Kad vec svi pisu o odlasku,i ponavljaju onu narodnu "Koga nema bez njega se mzoe",i niko me ne razume,da kazem zasto svako od nas doprinosi ovoj divnoj zajednici...
Domacica-i moram nju prvu da spomenem,jer je kao majka,jer je jedan jedini stub ove zajednice,jer nikad nije najavljivala odlazak niti je odlazila nenajavljeno.....Zato sto je uvek bila tu i mucki se trudila da se ne primeti da nije kao pre....A braon boja jer me podseca na kolacice :)
Shadow-i siva boja jer pristaje senci....Ona za koju svi kazu da "popuje",a meni se bas svidja sto svakome posveti vremena i po neki post...Brani mi da potpisujem blogere,al' sve se nadam da je to cisto da bih naucila da sticem svoje misljenje....I pise taako dobro.
Zaboravi-i crvena boja jer me podseca na ljubav.Uvek mi izazove osmeh,a tako je draga i nezna....A zelim joj da zaboravi sve sto treba zaboraviti.
Alapaca-i ljubicasta boja,jer je tako obicna,a opet nekako jedinstvena i neobicna...I nimalo nije vestica...To je jedna dobrica u dusi koja je,cini mi se,isto tako krhka kao dete....
Dmc i force -i plava boja jer je to boja slobode....Jer su oni nasi mozgovi,na neki nacin ocevi....Mislim da vise reci nije potrebno.
Jera-i,naravno,crno,jer je to njegov izbor i jer je jednostavan...On pronalazi prelepe pesme,i bas pogodi pravi trenutak da ih napise i da dirne svakog.
Quzma-jer je vredan pomena iako ga nema vec duze vreme...
Hyperblogger-jer ume da pomogne i saoseca sa ljudima...I ima jedno veliko strce i osmeh koji otvara sva vrata...I jer je volim kao sestru.... I zlatna boja jer je tako skromna,a ipak je neprocenjiva...
Cokoladna-jer pise tako lepe price....Braon kao cokolada-moj omiljeni slatkis,a cokoladna kao slatka,slatka i mila devojka...
Zaoduh-jer se pravi da je mehanicki covek,a njegovo srce je najvece od svih sa bloga....I jer je tako smesan kad se vidi da pokusava da prikrije raznezenost...I jer mi je mnoogo drag,as zbog toga....
Orashchitj-jer me nasmeje svakim postom....Jer voli sve oko sebe,i mnogo joj je stalo do drugih....
Biljche-i roze kao boja njenog bloga,kao simbol leptira koji zivi u njenoj dusi....Zato sto mnogo licimo,zato sto volimo iste stvari,zato sto njena krila daju sjaj i leprsavost blogu...
Tale-zato sto se stalno trudi da drugima docara svoja osecanja i zato sto je jednostavno-jednostavna.... I zelena kao boja njenog bloga...
Di-zato sto u svakoj njenoj reci osetiteneku raznezenost i razdraganost....Ali,nije tu cesto...I bebi-plavo,kaoneznost njenih reci....
Flordeluna-jer pise taako lepe pesme....I podseca me na tajanstvenost noci...
Bubi-jer se javi povremeno,napise dobar tekst pa se izgubi....A trebala bi da bude cesce tu...
Vastag-jer podseca na prolece i uvek oraspolozi divnim slikama...Zuta,kao Sunce.
Vidis,Isidora,to je bila ekipa....O kojoj sam ja pricala.Naravno,NIMALO manje vredni nisu noviji clanovi:
Heftalica-jer hoce(kao i ja) da bude odrasla,a i dalje je mala....I jer je jedna predivna osoba cije postove vredi citati... A narandzasta kao vesela boja njenog osmeha...
Stepskivuk-Jer je jedini neprevazidjen pesnik na blog.rs koji pise o jednoj ljubavi,jednoj zeni,a ume da dotakne svacije srce...Sivkasto,kao boja vukova.
Kaleidoskop-jer isto tako mnogo misli na druge i ima ogromno srce.I tako je raznolika,bas kao staklici i sarena boja koja me podseca na nju....
Siljka:Jer nimalo nije jednostavna kao njen blog-crno belo-,jer ume da docara svaku pricu makar ona bila i najobicnija,jer me podseca na zlogduha...Ne znam zasto...
Samoon01:jer je i on klinja,jer mi se svidja kako pise i jer.....jer je jedinstven?
Svi smo mi JEDINSTVENI I NEPONOVLJIVI...I SVAKO OD NAS JE POSEBAN I NEPROCENJIV....I KAD NISMO ZAJEDNO,OSECA SE PRAZNINA....JA HOCU DA BUDE SVE KAO PRE,DA BUDEMO ZAJEDNO,SVI....!
Cela ona jucerasnja situacija navela me je da se setim jedne price koju sam odavno cula,a nikad je nisam zaboravila....:
"Imao otac sedam sinova,i kada je bio na samrti okupi ih oko sebe i reče im: "Uzmite svaki po jedan prut pokušajte ga slomiti!" Svaki sin slomi svoj prut bez muke. "A sada mi dajte sedam prutova…" Otac zaveza sedam prutova zajedno konopcem i reče: "A sada da vidim ko će moći da slomi ovo!" Svaki od sinova pokuša slomiti sedam štapova povezanih zajedno, ali ni jednom to nije uspelo. "Zapamtite pouku", reče otac. "Budete li zajedno, nitko vam ništa neće moći!"
Razmislite o tome,dragi moji blogeri i blogerke,stara ekipo i nova ekipo,ljudi koji nestaju i oni koji su uvek tu....
Ja sam nekog zaboravila,svi blogeri su mi izuzetno dragi,samo,eto,nisam stigla sve da upoznam....
Kako je ovo krenulo od posta do posta,pretvorice se u domaci zadatak,znate onakav kakve smo pisali kad smo bili stara ekipa...?
Zahvalimo se svi domacici,i ucinimo ad sve bude kao pre....
Kad vas ja lepo molim...
I veshtichica,od koje sam ukrala ideju ...
Da sve bude kao pre,sa sve novim clanovima,drzim fige i ostavljam jedan ogroman osmeh.....
i jub 
Volim Vas....sve onako zakljucno
A sad mi oprostite sto se pravih pametna,ovo je suvise naporno za mene...
,i shvatih konacno da je najbolje da ostanem jedan klinja...Sta ce mi da odrastem u zivotu....?