Sreća je u malim stvarima

Neka sam ja bezosecajna i nazovite me kako hocete,ali ovo mi je dosadilo......

Zaboga,ljudi,sta vam je?!!! 

Poginuli su ukucani show-a "Veliki Brat".Tri mlada zivota su izgubljena.Jako mi je zao.Saucesce njihovim porodicama.

Da su oni potreseni,jasno mi je.I iskreno mi je zoa zbog toga.

Ono sto meni  nije jasno je ZASTO SE VI OSTALI POTRESATE?!

Da je zalosno,jeste....Ipak su to mladi ljudi...

Ali,ljudima,citiram "NESTAO JE VELIKI DEO MENE.... "

Koji,bre,deo tebe??!Molim te odgovori mi,licno cu da ti dam svoj deo...(A i rezervi imam dovoljno.)

Sta je tebi bio Elmir,Zeka ili Zorica?

I mislite da cete,ako kazete da cete da umrete jer su oni poginuli,ispati brizni fanovi...E,pa necete!Time samo pokazujete nepostovanje prema ljudima koji zaista zale zza njima,a to su na prvom mestu njihove porodice i prijatelji!

Cak iako ste ih negde videli,vi te ljude niste poznavali....

I sad ce vam faliti deo srca,ili,ne daj Boze,tela?!

Ne znam sta reci...

Verujem da ste ih vec svi zaboravili....Ma,sigurna sam!

A ljudi koji i dalje zale za njima,stavite se u njihove pozicije?

Ili ne,bolje nemojte....Ne znate vi kako je to.....

(A o mom loodooom provodu nekom drugom prilikom,nije mi sad do toga..) 

Dok se iz velike elektricne kutije zvane TELEVIZOR cuju veseli deciji glasovi u izvodjenju pesmice "Zvoncici,zvoncici zvonite kroz noc,deda mraz ce nocas svaku ku.cu proc' ...." ,a eksterijer mog grada okupiraju snezne zvezdice,pokusavam da napisem pricu poput siljkine ili domacicine,ili makar da sastavim par stihova kao stepskivuk ili flordeluna,ali,ne uspevam....

A i nesto mi nije do pisanja veceras....

Svidja mi se da tako,jednostavno,lezim i gledam pahuljice....I pokusavam da izbrojim sve najrazlicitije oblike....Ali,ni to mi ne uspeva...

Vidi,ipak ih ima!Dve identicne!

I zaustavljaju se na mom prozoru....Bas se pitam,da nisu brat i sestra?Mozda blizanci??

Kao da cu da dobijem odgovor...

Okrecem se i nastavljam da zurim u prazno.

Odjednom mi je sinulo!Otvaram prozor i pruzam ruke...

A sjajne bele zvezdice mi slecu na dlan.Tako su lepe,male i nezne...

Ali,tope se....

Dve male kapljice na dlanu su me trgle iz mastanja.

Ubila sam dve pahuljice.A mozda i nisam...

Odjednom,sneg prestaje.Ne pada nekoliko minuta,a zatim se nastavlja.Sve je kao pre.

Pitam se:da li to nebo zali za pahuljama?Ili je to,jednostavno,slucajnost?

Mnogo je pitanja,a ja sam sebi obecala da veceras necu da razmisljam...

Toplina grejalice i belina snega me uspavljuju....

Sanjam...

Lebdim na oblaku...

Odozgo sve izgleda tako majusno...

Cak i svi moji problemi su mali...Sva moja pitanja imaju odgovor...

Lepo mi je.

Oko mene pticice.... 

Pevaju neku svoju melodiju i prave neartikulisane pokrete po nebu.

Njihova krila ostavljaju zlatan trag.

Zavidim im.

Ustajem na oblaku i sirim ruke. 

Osecam na licu topao vetar.

A onda,ispred mene dve zvezdice....

Pahuljice!

One dve sestre,koje su lezale na mojim rukama...

Pruzam se da ih uhvatim,privlaci me njihova belina.

Ali,nesto me opece.

Savest.

I budim se.

Najezila sam se.

Osetih se pozvanom na docek nove godine u "Blogu otvorenog srca",eventualno proslavu druge novogodisnje veceri,pa resih da i ja doprinesem kafanici,jer mi sve nekako,dodje,sivo...

Daklem,ako smem,domacicinoj kafanici dodajem pregrst boja,onih najlepsih-duginih,i jos vise osmeha....

U znak protesta brisem suzu(domacice ne baksuziraj-ako placem te veceri plakacu cele godine)i krecem u organizaciju...

Pijanima vise vina,srecnima osmeha,deci srece,svetu ljubavi....to ja zelim!

Dalje,moja muzika je Djole,mozda u obzir dodje i RnR u nuznim situacijama,vazno je da se sve uklapa.

Sledece,necu vestacku jelku i sneg-vec je poceo da pada...Kupicemo jelku na pijaci ili cu ja uzgajati jednu malu,malecnu,a kao ukrase cemo staviti osmehe svih blogera....zvacemo je Nasmejana jelkica.

I kako je to domacica lepo sve srocila,necu da nastavim da ne bih uropastila.Samo pitanje-da li se moji predlozi prihvataju??

Sad,o zeljama.

Jos jedna godina je ostala za nama,godina puna osmeha,suza,nervoze,ljubavi,opet osmeha i tako u krug....Kazu,za svakog postoji nekq godina,koja ce biti savrsena i u kojoj ce mu sve poci za rukom.Verujte u to!

Jer,ako u nesto cvrsto verujes-ostvarice ti se..

A kako je moja glaica puna pitanja bez odgovora,kad mi se ucinilo da sam dosla do odgovora na jedno od njih,ja sam napisala

"Zasto mi svako 31.12. kaze "Srecna nova godina!"??

Zasto,recimo,neko ne kaze "Zdrava nova godina!" ili "Mirisna nova godina!" ??"

Medjutim,bila sam tako blizu a tako daleko,ali ni na ovo pitanje odgovora nigde...

Zato,ja vam zelim po malo VESELU,po malo TUZNU,po malo MIRISNU,po malo CVETNU  i po malo ZDRAVU novu godinu...!Samo ostajte tako veseli,nezni,mirisni,zdravi,cvetni,sareni,jednobojni i po potrebi strogi....I ne menjajte se ni zbog koga!!

A sad me izvinite,dok mi ne otpadnu svi nokti,jedva nabadam po tastaturi ... 

ljuuuuubiiiiiiiiiiiiim sve blogere i blogerke,njihovu decu,unuke i praunuke.....

Samo nek je nama nas!

P.S.A ispod jelkice,po jedan

  za svakog....

Voli vas vasa ....