...
-Mala,ajde spavaj
Necu...Hocu jos da pricamo...
-Mala,razboleces se...Ne valja ti to...
A sat otkucava pet sati izjutra.
Ako,hocu da se razbolim...
-Postaces kofeinski zavisnik!
Neka postanem...Pa sta...
-Ja vise necu da pricam sa tobom...Mala,plasis me..
I to "mala"odzvoni jos hiljadu puta u mojoj glavi...I opet nada....
"Mala,ti si moja sasava mladja sestra",rekao si mi jednom...Eh,da samo imam takvog brata..Ti "samo brines",kako kazes...A ja-ja popujem....Sta cu,kad mora i to neko....Neko ko te voli...Jer,i ja samo brinem...
I zelim ti da budes srecan...Zato sam i obrisala suzu i nasmejala se kad si imao curu...Iako su se svi tome cudili.
-Ti imas bas lose misljenje o sebi...Pocni malo da krivis i druge.
Ma neka,lepo mi ovako...Ionako ja i jesam kriva za sve...I moj karakter...
I ti tu odcutis...Mozda je tako i bolje...
A kad ti dodje drustvo,vec je druga prica.Tad smo formalni.Ali,meni i dalje lepo.
Lepo mi je sve dok pricas sa mnom.A lepo mi je i kad ne pricas.Tad opet krivim sebe-mislim dosadila sam ti...
A onda me iznenadi drmusanje ekrana.I to pocne da se redja.Pa posle pet minuta:
-Mala,ne ide da se drmamo celu noc...
Pa...ne ide...
I onda sledi uobicajen razgovor.A sve se nekako svede na par klasicnih reci i moje "popovanje"...
E,moj ti....
Matori,kako ti nikad nemas nikakav problem?
-Ne zovi me matori...
I onda nastavlja pricu...E,tad bih da zagrlim ceo svet...
I onda ovako sednem,i kucam,kucam,dok me ne zabole i oci i ruke...
"Volim te,matori",pocnem da pisem,pa odustanem...
I sve se nadam da znas.... 