Sreća je u malim stvarima

...i jer je u jednom obicnom danu jedna zvezda zasjala jace...

Jer je dan poceo nasmejano,jer se za tren oka mali stan ucinio tako velikim da je u njega stalo osam velikih srca...

Jer su dan obelezila dva srca,sa onim velikim natpisima "najboljem bratu" i "volim te"...

I...jer su oba bila namenjena jednoj osobi.

Jednoj izuzetnoj osobi...

Velikoj Osobi,jos jednom matorcu koji zauzima najveci deo u srcu Male Devojcice...

Jednom matorcu koji je Malu Devojcicu cuvao oduvek...

Koji je pazljivo sa samo cetiri leta ljuljuskao kolica...

Koji je branio od prvih batina...

Koji je savetovao kod prvih simpatija...

Koji utesi kad place...

Jednom matorcu koji nije kao ostali...

Koji je tako poseban...

Koji ume lako da zasmeje,koji je sarmer u dusi,koji je svaler i nezna dusa u jednom..

Spojiti nespojivo...

Dodati sve lepe osobine...

I jednu Malu Devojcicu za paziti...

I jedno ime...

...i dobiti matorca koji je danas napunio 19 godina...

Bas,matorac...

Matorac,na ciji su se racun danas zbivale sale...i zbog kog se okupila cela Porodica.

Samo da bi pokazala koliko taj matorac vredi...

...a vredi...neopisivo

I posle nekoliko sati halabuke,sve se stisalo...

I kao sto to obicno i biva,tisina je zasvirala svoju melodiju...i Sunce se uspavalo...

Onu melodiju,kojoj niko ne moze da odoli.

I sada...

jer je lice jednog umornog matorca uronilo u mek paperjast jastuk,jer je ukrasni papir pobacan po sobi a pecenje uredno smesteno u frizideru...

i jer tamo,pored matorca,jedna Mala Devojcica pazljivo udara nesto po tastaturi...

 I jer se na ekranu redjaju reci jednog lalosa koji Maloj Devojcici mnogo znaci...:

E,pa,draga moja V,kad si vec procitala koliko te volim,da procitas i koliko ti umes da me izbacis iz takta...

Jes da ne ide uz ovo lepo raspolozenje na blogu,al' sto bi rekao Aristotel-ko kaze da ce ovo neko da cita? 

I tako,lepo smo se svi dogovorili za grad...

Sad,draga moja V

da znas nekoliko cinjenica:

1)ako sam ja resila da obucem suknju,NIJE neophodno da je obuces i ti

2)ako te zamolim da obuces suknju,NE ZNACI da treba odmah da se naljutis

3)ako se vec naljutis zbog suknje,NEMOJ da izmisljas glupe razloge zasto si odustala od grada

4)ako resis da ipak ides u grad,POTRUDI SE da do kraja veceri zaboravis na taj sukob

5)ako ni to ne mozes,nemamo o cemu da pricamo...

Jeste da te volim,draga moja V,ali kao ti,da me izbaci iz takta ne ume niko...

I da ne bude da sam unistila vece svojim cinjenicama i necinjenicama,

ostavljam par stihova koji bi trebalo da oraspoloze...

Miroslav-Mika Antic"

Da ne zaboravim,samo za moju koleginicu da ne bude jedino tuzno lice na ovoj nasoj sarolikoj sceni..

...i odlazim u provod...

Ko prezivi,pricace! 

Opet te budna sanjam.I opet nesto zaboravim.

Tada sam znala  svaku boru na tvom licu,svaku venu na tvojim rukama.Kad si otisao mislila sam da ce Sunce potamneti,da vise necu umeti da se smejem,da necu imati snage da zivim.

Jednom,sam se slucajno spotakla o tvoj pogled.Pocelo je posle nekoliko obicnih reci,dodira ruku,snenog osmeha...Kako je bilo lepo imati 13 godina i mali delic tvog srca.Ponekad se pitam da li si me uopste voleo...Bio si za mene velika tajna.

Volela sam te,ali nikad nisam imala toliko samopozudanja  da ti priznam svu ljubav,da bih otkrila sva osecanja koja su popu plime navirala u meni.Sa tobom sam zavolela i kise,i letnje vrucine,sutone i ono poslednje sunce u granama topola.

Zavolela sam miris letnjeg drveca na vec pustim ulicama kojima si me ispracao,miris tvog parfema... Jednostavno,zavolela sam tebe,tvoje godine,tvoje oci,osmeh i one rupice u obrazima koje on izazove...

Otisla sam onda kad sam mislila da je najbolje,bez osvrtanja.

Bila sam vec isuvise umorna od nocnih lutanja po ivici jave i sna.I sada sam sama.

Samo ponekad,nocu,razbolim se od mesecine u prozoru i zelje da se u tvom zagrljaju sakrijem od svega....

Danas,sam se setila da sam u poslednje vreme mnogo malo mislila na vas...

Nekako,kad je covek srecan,to mu je prvo.Na srecu(?),setih se da ste vi vecinom zasluzni za ovaj 

osmeh koji danima ne skidam sa lica,pa kradem 'fazon' od domacice i zahvaljujem se.... 

