Sreća je u malim stvarima

Pricali su mi kako sam sa tek nekoliko meseci kmecala da bi me drzao za ruku.

Kako si spavao pored kreveca samo da bih ja svojom malom rucicom stegla tvoj prst.Valjda,da znam da me neko cuva.

Pricali su mi kako nisi spavao dan i noc kad je trebalo.

Da si u sred noci bio u stanju da dodjes kod nas i da nas cuvas. 

Secam se,onog plavog bazena u kom sam se kupala.

Gledam slike,smejem se,a ti me drzis.

Pricas mi,i trese ti se brada.

Onako,kako se samo meni i tebi trese.

Pricas o jednoj zimi kad si me po usljapanom snegu sankama vodio u obdaniste.

Kako si me ucio da prvi put vozim biciklu.

Kako si se napio kad sam se rodila(secas se,ja ne razumem te stvari?)

Pricas da roditelje treba ceniti,ti si svoje izgubio u devetoj godini. 

Secam se,kad god me nesto povredi otrcim u kupatilo i cmizdrim.

Secam se i tvojih toplih zagrljaja koji upiju svaku suzu.

Secam se vremena kad si bio bolestan,a ja ti kao mala smisljala pesmice.

Bila sam tvoja unuka-muka.

I opet ti se trese brada kad neki mesec gledas slike sa mature sav ponosan.

Tebi nikad nije lose,uvek se "gura polako".

Pricaju da ti imas dance,da te cuva Bog.

Puno puta si bio tesko bolestan,puno puta su prognozirali kraj.

Ali ti si se borio.

Kao sto ces se uvek i boriti,kako si mi obecao.

Pre tri meseca te izvodim iz bolnice.

Oslanjas se na mene i govoris kako sam najbolja unuka na svetu.

A ja sva srecna,jer si ti moj deda,i rado bih te sa ponosom prosetala gradom.Moje drugarice se stide svojih.

Jer si me cuvao,cuvas me,i cuvaces me,nadam se.

Deko...Plasim se.

I zasto sad ne ustanes i zagrlis me?

Zasto tako umorno lezis u krevetu i govoris kako ti nije dobro?

Zasto kazes "nece ni biti",kad si ti moja zvezda vodilja,moj andjeo cuvar?

Mislis da se moze bez tebe?

Obecao si,deko,da nikada neces biti bolestan...

Ustani,nasmej se onako kako samo ti znas.

I obrisi suze koje mi kvase lice.

Umiri tu bradu koja toliko lici na tvoju.

Stegni opet ruku i reci da ce sve biti dobro...

Volim te,trebas mi...

Bori se.