Sreća je u malim stvarima

Hvala Vam....[No' 2]

posveceno — Autor tuzna @ 02:53

Proslu noc sam probdela.Dozivela sam sok,nesto sto me je potpuno ostavilo bez teksta...I nekih tri sata sam gledala u jednu tacku i razmisljala....

Valjda prolazim kroz onaj period odrastanja kad se susrecem sa svim mogucim velikim zivotnim

cinjenicama i kad to boli....

Period kad treba da shvatim da nisam klinka i da nam zivot nosi razne ljude.

One koji ce nas povredjivati....vecinom.

A ima i onih koji ce biti uz nas.Retki su takvi,ali ja verujem da ih ima.

Sto se tice prosle veceri......Povredila me je jedna recenica.Samo jedna recenica,ali izgovorena od strane osobe cije mi misljenje znaci.

Ne samo zato sto ga volim.....vec i zato sto je najcesce u pravu.

A bio je i sinoc....Ali ja to nisam mogla da prihvatim.

I onda sednem i razmisljam.....A nista pametno ne smislim.

Kad ustanem ujutru,rastegnem se,poljubim osobu koja me nikad ne bi povredila,

cujem njeno misljenje,i uverim se u istinitost poslovice "Jutro je pametnije od veceri"...

I naucim jos jednu zivotnu lekciju:da ne treba sve primati k srcu...

A zahvaljujem mu jer je jedna od retkih osoba koje su uvek tu...

I koje te saslusaju iako imaju more svojih problema.

I zato sto imam poverenja u njega.

I cita me kao otvorenu knjigu.

Posle svega,shvatam da mi je on ipak prijatelj....Iako je povredio,to mu nije bila namera. 

Iskrenost nas najcesce zaboli,ali je isto tako dobra.

A ponekad treba i slagati.

Gle cuda,on i to zna...U pravom trenutku....

I verujte kad kazem da sve ovo nije idealizovanje.Jer ja ne idealizujem osobe koje to ne zasluzuju.

Razmisljam sledece,i dolazim do jednog zakljucka:da ljubav uvek prodje kao sto je i naisla:

brzo,plahovito i lepo.Bez potresanja.Samo ode.I dok se ti osvestis i okrenes,vec si je izgubio iz vida.

Da krenes za njom ne vredi.Ne stignes da krenes,a vec te po nosu lupi nova.

I tako u krug...Isti put,svaki put isto tajanstven.

Ali,na tom putu te prate prijatelji...

Ako te neka ljubav obori s nogu,ili te jednostvano saplete,oni ti pruze ruku.

Podignu te.I daju ti snagu da ides dalje.

Ne bi mi bio prvi put da zbog ljubavi izgubim pravog prijatelja...Zato cu se truditi da se to ne desi.

A i lepse je,moram da priznam,kad sam prijatelj....I nista vise.

Iz prijateljstva se radja ljubav,a njemu hvala sto je tako dobar prijatelj,

posebno mu hvala za onu neprospavanu noc kad me je vadio iz bedaka.

Iako znam da je bio sanjiv i nervozan.Ostao je.To je za mene pravi prijatelj.

I mozete reci da nisam u pravu,ali ja verujem u prava prijateljstva...

Sve dok na svetu postoje ljudi kao sto je On.

Da ne zaboravim,i moju dragu V....

Ona zna,i nije joj potrebno toliko reci.

Hvala Joj,sto je i dalje onako jedinstvena,velika i i dalje MOJA.....

A sad me izvinite,odoh da se uvijem u svoje mekano roze cebence,zagrlim plisanog medu 

i zamislim da sam beba....

....Bar mi to niko ne moze oduzeti.... 

 

 


Powered by blog.rs