Sreća je u malim stvarima

>Trebalo bi da znate devet vaznih stvari<

• kako da kazete ne-prestanite da budete zrtva
• losa vremena ce proci-sve se menja
• ne prihvatajte ne kao odgovor-upornost se isplati
• kako da se smesite blistavo-to ce uciniti vas zivot vedrijim
• snovi mogu da se ostvare-samo verujte
• kako da kazete ono sta mislite-zivot ce vam postati lak kao povetarac
• oprastanje stvara srecu-probajte!
• kako da prihvatite kompliment,uz osmeh i "hvala
• ocekujte najbolje-i tako ce i biti

>Budite pobednik<

Sta zaista zelite?

Da li verujete da mozete jednostavno otici i uzeti ono sto zelite,ili stojite sa strane posmatrajuci druge kako uspevaju,osecajuci se kao gubitnik?

• otkrijte sta zaista zelite tako sto cete sagledati na cemu zavidite drugima.osecaj ljubomore mozete pozitivno iskoristiti kako biste otkrili svoje tajne zelje
• povezite se-idite medju ljude i upoznajte one koji vam mogu pomoci.budite vidjeni i postanite poznati,ne budite stidljivi.
• budite fleksibilni,promenite,ako morate,svoje planove,ali ostanite usresredjeni na cilj.
• u svakom slobodnom trenutku recite "ja sam pobednik"

>Poboljsajte svoje okruzenje<

Okolina utice na nase raspolozenje:moze nas i razveseliti i rastuziti.

Da li se osecate opusteno i srecno kada dodjete kuci ili ste okruzeni galamom i nedovrsenim poslovima?

Unesite dobre vibracije u svoje okruzenje.

• pospremite svoj dom i bice manje buke u vasoj glavi
• stavite biljke u sobe,one uvek podizu atmosferu
• uvece upalite svece,one mogu da vas umire
• kad god mozete unesite sveze cvece u kucu

>Upoznajte svoje srecno ja<

Opustite se,zatvorite oci i usporite disanje.Dok zamisljate kako silazite niz stepenice,sporo brojite unazad od sto.

Kod svakog broja sidjite za jedan stepenik.

Kako budete silazili,ugledacete nekoga ko se penje stepenicama da vas pozdravi.To ste vi,i veoma ste srecni.

Srecete se i postajete svesni neverovatne energije i uzbudjenja svog srecnog Ja.

Pazljivo pogledajte u ovaj deo sebe i prihvatite njegove pozitivne karakteristike.

Zagrlite svoje srecno ja i dok se spajate osetite jedinstvo.

Polako se stepenicama vratite u stvarnost.

-nastavice se-

od Linde Fild,je knjiga koju bih da vam predstavim ovde,s obzirom na to da cemo ordinaciju zatvoriti(a mesto joj je tamo...)Izdvajam nekoliko delova knjige,u nastavcima.Drugarica od koje sam knjigu dobila kaze da cuda cini...

>Uvod<

Da li koristite u potpunosti svoj potencijal?

Da li je vas zivot jedno neverovatno iskustvo?

Da bi smo ziveli dinamicno moramo biti fleksibilni i kreativni.sto znaci moramo biti voljni i sposobni za promene.

Ova mala knjiga je prepuna lakih i prakticnih saveta pomocu kojih cete lakse prihvatiti promene u svom zivotu.Unapredite svoje odnose,privucite paznju na sebe,poboljsajte svoje okruzenje,pocnite da donosite odluke,budite pobednik,prihvatite rizik i ucinite da se stvari dogode.

Sve se menja,i vi se mozete promeniti-pustite svoju zvezdu da sija!

Linda Fild 

>Zapamtite-ovo nije generalna proba.To je to!<

Ovo nije voznja,to je to,ovo je vas dragoceni zivot.Sta cete uraditi s njim?

Da li zivite ispunjenim zivotom,uzivate u svakom trenutku,na najbolji nacin koristite svaku priliku,cenite cuda i lepotu?

Ne funkcionisemo uvek na najbolji moguci nacin:sumnje i strahovi nas sputavaju a negativne misli ostaju losa navika.

Zamislite da vam je ostalo jos cetiri nedelje zivota.

Sta bi ste uradili?

Da li postoje stvari koje biste voleli da kazete?

Sta bi ste propustili?

Sve to cenite sad.

 -nastavice se,ako zelite...-

Eto,odmah da kazem,nisam znala.

Ali bar mogu da poklonim,kad saznam.