Prvo,za postove: 

Domacici- za "DIVAN DAN 12 FEBRUAR"

Siljki- za "Nesto ipak nedostaje..." 

Stepskom-za "Tuzna vise nije...tuzna" 

Hyperbloggerki- za ljubx2 u postu "IMA NESTO U MIRISU LETNJE NOCI..."

I za posvecenu pesmu u postu "GLOOMY SUNDAY"...

I jos za to sto je moj andjeo cuvar...ni manje,ni vise...

 Shadow hvala za jedan on najlepsih postova(meni posvecenih),ciji link na zalost ne mogu da stavim...

A i iz kompa se izbrisala...Zvao se "Jednoj tuznoj zvezdi"...Pa,ako neko cuva,molim da mi se vrati

Dalje...

Baladasevicu-jedno posebno HVALA sto me se uvek seti...I sto je tu i van bloga,sto predstavlja mog drugog oca...

Orashchitju-za ohrabrivanje u postu "Mad world"

Hvala i Principessama,Vladici,Sanjarenjima,Pesmarici,Kaleidoskopu,Krilimaandjela,

Draganici,Mishi,Glumcu,Heftalici...

...sto su tu...

Uz vas je moje detinjstvo mnoogo bogatije!I hvala za to!

Sve vas volim...

Vasa Tuzna-Veselica

 
P.S.Utorak je prosao,do sledeceg vam zelim da se smejete sa mnom,i da ne dozvolite da vam neki crni oblak zakloni vidike..Siroko je Sunce....!

....iliti izgubljena u prevodu....

Samo da kazem da ona devojcica...Nikako ne voli utorke...

Utorkom po ceo dan trci levo desno...

Jedna skola,sruga skola....

...Trening...

...Informatika....

Bas nikako,nikako ne voli utorak!

I zato ce danas,u pokusaju da ulepsa bar jedan u nizu (konstantno) tmurnih utoraka samo solidarisati sa Balasevicem i otrcati da pozavrsava obaveze...A kad utorak prodje....

""Jos jedan utorak, ne, to ne mogu da podnesem
taj dan je baksuzan, zar nije dosta sto je jesen
utorke mrzim i tacka

Jos jedan utorak koji me zatice na delu
barut na jastuku i otisci na stranom telu
gorki su utorki al' uvek

Jos jedan utorak, sto ja ne bezim, zar sam vezan...?"
 

Jedna devojcica je bila.

Jedna devojcica se provela.

I vratila se...

Ista ta devojcica.

I ne,nije devojka.I dalje devojcica,nadajuci se da ce to ostati zauvek.

Na rumenom licu jedne devojcice,zasijao je osmeh.

Bez razloga.

Radi reda.

Devojcica je skinula sminku,usput uzivajuci u mirisu lavande.

Devojcica ne voli sminku.

Kaze da sminka skriva ono pravo u njoj.

Ono,zbog cega zeli da se Princ zaljubi u nju.

O,devojcica jos veruje u princeve...

Iako nijedan do sad nije uspeo da presece korenje do njenog srca.

Jedan,kome je to davno uspelo,ostavio je previse oziljaka...

...i sada to srce ceka jednog pravog princa.Ceka i devojcica.

I dok tako ceka,kroz glavu joj prolazi hiljadu misli,a noc se lagano prikrada...

...valjda,da je iznenadi s ledja.

Odjednom buknuse nocne svetiljke,i devojcica prepozna svoj lik u jednoj od njih.

Devojcicine oci zasjase...Pa ugledase potkovicu na nebu.

Bila je znatizeljna:Sta li to znaci...?

Sta znaci?

Uverena da ima neko tajno znacenje,trazila ga je medju razbacanim listovima svojih mastanja..

..ni tamo ga nije bilo.

Mozda...Mozda to samo znaci da ce devojcica nocas sanjati nesto lepo

Poput onih leptirica,livada,cveca....o kojima je pricala mama nekada.....

....a mozda devojcica samo zeli da veruje u to...

...ode u nepovrat.

Pocela sam da se vodim mislju "Jedan je...",kao sto je,recimo,samo jedan 06.03.2008-me...

I uzivam u svakom danu.

Iako sam juce plakala(hvala baladasevicu i hiper za sve reci utehe),danas se vec smejem.

I poklanjam kratku pricu iz nekog zabacenog kuta u srcu,nabacane redove od kojih ce,nadam se,ispati nesto...U inat magli,kisi i sivilu!

 Prolece?Prolece pocinje onog trenutka kad prestanem da ucim i moje stalno mesto postane ono mekano cebe pored prozora.

Prolece pocinje onog trenutka kad mi Sunce pokloni svoj prvi osmeh.

I kad jos vecim osmehom uzvratim.

U moje misli uvlaci se magla...

Ista ona koja je danas obavila moj grad.

Povodljiv,kakav je,odmah je posustao i postao setan.

Secanja se prikradaju poput puzavica,i pobedjuju-polako ali sigurno!

No,ovog puta im to necu dozvoliti...

Ljubav je u vazduhu.

