Sreća je u malim stvarima

...

posveceno — Autor tuzna @ 23:40

-Mala,ajde spavaj

Necu...Hocu jos da pricamo...

-Mala,razboleces se...Ne valja ti to...

A sat otkucava pet sati izjutra.

Ako,hocu da se razbolim...

-Postaces kofeinski zavisnik!

Neka postanem...Pa sta...

-Ja vise necu da pricam sa tobom...Mala,plasis me..


I to "mala"odzvoni jos hiljadu puta u mojoj glavi...I opet nada....

"Mala,ti si moja sasava mladja sestra",rekao si mi jednom...Eh,da samo imam takvog brata..Ti "samo brines",kako kazes...A ja-ja popujem....Sta cu,kad mora i to neko....Neko ko te voli...Jer,i ja samo brinem...

I zelim ti da budes srecan...Zato sam i obrisala suzu i nasmejala se kad si imao curu...Iako su se svi tome cudili.

-Ti imas bas lose misljenje o sebi...Pocni malo da krivis i druge.

Ma neka,lepo mi ovako...Ionako ja i jesam kriva za sve...I moj karakter...

I ti tu odcutis...Mozda je tako i bolje...

A kad ti dodje drustvo,vec je druga prica.Tad smo formalni.Ali,meni i dalje lepo.

Lepo mi je sve dok pricas sa mnom.A lepo mi je i kad ne pricas.Tad opet krivim sebe-mislim dosadila sam ti...

A onda me iznenadi drmusanje ekrana.I to pocne da se redja.Pa posle pet minuta:

-Mala,ne ide da se drmamo celu noc...

Pa...ne ide...


I onda sledi uobicajen razgovor.A sve se nekako svede na par klasicnih reci i moje "popovanje"...

E,moj ti....

Matori,kako ti nikad nemas nikakav problem?


-Ne zovi me matori...

I onda nastavlja pricu...E,tad bih da zagrlim ceo svet...

I onda ovako sednem,i kucam,kucam,dok me ne zabole i oci i ruke...

"Volim te,matori",pocnem da pisem,pa odustanem...

I sve se nadam da znas....






Powered by blog.rs