Sreća je u malim stvarima

...o cemu da pisem.....

...Ljubav mi dosadila,nauka me trenutno ne zanima...

U skoli ne stizem da pohvatam sve konce i koncice,porodica sve ok...

....Eto,opet se javljam...Ziva sam i zdrava...

Ovo me podseti na vreme kad mi dosadi pisanje dnevnika..

..i resim da najveci deo stvari zadrzim za sebe,jer su,ipak,previse male....

...I dalje se mislim...

.....a kad se smislim javicu vam!

jub :***

"U životu ne postoji nikakva dužnost

osim dužnosti: biti srecan.

Samo smo zato na svetu,

a sa svim dužnostima,

svim moralom

i svim zapovedima

retko cinimo jedno drugoga srecnim,

jer i sebe time ne cinimo srecnima.

Ako covek može biti dobar,

može to samo onda

kada je srecan,

kada u sebi ima sklada,

dakle kada voli.

To je bilo ucenje,

jedino ucenje na svetu.

To je rekao Isus,

To je rekao Buda,

To je rekao Hegel.

Za svakoga je na ovome svetu

jedino važno

njegovo vlastito najunutarnjije,

njegova duša,

njegova sposobnost da voli.

Ako je ona u redu,

onda je svejedno

jede li se proso ili kolaci,

nose li se dragulji ili rite;

onda svet zvuci zajedno s dušom,

onda je dobro."

Herman Hesse 

Proslu noc sam probdela.Dozivela sam sok,nesto sto me je potpuno ostavilo bez teksta...I nekih tri sata sam gledala u jednu tacku i razmisljala....

Valjda prolazim kroz onaj period odrastanja kad se susrecem sa svim mogucim velikim zivotnim

cinjenicama i kad to boli....

Period kad treba da shvatim da nisam klinka i da nam zivot nosi razne ljude.

One koji ce nas povredjivati....vecinom.

A ima i onih koji ce biti uz nas.Retki su takvi,ali ja verujem da ih ima.

Sto se tice prosle veceri......Povredila me je jedna recenica.Samo jedna recenica,ali izgovorena od strane osobe cije mi misljenje znaci.

Ne samo zato sto ga volim.....vec i zato sto je najcesce u pravu.

A bio je i sinoc....Ali ja to nisam mogla da prihvatim.

I onda sednem i razmisljam.....A nista pametno ne smislim.

Kad ustanem ujutru,rastegnem se,poljubim osobu koja me nikad ne bi povredila,

cujem njeno misljenje,i uverim se u istinitost poslovice "Jutro je pametnije od veceri"...

I naucim jos jednu zivotnu lekciju:da ne treba sve primati k srcu...

A zahvaljujem mu jer je jedna od retkih osoba koje su uvek tu...

I koje te saslusaju iako imaju more svojih problema.

I zato sto imam poverenja u njega.

I cita me kao otvorenu knjigu.

Posle svega,shvatam da mi je on ipak prijatelj....Iako je povredio,to mu nije bila namera. 

Iskrenost nas najcesce zaboli,ali je isto tako dobra.

A ponekad treba i slagati.

Gle cuda,on i to zna...U pravom trenutku....

I verujte kad kazem da sve ovo nije idealizovanje.Jer ja ne idealizujem osobe koje to ne zasluzuju.

Razmisljam sledece,i dolazim do jednog zakljucka:da ljubav uvek prodje kao sto je i naisla:

brzo,plahovito i lepo.Bez potresanja.Samo ode.I dok se ti osvestis i okrenes,vec si je izgubio iz vida.

Da krenes za njom ne vredi.Ne stignes da krenes,a vec te po nosu lupi nova.

I tako u krug...Isti put,svaki put isto tajanstven.

Ali,na tom putu te prate prijatelji...

Ako te neka ljubav obori s nogu,ili te jednostvano saplete,oni ti pruze ruku.

Podignu te.I daju ti snagu da ides dalje.

Ne bi mi bio prvi put da zbog ljubavi izgubim pravog prijatelja...Zato cu se truditi da se to ne desi.

A i lepse je,moram da priznam,kad sam prijatelj....I nista vise.

Iz prijateljstva se radja ljubav,a njemu hvala sto je tako dobar prijatelj,

posebno mu hvala za onu neprospavanu noc kad me je vadio iz bedaka.

Iako znam da je bio sanjiv i nervozan.Ostao je.To je za mene pravi prijatelj.

I mozete reci da nisam u pravu,ali ja verujem u prava prijateljstva...

Sve dok na svetu postoje ljudi kao sto je On.

Da ne zaboravim,i moju dragu V....

Ona zna,i nije joj potrebno toliko reci.

