Bez naslova,a sa porukom
Prvo,hvaaaala cicilly sto se tri sata mucila da mi pomogne oko sredjivanja bloga...
"Ceni svaki trenutak zivota,nikad ne znas koji ce ti biti poslednji"
Citam pre neki dan hrvatske blogove(pisu djene djene,ali zato postavljaju bogovske slike),i naidjem na jedan sa imenom "Sreca je jedini udarac koji me je promasio".Autor dvanaestogodisnja devojcica.
Pa pocnem da razmisljam.
Mozda sam se ja vama ipak predstavila u pogresnom svetlu.
Bila sam tuzna jer sam sebi dozvolila da me unisti osoba kojoj sad nista ne znacim.Da se razumemo,ne znaci ni ona meni.
Sve u svemu,moj zivot nije tuzan.Nikako!
Imam dve noge,dve ruke,par ociju i usiju.Glavu na ramenima i savrseno zdravlje.
Majku koja je isto tako ziva i zdrava.Oca,brata.I babu i dedu sa mamine strane,jer su drugi umrli dok jos nisam bila rodjena.S tim i dva andjela cuvara.
I kakve-takve prijatelje.
Ljude koji su se brinuli o meni celog zivota.
I ne mogu da razumem dete koje kaze da su je svi udarci pogodili.
Osim srece.
Koji udarci?Za mene velike zivotne udarce predstavljaju bolest,nemastina,neimanje krova nad glavom,smrt roditelja i slicno.
Ne bi se reklo da ju je sve to "strefilo" pa ima prava da izaziva sudbinu takvim recima.
Ali ljudi to ne shvate.
Mozda,kad bi se samo osmehnula novom danu,kada bi se potrudila da vidi sareni cvet i u oronuloj basti,otkrila bi sta je sreca-jedan osmeh,zagrljaj,dodir ruku...Imati prijatelje i preziveti svaki novi dan-neko tu mogucnost nema!
Neko zivi u zemlji koju svaki dan potresaju zemljotresi,saraju pozari i odnose poplave.
Neko nema struju,vodu ni kupatilo.
Neko ima zveri oko sebe,neko je silovan,neko zlostavljan...
Ostavio je decko-pa sta?
Od toga se ne umire.
Nisam takva,to je ono sto sam htela da kazem.
Da,jesam previse osetljiva;i da,placem zbog svake sitnice.
I dozvoljavam raznim ljudima da mi "upadnu" neovlasceno u zivot.
Ali ne i da mi ga uniste.
I ne dozvoljavam sebi da u teskim situacijama dignem ruke.
Ne dozvoljavam da izazivam sudbinu.
Davno sam procitala pricu Helen Keler i jedna od njenih recenica je ona koja me je odmah odusevila,i jedna od onih koje cu pamtiti celog zivota:
"Plakala sam sto nisam imala cipele dok nisam videla coveka koji nije imao noge."
U pravu si, tuzna! Kada sam procitala post @sanjarenja56 *http://sanjarenja56.blog.co.yu/blog/sanjarenja56/generalna/2008/07/29/drugi-ugao-posmatranja-stvari* osecala sam se isto kao i posle citanja ovog posta...vazno je u teskim trenutcima ne zaboraviti da moze biti gore,jer...zivot zeli da zna koliko mozemo da podnesemo! I zeli da mi znamo da uvek kad kazemo da vise ne moze - MOZE! I vise i gore i sve....POzdrav :*****
Autor mawina — 11 Avg 2008, 19:16
P.S> CIcilly did a great job!!!! I like your blog! :)
Autor mawina — 11 Avg 2008, 19:18
:) amen! moje malecno dete i zuto pile je mudro reklo :)
ljubnem te tako pametnu :)
cmokili cmokili cmokili!
