Sreća je u malim stvarima

Ne umem vise da bojim reci

Osmehom.

Ne umem da stvaram price koje mirisu na nanu i jorgovan.

Ne umem da mastam,kao da se onaj pauk koji plete snove izgubio iz moje duse.

Ne umem vise ni lose da pisem pesme,ne umem da sanjam,ne umem da zivim.

Ne umem da placem,da ocistim dusu.

Ne umem da se ne osecam prljavo

i da se ne krivim za male lazi.

To je ono sto svi rade!

Ne umem da cutim.

Ne umem,a silno bih zelela...

Da se pokaje ruka koja me je iscupala iz zagrljaja Tuge,

da se vratim u svoje carstvo.

Da placem,da osvezim morsku boju u ocima,

da osecam,

da zivim kroz rec,treptaj i melodiju...

Nije da nisam

I to nekada

Znala.