Sreća je u malim stvarima

Ne umem da prezivim bez suza,ljubavi i tisine...

Lako se odrzavam i trazim samo poneki zagrljaj u prolazu :]

Zasto namerno povredjujem ljude koje volim?

Zasto ih teram od sebe?

Da li se plasim da ce ih moja praznina i hladnoca zaboleti,ili samo sebicno ogradjujem sebe da ne bih shvatila istinu?

Retoricka pitanja.

Ono na sta mi niko nikada nece odgovoriti.

Ne zato sto ja to ne zelim,nego jer ne zasluzujem.

Kad ce neko naslutiti teskobu misli koje me svakog dana ispunjavaju i guse?Kad ce shvatiti da ne mogu sve sama?Hoce li shvatiti koliko ocajnicki pogledom trazim razumevanje?

Mrzim sudbinu...Mrzim to sto je meni namenjeno da patim,a nekom drugom da se raduje.Nekom ko to ne zasluzuje.(ali,opet,ko sam ja da diskutujem o tome?)

I mrzim cinjenicu da zivim u odvratnom svetu gde samu sebe osudjujem na distanciranje od svojih najblizih,gde samoj sebi prepisujem bol.

Svetu gde je svako egoista i retko ko covek.

Hoce li se,tu negde,ikada naci ruke koje ce znati kad treba da me zagrle?Hoce li biti ociju koje ce plakati sa mojima?Hoce li necije srce pripadati samo meni?

Ili cu zauvek biti samo trunka prasine koju niko ne zeli i koju svi besno otresaju sa kaputa...

"Ljudi nisu moji bližnji, oni su ti koji me posmatraju i sude o meni. Moji bližnji su oni koji me vole a ne posmatraju me, koji me vole uprkos padu, uprkos niskosti, uprkos izdajstvu, koji vole mene a ne ono što sam učinio ili ću učiniti."

(Andre Malro)

Danas mi je drugarica mailom poslala jedan link,koji ne bih da komentarisem.

Sledeci klip je ono zbog cega mi je,dugo posle gledanja,knedla bila u grlu...i ono sto mi je pokazalo kakvih sve nesreca ima u zivotu i zbog kakvih truncica ja placem.

" She was hit by another car that was driven by a 17-year old male student on his way home after a couple of hard packs of beer with his friends. This was in December 1999.

After the accident Jacqueline has needed over 40 operations..."

"Svet je nocas bez ljubavi snio

o polju cveca,igri i smehu;

al zaborav kleci u senci zivota,

zar svaki dan ubiti moraju?

Ne postoji vise

ni svetlo ni tama,

ni ljubav,ni tuga

ni suza ni smeh..

Ljudi,nesretnici zli,

vesto su svet otrovali.

Bori se,svete,

sjajem oka svog,

zlu nije mesto u krosnji hrasta!

Vrati svaku pticu raspevanu

njenome gnezdu,u smiraj dana..."

Nedelja...

Gomila musica na prozoru.

Glupe musice...

Ni sopstvene misli ne cujem zbog njih.

Protezem se po sobi zeleci makar jednu rec...Makar geg bebe sa sprata ispod.

Nista...Tisina toliko stvarna da je nozem mozete seci na komade.

Tisina koja gusi.

Tisina koja vam daje do znanja da zivite okruzeni losim ljudima.

Svaki kut grada,svaka ulica prazna.

Kontejneri puni decijih igracaka,decije sobe pune racunara.

Na starom igralistu iscepana lopta,cuva uspomene mog detinjstva,ali ne stvara nove...

Oko krovova magla.

Pitaju me gde bih da budem sad,ostajem zbunjena...

I setim se:

oblaci..

"...razbicu gitaru,crn je mrak ispunjava,odavno se svoje pesme bojim-pomera u meni neke gene Dunava,pa ja tecem i kad stojim.." 

Tisina...Tek se poneka kap kise obije o oluk i podseti da je tu.