Hvala Joj,sto je i dalje onako jedinstvena,velika i i dalje MOJA.....

A sad me izvinite,odoh da se uvijem u svoje mekano roze cebence,zagrlim plisanog medu 

i zamislim da sam beba....

....Bar mi to niko ne moze oduzeti.... 

Evo,kafa za koleginicu koju sam zaboravila.I jedno veliko IZVINI.

A kafa moze da bude po izboru:jaka,slaba,sa mlekom,bez mleka,inspirativna,slatka,iskusna,zaljubljena....

 sa sve cvetom,da lici na nju...mada je ona mesecev cvet...

Izvinjavam se i ostalima koje sam zaboravila....A kafe vise ne kuvam...

I nemam sta drugo da kazem,ukratko danas bila na dva roidjendana,

sutra idem na jedan,prekosutra na jos jedan i tako....

A juce sam opet plakala,ali me je Matori tesio.....Bar to...

I sve sam vise zaljubljena...

Pretpostavljam da cu pisati o svemu.....

...nekad... 

Mladjane,imas urokljive oci(ili reci)

Domacice,ugojila sam se od tvojih kolaca.

I sad planiram da odem da sredim sobu i da legnem da spavam...

Eto,ziva sam,zdrava sam,inspiracije i ideje i dalje nema nigde,jos cu postati mrzovoljna jer sam  umorna  i jer sam skuvala gomilu kafa a one nikako da navrate....

Evo,par stihova omiljenog nam Balasevica,cisto da ne bude da samo trabunjam kao po obicaju....

 

...prodjose mi sve tegobe!

Eto,odspavah jedno 15 sati,nadisah se svezeg vazduha,napih cajeva i vise nista ne osecam!

Verujem da ce to obradovati celo odeljenje,a sa njima i nastavnike kojima sam mnogo stosta ostala duzna.....

No,izborice se Milenica i sa tim....

Jutros me budi omiljena pesma,kao glasnik porucica koje samo naviru,i dan je poceo prelepo...

A popodne mi stize i moja draga V sa najnovijim vestima i svescicama....

Dobro se setih,sinoc je moj voljeni davao prognoze,sto je izgledalo otprilike ovako(ala covek ume da utesi,cudo jedno):

"-Ej malecka,kako si?

Evo,mlatim se,sve me zivo boli....

-Jel si bila kod lekara?

Nisam,niti cu

-Aham...A jel imas temperaturu?

Nemam

-A jel kijas/kasljes?

Ne

-Samo te boli celo telo?

Aham.."

I tako zajednickim snagama dodjosmo do zakljucka da meni "nije nista",i da samo treba da pijem lekove za stomak,verovatno mi je samo pao imunitet.I ta me cinjenica nacisto obradova,pa sam i to morala da podelim sa vama....

I tako,sad su mi prosle sve tegobe kad je cenjeni Dr. Sveznalica dao svoje misljenje,i osecam se odlicno.....

E,sad vas (opet) pozivam na onu kafu koju vam dugujem....

Evo,za svakog po jedna.Naravno,samo za one koji su narucili

Za Siljku:sa mlekom i secerom

Za Domacicu:sa najlepsom sarom(nestalo nam srca)

Za Zaboravi: obicna,turska

Za Stepskog: inspirativna

Za Mladjana:jaka,da se rasani posle partijanja

Za Hyperblogger: jer ne znam tacno koja je sara persijskog tepiha

Za Shadow: sa puno slaga+1 za muzjaka

Za Jeru  crna (NIJE red star)
Za Biljanu:  tradicionalna

I samo za principessu78(i ostale kojima treba): ......

Da vam se ispune sve zelje i budete mi srecni,ZDRAVI i nasmejani.....

Volim vas!

Ustala sam u 11 sati,

jedva se izvukoh iz kreveta.

Onda primetih da me bole ledja.Vrat ne mogu ni da pomerim.

Verovatno od spavanja na gomili jastuka,jer bih u suprotnom zavijala od stomaka.

Dalje,boli me glava.

A nisam se ni sa kim svadjala.

Boli me,onako tupo,bez razloga.

Eto,doslo joj da boli.

Sledece,bez obzira na to sto sam izmucila ledja spavajuci na gomili jastuka,stomak me i dalje boli.

Rekoh,ajde da doruckujem.A smem da jedem samo tecno.Logicno,ne da jedem nego da pijem.

Skuvala caj.Popila caj.Pocela da se znojim kao nenormalna. 

Skuvala kafu,misleci da ce biti bolje.Odnosno,izmutila onu iz kesice.

Popila kafu od koje mi inace prodju sve tegobe.

Samo sto nisam ispovracala i kafu i caj.Ceo dorucak.