I da cestitam prva.

Biljani,nasem leptiricu,koju sam od samog pocetka zapamtila po neznosti,po tome sto kao i ja voli zimu,i jer sam je posle upoznala kao sasvim drugaciju osobu-ludu i neverovatno zabavnu.

Sve na pozitivan nacin.

Samo da je ljubnem i pozelim jos tri puta ovoliko godina.

I poklonim 

Pricali su mi kako sam sa tek nekoliko meseci kmecala da bi me drzao za ruku.

Kako si spavao pored kreveca samo da bih ja svojom malom rucicom stegla tvoj prst.Valjda,da znam da me neko cuva.

Pricali su mi kako nisi spavao dan i noc kad je trebalo.

Da si u sred noci bio u stanju da dodjes kod nas i da nas cuvas. 

Secam se,onog plavog bazena u kom sam se kupala.

Gledam slike,smejem se,a ti me drzis.

Pricas mi,i trese ti se brada.

Onako,kako se samo meni i tebi trese.

Pricas o jednoj zimi kad si me po usljapanom snegu sankama vodio u obdaniste.

Kako si me ucio da prvi put vozim biciklu.

Kako si se napio kad sam se rodila(secas se,ja ne razumem te stvari?)

Pricas da roditelje treba ceniti,ti si svoje izgubio u devetoj godini. 

Secam se,kad god me nesto povredi otrcim u kupatilo i cmizdrim.

Secam se i tvojih toplih zagrljaja koji upiju svaku suzu.

Secam se vremena kad si bio bolestan,a ja ti kao mala smisljala pesmice.

Bila sam tvoja unuka-muka.

I opet ti se trese brada kad neki mesec gledas slike sa mature sav ponosan.

Tebi nikad nije lose,uvek se "gura polako".

Pricaju da ti imas dance,da te cuva Bog.

Puno puta si bio tesko bolestan,puno puta su prognozirali kraj.

Ali ti si se borio.

Kao sto ces se uvek i boriti,kako si mi obecao.

Pre tri meseca te izvodim iz bolnice.

Oslanjas se na mene i govoris kako sam najbolja unuka na svetu.

A ja sva srecna,jer si ti moj deda,i rado bih te sa ponosom prosetala gradom.Moje drugarice se stide svojih.

Jer si me cuvao,cuvas me,i cuvaces me,nadam se.

Deko...Plasim se.

I zasto sad ne ustanes i zagrlis me?

Zasto tako umorno lezis u krevetu i govoris kako ti nije dobro?

Zasto kazes "nece ni biti",kad si ti moja zvezda vodilja,moj andjeo cuvar?

Mislis da se moze bez tebe?

Obecao si,deko,da nikada neces biti bolestan...

Ustani,nasmej se onako kako samo ti znas.

I obrisi suze koje mi kvase lice.

Umiri tu bradu koja toliko lici na tvoju.

Stegni opet ruku i reci da ce sve biti dobro...

Volim te,trebas mi...

Bori se. 

Mom tati.

od mame

a od mene

...se dogadja sa mnom dok mi soba bruji od Vesne Pisarovic,i svaka ljubav mi je nova i posebna,i svaki koji je secanja vredan ostao je kao savrsen...

Cudno nesto,kad tek odjednom ne primetim svaki oblacak cudnog oblika na nebu,kad ne osetim novi miris u vaduhu.

Cudno,kad mi ne prodje jeza kroz celo telo.

Cudno,kad vreme koje leti ja uzaludno trosim.

Neki neobjasnjivi osecaj kad,sto rece principessa78,"ni smijati se,ni plakati,cak ni odtugovati neke tuge.Ni misliti,ni pisati."

Zato,samo da poklonim Vesnu.

Jer je jedva nadjoh i sad se od nje ne odvajam.

Stizu pre neki dan vesti sa Vlasine.

Postala sam tetka.

Javlja Baba Rada,zena rodjenog brata moje bake.

Niska debeljuskasta zena rumenih obraza,sa obaveznom pundjom,puna zivota.

Kosa joj je do kolena,koliko sam uspela da vidim kad je jednom raspustila pundju.

I ima najtoplije smedje oci koje sam videla.

Po profesiji uciteljica,u maloj seoskoj skoli predavala je mom tati i svim mojim stricevima.

I ne krije da je bila stroga,a oni da su bili poslusni djaci.

I danas nam zajedno prepricavaju dogodovstine.