Imam potrebu da pricam sa nekim...Ali,to je tema koju zapocinjem otkad znam za sebe,i niko vise nece da prica o tome...Niko mi,po tom pitanju, vise ne veruje.

Stojim na litici zivota,posmatram mucno sve svoje uspone i padove,posebno padove i pitam se:Ima li nade...?

Ponekad  jednostavno pozelim da batalim sve i sanjam do kraja zivota.

21:01-Status:objavljen-Autor:tuzna

Pisanje pocinjem posle cetiri sada gledanja u prazan ekran.

Zelim da ti kazem da te volim kad god se nadjem u tvojoj blizini.

Da ti kazem koliko mi ta blizina smeta i koliko mi je u secanju plasticno ono vece kad si rekao da 'nemas sta da mi kazes',da nismo jedno za drugo.

Pa se onda naljutim na sebe jer to "volim" pocinjem da zloupotrebljavam.

"Da bi zavoleo coveka,moras sa njim pojesti dzak soli",tvrdim,a opet...ne znam.

U stvari,nisam navikla na neutralnost,a ona mi se upravo dogadja.

Ti si bio dobar prijatelj koji je sebi dozvolio da mi se priblizi malo vise,a zna se kako ja sve pogresno shvatim...

Dva osmeha,i moja potreba da sve povezujem sa ljubavlju mi se obiju o glavu,

Redovno.

Zahvaljujem Bogu na jednom snu,i pitam ono sto sam obecala da necu,nikada.

Zasto jednostavno ne sacekam?

Kazu da sreca bezi dok je jurimo,da treba stati da bi nam prisla.

Kazu,i verujem,ali...

Uvek jedno ali.Plavo.

Opet nepovezanost,i reci se iskradaju iz glave.

I mozda je samo vreme za spavanje.

~Lutajuci nocas nekim skrivenim ulicama svog grada ponovo se srecem sa svojim mislima.Zeleci da ih sacuvam,poslala sam ih nekada davno daleko od sebe...A vratile su se lukavo,bas kao sto se vracaju ove glupe jesenje kise i kvare mi frizuru.

~Misli mi lutaju,skacu sa slike na sliku.Zeleci,valjda,da mi privuku paznju,bocnu me u srce pa zaplacem.Sklizne biser po smrzlim decijim obrazima i ostavi trag.Bez razloga.Cisto da se javi,da je tu.

~Kao da sam mislila da cu odbiti da nazdravim s tobom!Nastaje tisina i odzvanjaju dve case.Zvuk zaledjen u vremenu i prostoru.Pogledi.Vec sledeceg trenutka ti sapucem da si nedostajao.Posmatram vrat i usne koje su nekad bile samo moje.Bezobrazno napacena dusa...

~Zaljubila sam se u tebe iz potrebe da nekome pripadam i da neko meni pripada,ali,unapred sam znala da ja nisam iz ove price...Neko mi je greskom upisao ime i poslao me na dvoboj sa samom sobom.

~Mislim da si danas pomerio svet.Samo jednim korakom.Kao jos par puta,sudbina je htela da bas u tom trenutku stanem kraj prozora.Kad si prosao i kad mi je srce lupalo kao ludo,mislim da sam konacno priznala sebi da jos nisam spremna da te zaboravim.I necu biti jos dugo.

~Trebas mi,da samo pred tobom skinem ovaj lazni osmeh,i onu svoju uobicajenu recenicu:"Kod mene ljubav uvek super"...Mrzim tu recenicu.

~Trcim u susret svetlosti i shvatim da se samo sunce igra sa rosom.Pisem,a znam da niko nece razumeti...Zelim da jednom ostavim do kraja,onako kako se ispili iz glave.I da zapisem u trenutku vremena,a proci ce,jer prodje i ostalih milion.

~Muka mi je od laznih ljudi i praznih prica...pa,ako negde postojis,sad je vreme da te sretnem.