Sreća je u malim stvarima

Dok se iz velike elektricne kutije zvane TELEVIZOR cuju veseli deciji glasovi u izvodjenju pesmice "Zvoncici,zvoncici zvonite kroz noc,deda mraz ce nocas svaku ku.cu proc' ...." ,a eksterijer mog grada okupiraju snezne zvezdice,pokusavam da napisem pricu poput siljkine ili domacicine,ili makar da sastavim par stihova kao stepskivuk ili flordeluna,ali,ne uspevam....

A i nesto mi nije do pisanja veceras....

Svidja mi se da tako,jednostavno,lezim i gledam pahuljice....I pokusavam da izbrojim sve najrazlicitije oblike....Ali,ni to mi ne uspeva...

Vidi,ipak ih ima!Dve identicne!

I zaustavljaju se na mom prozoru....Bas se pitam,da nisu brat i sestra?Mozda blizanci??

Kao da cu da dobijem odgovor...

Okrecem se i nastavljam da zurim u prazno.

Odjednom mi je sinulo!Otvaram prozor i pruzam ruke...

A sjajne bele zvezdice mi slecu na dlan.Tako su lepe,male i nezne...

Ali,tope se....

Dve male kapljice na dlanu su me trgle iz mastanja.

Ubila sam dve pahuljice.A mozda i nisam...

Odjednom,sneg prestaje.Ne pada nekoliko minuta,a zatim se nastavlja.Sve je kao pre.

Pitam se:da li to nebo zali za pahuljama?Ili je to,jednostavno,slucajnost?

Mnogo je pitanja,a ja sam sebi obecala da veceras necu da razmisljam...

Toplina grejalice i belina snega me uspavljuju....

Sanjam...

Lebdim na oblaku...

Odozgo sve izgleda tako majusno...

Cak i svi moji problemi su mali...Sva moja pitanja imaju odgovor...

Lepo mi je.

Oko mene pticice.... 

Pevaju neku svoju melodiju i prave neartikulisane pokrete po nebu.

Njihova krila ostavljaju zlatan trag.

Zavidim im.

Ustajem na oblaku i sirim ruke. 

Osecam na licu topao vetar.

A onda,ispred mene dve zvezdice....

Pahuljice!

One dve sestre,koje su lezale na mojim rukama...

Pruzam se da ih uhvatim,privlaci me njihova belina.

Ali,nesto me opece.

Savest.

I budim se.

Najezila sam se.