Udata za profesora,isto tako prijatnog coveka,cak je kao snajka bila bliza mojoj baki nego on.

I danas uz uzdah ume da kaze "Tvoja baka me je mnogo zaduzila,zato vas volim kao da ste moji unuci."

Zajedno su provele ceo zivot,zajedno cuvale decu i unuke.

Baba Rada isto tako pravi najbolji zeljanik na svetu.Provereno.

Mislim da cemo zauvek pamtiti veliku vrucu tepsiju na stolu kad god stignemo iz Negotina.

Ali i da joj spremamo slatkise,jer bez njih,kako kaze,ne moze da prezivi.

Kad mi je umro deda bila je u stanju da non-stop bude sa mojom bakom,sa svojih 50-ak godina.

Sad ima oko sedamdeset,i muz joj je umro.

Secam se da je tad,i kad je zatekla moju baku mrtvu,rekla da nece moci da prezivi.

A evo vec deceniju zivi tako,ima velike unuke i izgleda savrseno.

Malo se teze krece,pa mi cesce idemo kod nje.

U selu me je ucila da muzem kozu,zasmejavala me.

Kad ostanem sama uvek odem kod nje,a kuca joj je odmah ispod moje.

Kad joj kazem da savrseno zamenjuje moju baku,oci joj se zacakle i promeni temu.

I kad je ozbiljna,ona se smesi.Ocima,obrazima,pokretom.

Secam se da se mnogo plasila za taj porodjaj,nesto nije bilo u redu.

Kad sam je danas pozvala "Prababo?",pocela je da place.

Pisem o njoj jer je covek kakav se retko srece.

Prvo,hvaaaala cicilly sto se tri sata mucila da mi pomogne oko sredjivanja bloga... 

"Ceni svaki trenutak zivota,nikad ne znas koji ce ti biti poslednji"

Citam pre neki dan hrvatske blogove(pisu djene djene,ali zato postavljaju bogovske slike),i naidjem na jedan sa imenom "Sreca je jedini udarac koji me je promasio".Autor dvanaestogodisnja devojcica.

Pa pocnem da razmisljam.

Mozda sam se ja vama ipak predstavila u pogresnom svetlu.

Bila sam tuzna jer sam sebi dozvolila da me unisti osoba kojoj sad nista ne znacim.Da se razumemo,ne znaci ni ona meni.

Sve u svemu,moj zivot nije tuzan.Nikako!

Imam dve noge,dve ruke,par ociju i usiju.Glavu na ramenima i savrseno zdravlje.

Majku koja je isto tako ziva i zdrava.Oca,brata.I babu i dedu sa mamine strane,jer su drugi umrli dok jos nisam bila rodjena.S tim i dva andjela cuvara.

I kakve-takve prijatelje.

Ljude koji su se brinuli o meni celog zivota.

I ne mogu da razumem dete koje kaze da su je svi udarci pogodili.

Osim srece.

Koji udarci?Za mene velike zivotne udarce predstavljaju bolest,nemastina,neimanje krova nad glavom,smrt roditelja i slicno.

Ne bi se reklo da ju je sve to "strefilo" pa ima prava da izaziva sudbinu takvim recima.

Ali ljudi to ne shvate.

Mozda,kad bi se samo osmehnula novom danu,kada bi se potrudila da vidi sareni cvet i u oronuloj basti,otkrila bi sta je sreca-jedan osmeh,zagrljaj,dodir ruku...Imati prijatelje i preziveti svaki novi dan-neko tu mogucnost nema!

Neko zivi u zemlji koju svaki dan potresaju zemljotresi,saraju pozari i odnose poplave.

Neko nema struju,vodu ni kupatilo.

Neko ima zveri oko sebe,neko je silovan,neko zlostavljan...

Ostavio je decko-pa sta?

Od toga se ne umire.

Nisam takva,to je ono sto sam htela da kazem.

Da,jesam previse osetljiva;i da,placem zbog svake sitnice.

I dozvoljavam raznim ljudima da mi "upadnu" neovlasceno u zivot.

Ali ne i da mi ga uniste.

I ne dozvoljavam sebi da u teskim situacijama dignem ruke.

Ne dozvoljavam da izazivam sudbinu.

Davno sam procitala pricu Helen Keler i jedna od njenih recenica je ona koja me je odmah odusevila,i jedna od onih koje cu pamtiti celog zivota:

"Plakala sam sto nisam imala cipele dok nisam videla coveka koji nije imao noge."