zivot i kontrastna ja.Crno-belo,jing-jang,dobro-lose.Ja-ti.

Drugi kraj sveta-sudbina.

"Sudbina je samo jedno od opravdanja za glupe greske koje pravimo u zivotu."

ZELIM.DA SE DESI.

Zurim...:)

Samo htedoh sa vama da podelim pesmu koja mi se danima vrzma po glavi

Dodji, da pokušamo.
Ja znam da cu opet stajati negde, daleko izvan nas,
naslonjena na zid u najudaljenijem kutu sobe na
cetvrtom spratu.
Gledacu velikim ocima,
sa jako ucrtanim ponorima na svom licu,
sa dosta ironije
možda,
i sa nešto malo sažaljenja:
šta rade ovi ljudi?
Svejedno.
Ja sam najzad razumela da ono
što je u jorgovanu nije nimalo važno.
Za sanjanje nisu postelje potrebne.
Pitanje je sasvim drukcije postavljeno:
da li cemo zatreperiti zajedno
kao one dve žice na Rilkeovoj violini,
iz kojih gudalo mami isti zvuk?
Ali,ni on nije znao
na kakvom smo ludom instrumentu strune mi
i ko je majstor, koji nas drži u ruci.

Svejedno.
Nije mi potreban covek da bih mogla sebe da lažem.
I suviše volim samocu, a da bih mogla ostati sama.
I suviše mi smeta galama, a da bih mogla ostati
sama.
Lutala sam vec dovoljno.
Lutacu još dovoljno na svom putu izmedu dva
drveta
na svom putu od kolevke do mrtvackog sanduka,
od jednog ležišta do drugog.
Pa zašto onda ne bi došao ipak ti,
iako znam da ne postojiš?
Bio bi mi kao voda.

Ništa ne volim kao vodu,
hladan mlaz kroz grkljan,
nikad mi nije dosadila,
nikad je dovoljno nije bilo.
Onaj bokal vode što za svakim obedom popijem
sasvim sama
neka ti bude dokaz
da bi mi bio dovoljan jedan covek,
samo da te nadem.

Ko zna pre koliko vremena su
nemilosrdni bogovi zavidljivo rasekli mene na dve
polovine
i sad tražim onu drugu.
Nadam se da si to ti, iako znam da ne postojiš.

Svejedno.
Ja nemam svoje trenutke kome da dam
i zato te zovem.
Dani se lako ispunjavaju satima i minutima,
u mesecu je broj dana tacno odreden
i svaka godina ima dvanaest izbrojanih meseci.
Godine, meseci, nedelje, dani, sati,
horizontalne i vertikalne linije na tacnoj tabeli,
ispunjeni kvadrati sa crvenim, crnim i plavim
sadržajem.

Dodji.
Da pokušamo.
Možda se s tobom necu osecati kao uvek u tudem
oku,
kao tužna, nespokojna avet medu mirnim
mrtvacima.
Stajacu.
Gledacu na žalost i opet i izdaleka.
Ko zna,
možda smo jedno drugom tecnost, koja ispunjava
vrc do vrha.
Da li da te blagoslovim,
da li da te proklinjem, što ne postojiš?

(Gordana Todorovic)

Jutro...

Trebalo je da bude najlepse na svetu.

Moji veliki prozori,sunce i mamin poljubac-kao kad sam bila mala..

Odjednom krici.

Odlazim do prozora i gledam ka igralistu-prase.

Tup udarac sekirom i krik nestaje.

Nestaje svetlosti,pogled se zamagljuje,srce se steze.

Mrzim!

"Čim sam naučila da stavljam slova na hartiju, onda kada sam imala otprilike tri godine, počela sam da pišem priče, i to je bila osnovna, despotska preokupacija, netaknuta linija mog života koja upravlja mojim postupcima, odredjuje moje poglede i duboko utiče na moj karakter i ličnost, na moja društvena uverenja i ekonomski status, i na vrstu prijateljstva koje sklapam."

(Ketrin En Porter)

-Zaboravi

-Tale

-Ella

-Tijanas

-Jera

-Hyperblogger

-Shadow

-Siljka

-Bealiever

-Kaleidoskop

-Orashchitj

-Biljche

-altamoda

-iluzija

-donna

-di

-Bonsai

-Pinokio

-Phedrenodelaunay

-Principessa

-Principessa78

-Glumac

-Alapaca

-flordeluna

-heftalica

 ...

Znam,nema smisla vracati se u proslost i tugovati za nekim stvarima...

Ali,blogeri su oni koje nikad u zivotu necu ni pomisliti da zaboravim...Obecavam..

Sve ih je ovo mesto razocaralo,vecina je obrisala postove,retko ko i dalje dolazi i javi se ponekad...

Ali,ja nisam neko ko zaboravlja ljude koji su mi obelezili najtezi deo detinjstva,koji su me voleli do neba...

Zato ih pozdravljam,gde god da su,i zelim im svu srecu ovog sveta... 

"Opet je u mojoj dusi prolece..."

U poslednje vreme sam se mnogo promenila...

Drugacije gledam na odredjene stvari i ne dozvoljavam ljudima da me gaze.Imam kontrolu.

Pre neki dan nisam dozvolila sebi da zaplacem,jer sam se uplasila da cu opet biti preosecajna i kenjkava...

Ali,danas sam pisala sastav o tebi...

Morala sam da se setim one veceri kad smo gledali zvezde,i svih onih kad bi me grlio satima i pricao kako ce sve biti OK.Poslednje vece i tiho "Ajde,brisi"...Opet...U krug.

Danas mi je i Bog pokazao da imam pravog,istinskog prijatelja-moju V...

Cak i kad mislim da me je ceo svet napustio,ona je tu...

I dalje se smeje najlepse na svetu i ponavlja:"Ko zna zasto je to dobro..."

Znam da ce ona ovo procitati i zelim da zna koliko je volim.

A volim je najvise na svetu,i nadam se da to i delima pokazujem(jer se ljubav ne zasniva samo na recima,zar ne?)..

Ipak,mozda danas treba da placem...

Zbog Tebe,hladnoce i svog ovog krsa oko mene i u meni...

Ali,precesto si mi govorio da je "sutra novi dan" i kako je jutro pametnije od veceri da bih to tako lako zaboravila.

Sutra jeste novi dan,mozda cu smognuti snage da kazem jos jednom "Izvini" ili da zagrlim najjace.

I Nova Godina ce biti najbolja na svetu...

Zaro sto ja tako kazem,a moja rec vazi sada,zar ne?

Ipak sam ja jedna velika i jaka osoba.

Postim.Molim se.I Gospod konacno uzvraca troduplo...

Verujem.

 Kupices mi velikog plisanog medu,onog kog zelim citavog zivota...

Pisaces kratke poruke i voleces moju cupavu kosu i zelene sanjive oci kad se probudim rano.

A vraticu ti duplo,obecavam..:)

Ako treba zavolecu i sumorne jesenje kise,i neku drugu muziku,i neke nove nebuloze...

Sta god.

Samo da te nekad sretnem.