Zatim rekoh da prilegnem.Mozda mi bude bolje.Kao da jeste,pa ustanem da upalim kompjuter.

A onda mi se tako zavrti u glavi da sam morala opet da sednem..

I tako se jedva dogegah do stola,i evo me tu.

Da sumiramo na kraju:Spavala pet sati,ustala sa bolovima u vratu,ledjima,glavi,stomaku.

Od caja se znojim,od kafe mi je muka.

Brat me zeza da sam pijana.Mama me savetuje da jedem.Tata se ne javlja.

On je pokrivao celu noc.Valjda mu dojadilo.

Sve u svemu,kad zanemarimo ovih nekoliko faktora iznenadjenja,osecam se odlicno.....

(I smejem se,nije da nije.... )

Eto,nesto se mislim,mislim,pa mi pade na pamet da vam predlozim ovo....

Mada,nesto ne znam kako bi moglo da funkcionise,

da li da otvaramo novi blog ili da pisemo na forumu,ili...Jel ima neko ideju?

I jel vam se svidja moj predlog??

Tu bi mogli da pricamo kaoi na forumu i jos se blolje upoznamo...Pricajte...

A novost(eto sad se setih da napisem) je da sam bolesna...

Odnosno(a sad ce me sve mame ubiti),isla kroz sneg,nakvasila noge i sad prehladila stomak..

I eto danas posla iz skolice,necu ici dok mi ne prodje,i tako....

A i bata mi je bolestan,doduse on ima temperaturu  ,pa cu da ga pazim..

Tako,dok cekamo da se zavrsi sa domaccinim slavljem,shadowinim odmorom i samonjegovim01 ucenjem,zamenjujem ulogu kafekuvarice za cajkuvaricu ,i da vise nikog ne bi nista bolelo,

pozivam sve na po veeliku solju caja....




I ljubim!

Necu pisati o naslovu...Necu pisati ni o cemu,lejdiz end dzentlmen,zato sto nemam inspiraciju.

A i da imam inspiraciju,nemam ideju.

I tako,dodjoh da vam se javim,cisto da znate da sam ziva,zdrava i nasmejana,

pa kad navrate inspiracija i ideja na kaficu,a ja cu ih zgrabiti pa malo prosetati po blogu...

Eto,tako cu...Bas tako...

A neko ako zna gde su inspiracija i ideja trenutno,neka mi kaze....Ili neka ih dovede....

A stih iz naslova je tacan.Ako neko nije znao.

Ajd,u zdravlje.

A kafica ceka i vas i ove dve gorenavedene.

Sare moz' da birate,samo pazite da se ne o'ladi. 

-Mala,ajde spavaj

Necu...Hocu jos da pricamo...

-Mala,razboleces se...Ne valja ti to...

A sat otkucava pet sati izjutra.

Ako,hocu da se razbolim...

-Postaces kofeinski zavisnik!

Neka postanem...Pa sta...

-Ja vise necu da pricam sa tobom...Mala,plasis me..


I to "mala"odzvoni jos hiljadu puta u mojoj glavi...I opet nada....

"Mala,ti si moja sasava mladja sestra",rekao si mi jednom...Eh,da samo imam takvog brata..Ti "samo brines",kako kazes...A ja-ja popujem....Sta cu,kad mora i to neko....Neko ko te voli...Jer,i ja samo brinem...

I zelim ti da budes srecan...Zato sam i obrisala suzu i nasmejala se kad si imao curu...Iako su se svi tome cudili.

-Ti imas bas lose misljenje o sebi...Pocni malo da krivis i druge.

Ma neka,lepo mi ovako...Ionako ja i jesam kriva za sve...I moj karakter...

I ti tu odcutis...Mozda je tako i bolje...

A kad ti dodje drustvo,vec je druga prica.Tad smo formalni.Ali,meni i dalje lepo.

Lepo mi je sve dok pricas sa mnom.A lepo mi je i kad ne pricas.Tad opet krivim sebe-mislim dosadila sam ti...

A onda me iznenadi drmusanje ekrana.I to pocne da se redja.Pa posle pet minuta:

-Mala,ne ide da se drmamo celu noc...

Pa...ne ide...


I onda sledi uobicajen razgovor.A sve se nekako svede na par klasicnih reci i moje "popovanje"...

E,moj ti....

Matori,kako ti nikad nemas nikakav problem?

-Ne zovi me matori...

I onda nastavlja pricu...E,tad bih da zagrlim ceo svet...

I onda ovako sednem,i kucam,kucam,dok me ne zabole i oci i ruke...

"Volim te,matori",pocnem da pisem,pa odustanem...

I sve se nadam da znas....