Autor hyperblogger — 11 Avg 2008, 19:23
@mawina,dva puta:hvala za izgled bloga,moje i cicillyne udruzene(zlatne) ruke prave remek-delo!:))
Sto se tice posta,u pravu si.Sanjarenjin post nisam procitala(verovatno nisam bila tu),ali sad cu.Lepo ja juce kazem mrvici-ljudsko srce je tvrdje od kamena...A neke sitnice kojima cemo se za godinu-dve smejati svakako nisu zasluzne unistavanja istog!
:***
Autor tuzna — 11 Avg 2008, 19:24
Prelepo napisano!!!!!!! Moram ovo sve da zapamtim i da ponavljam sebi svakog dana jer sam odlucila da nikada vise ne budem tuzna!!! Zivela SRECA!!!
Autor andrijana — 11 Avg 2008, 19:24
@teta hajper:ijao,istopi' se!:))
ljuuubatz :*****
Autor tuzna — 11 Avg 2008, 19:24
@andrijana:izgleda da nisi jedina na blogu koja je donela tu odluku :)
Autor tuzna — 11 Avg 2008, 19:33
Znaš li, tužna, da ovo ne bi napisao ni neko ko je mudrovao 40 godina? I ko pretenduje da ima iskustvo iza sebe, i neku mudrost!? OVO se zove post, ovaj blog prelepo izgleda, nisam ni sumnjala da ti je moja ćera pomogla!
PS: Ti i altamoda ste sestre, to smo se dogovorile. Ti si na redu za biranje mame, imaš domaćicu i mene u izboru, možda i još poneku, a ona druga će biti tetka.
Autor sanjarenja56 — 11 Avg 2008, 19:36
@sanjarenja:ih,sad,ne preteruj.meni samo tako dodje.:)
sto se mame tice,ne bih da biram,jer se svoje sadasnje jos ne odricem :)
domacica mi je baba-tetka-strina,ti mi mozes biti isto :)
A za drugu stariju seku,ako se slaze,biram hyper :)
:****
Autor tuzna — 11 Avg 2008, 19:40
Tužna, mudar izbor.
I kad se uzme druga mama, ne odričeš se prve, naravno.
Ali medeno je imati babu-strinu-tetku, mada mi je to malo predugo, pa ću ti biti samo tetka. Dakle, tetka za tebe, altamodu, hyper, a i phedre.
Bogata sma tetka!!!! Hvalim se!
Autor sanjarenja56 — 11 Avg 2008, 19:47
Sacuvaj ovaj tekst za one dane kad volis da cmizdris za sitnicu!
Naravno,potpuno se slazem sa tobom, jos jednom skidam kapu zrelosti koju imas.Ovog puta nisam iznenadjena.Vec sam navikla!
Autor siljka — 11 Avg 2008, 19:47
@sanjarenja:I to sa kakvim sestricinama!:))
Autor tuzna — 11 Avg 2008, 19:58
@siljka:Neka si ti meni navikla i neka mi rekla-za u buduce!:)
:****
Autor tuzna — 11 Avg 2008, 19:59
Nego šta! Sestričine za ponos!
Autor sanjarenja56 — 11 Avg 2008, 20:49
Hm...uprkos svemu treba znati voleti zivot i verovati u ljubav, a ako smo svesni ta dva oproshteno nam je ako plachemo zbog sitnica, svi smo mi ljudi i svashta zna da nas dotakne i povredi.
Autor principessa — 11 Avg 2008, 22:25
Blog izgleda super, vas dve ste to majstorski uradile. Ja sam prestala da se iznenadjujem, ali i dalje se odusevljavam. A suze i tuga... pa ljudi smo, ne cekamo bas najvece zamislive tragedije da nas pogode da bismo se rastuzili. Pred tim najcesce zanemimo. Zahvalnost na onome sto imamo velika je vrlina, koju ti imas.
Autor phedredelaunay — 11 Avg 2008, 23:00
Sve pohvale za izgled bloga! Odradile ste fenomenalan posao!
Svakome je svoja tuga najveća, jer je najintenzivnije doživljava. Mi sa strane ćemo se samo nasmešiti i zahvaliti nekome ko odozgo vidi sve što ta devojčica ne zna za snažniji bol.
A ti se smeješ i puna si snage i zbog toga mi je drago :*
Autor biljana — 11 Avg 2008, 23:42
Divan post :)
Drago mi je sto si ga ti napisala ;)
Zakljucak: nisi ti tuznica :***
Autor iluzija — 12 Avg 2008, 00:08
DRAGO MI JE STO SI U OVAKVOM RASPOLOZENJU DANAS I ZELIM TI DA NIKAD NE OSETIS ONO STO JA OSECAM SADA,KOLIKO GOD BILO KAMENO MOJE SRCE SE RASPADA,MRVI...
Autor MRVICA — 12 Avg 2008, 00:26
@principessa:naravno,slazem se sa tobom...:***
Autor tuzna — 12 Avg 2008, 10:47
@phedre:i sa tobom se slazem :),naravno da treba da placemo zbog manjih stvari od najvecih tragedija(ja prva to radim),ali ne treba toliko preuvelicavati stvari,to je ono sto hocu da kazem.Kad ne spoznas bol veci od svog,tvoj ti je najveci-to je poznato...:****
Autor tuzna — 12 Avg 2008, 10:51
@biljana:hvala :)
E,to si lepo rekla.Evo potpisujem.I hvala jos jednom :)
:****
Autor tuzna — 12 Avg 2008, 10:53
@iluzija:ne kao ta devojka :)
:****
Autor tuzna — 12 Avg 2008, 10:53
@mrvica:sme li da se zna sta se tebi toliko strasno dogodilo?koja je ta sila koja ume da smrvi tvoje srce?vidim,blog ti je neotvoren.napisi nesto o svom bolu,pomoci ce da brze prodje.:**
Autor tuzna — 12 Avg 2008, 10:55
gle, koliki osmeh!
vedra nova haljinica bloga, pozitivne misli jepo iskazane, a sve to od mog mezimčeta.
šta još lepše da poželi jedna baba-tetka-strina?
da zagrli mezimče i izgnjavi ga i sve suzice koje se javi da pretvori u kapljice sreće.
Prijatno!**
Autor domacica — 12 Avg 2008, 11:11
Blog ti je mnoglo lep sad... Svaka cast za Cicilly! Znala sam ja da si ti tuzna tudjom krivicom i da si ustvari vrlo, vrlo vesela... :))
Autor keri — 12 Avg 2008, 11:30
@baba-tetka-strina:a mezimce?da odcuti i uzvrati?:)
:****
Autor tuzna — 12 Avg 2008, 20:02
@keri:jep,:)
Autor tuzna — 12 Avg 2008, 20:03
Понекад свратим на овај блог, не знам ѕашто, некад сам случајно набасала, а сад се враћам да прочитам сваки нови текст... Ваљда због те СИЛНЕ топлине и исто такве искрености једне дивне душице... Мада ми није јасна та твоја прича о тузи, као што ни теби није јасан став оне дванаестогодишњакиње... Знам да је то код тинејџера тренд, та прича о "несрећним" бићима ваљда има неку већу дубину, такве особе мисле да су неким другим људима мистичне или шта већ!?! Сувише си паметна, судим на основу овога што сам на блогу могла прочитати, да би била подложна било каквим трендовима, лажном тугом се само призива велика несрећа... Поздрав! Срећно!
Autor Катарина — 12 Avg 2008, 22:36
@Katarina:Ne znam ima li smisla da odgovaram sad(oprosti,tek sam sad videla komentar),ali hvala na citanju...Znam osecaj,jer postoji i nekoliko blogova sa dreugog blkog servisa na koje bas cesti svratim...Hvala puno :)
Autor tuzna — 10 Nov 2008, 14:51