Sreca cveta po livadama,

SUTRA uvek postoji i ja zivim za to sutra...

...ma kakvo bilo!Jer,i ono ce proci...

Proci ce mnoga proleca,jeseni i snegovi...

Mnogo osmeha i suza,mnogo neprospavanih noci.

Sve je to deo odrastanja.

Ali,obecavam

Beskrajna prostranstva mojih snova!

Obecavam,nikad se necu preseliti...

...I nikad pronaci bolje mesto za mastanje!

Ne dam da mi diraju snove i barsunasta jutra iz mog sveta!

Jer,ona je oaza...Koja pripada samo meni...

A Sunce mi je jutros sapnulo da dolazi prolece!

I dok sa zvucnika odzvanjaju ozbiljne reci iz Balasevicevih pesama,ostajem zagledana u maglu..

Ko zna sta tek ona krije! 

Hladnoca je obavila prostor...

Psi,umorni od zavijanja,polegali po mokroj travi.

Siri se tezak miris. 

Drvece se ne pomalja,od straha reklo bi se.

Na staroj polomljenoj klupi lezi sklupcan covek.

Kao da ga ne dotice tama koja halapljivo zdere sve oko njega.

Ususkan u neko poklonjeno cebe sanja svoje snove.

U koje niko ne sme da zaviri...

A sa prozora sve to posmatra decak.

Po glavi mu se mota hiljadu misli.

Teskih.

I bas on ne moze da spava.

U daljini zaskripa kapija...

I poce neka tiha,uspavljujuca muzika.

Majusne decakove oci pocese da se sklapaju kao omamljene.

Na terasi neke kuce stajala je devojka,sa violinom.

Decak nije imao snage da protrlja oci i uveri se u istinu,samo je skliznuo u postelju...

Kazu,ta devojka zove se Noc.

A cini je hiljadu zvezda.

Tu je,da nas podseti da je jutro pametnije od veceri,i da se tama sklanja pred svetloscu...

Decak sada sanja zvezde i neka daleka prostranstva.

Mozda je u snovima zaista lepse?

I jos...Noc je tu da nas ususka i poljubi kad mama i tata spavaju.

Vetar.

I opet skripa kapije.

Covek sa klupe se okrenu na drugu stranu,i stegnu jace pohabano cebe.

Decak uroni jos cvrsce u zlatne snove...

Oprostite,otimaju me senke noci...

A i zvezde opominju!

Trba docekati Sunce!

Mislis da mi znace reci?

Sad?

Posle toliko uplakanih noci?

O,varas se...

"Ja cu zauvek biti tvoj,htela ti to ili ne."

Teske reci!I da li je to pretnja??

Za razliku od tebe,mene su roditelji naucili poslovici "Ispeci pa reci"...

I ne doticu me vise tvoje reci!

Cisto da znas!

I ne,nikad vise neces biti moj...Nikad!

Hteo TI to ili ne

Dosao je moj red za povredjivanje...A bas iz inata necu da povredjujem!

Necu da budem kao ti

To ce te vise zaboleti,veruj mi...

Poznajem te(nazalost) veoma dobro,dragi moj...

Ma vise mi nisi ni drag,ostao je samo trag neke proslosti

...koju bih da zaboravim

O,ja verujem u magiju....

PUF i nestao si iz mog zivota...

A ja se i dalje smejem....

Lepse i jace nego pre! 

{Hvala ti sto si mi ulepsao ovo popodne pomogavsi mi da shvatim da te vise nema u mom zivotu...

...a da li Vi verujete u magiju? }

Ne,pesmu Desanke Maksimovic nikako niste trebali shvatiti negativno,gospodo...

Slucajni prolaznici u mom zivotu koji mi svakim danom znacite sve vise!

Moja dusa sija kroz pukotine koje zarastaju...

I raste...

Raste...

Do neba,i jos vise!

I dise mart,vetar,sunce...

Mesavinu trava i lepotu prirode

Ljubav koja provejava iz svakog oka

Iz travke

Iz krila onog vrapca

Prolece!

Jedna rec.

Ne,leto mi nije omiljeno godisnje doba...

A nije ni jesen,zima....

....!

Lepota!

Radost!

I ovaj osecaj,u trenutku kad se vide mirna povrsina vode i par ruku...

  "Once more, you opened the door
And you're here in my heart,
and my heart will go on and on."

O,ne,naravno da nisam tuzna!Naprotiv!

"sećam večeras,dok posmatram laste
I pupoljke rane,
Kako srce moje polagano raste,
Ko vidik u lepe nasmejane dane;

Kako s mladim biljem postaje sve veće

I lako ko krilo,
I kako mu celo jedno nebo sreće
I pakao bola ne bi dosta bilo;

Kako čezne za svim što bi život mogo
Lepog da mu dade,
I da mu ničega ne bi bilo mnogo:
Tako su velike čežnje mu i nade.

Osećam da dosad sve je bilo šala
Moga srca vrela,
Da još nikom nisam svoju ljubav dala
Koliku bih mogla i koliku htela;

Da u meni cela nežna plima
Reči nerečeni;
Da bih srce mogla poklanjati svima,
I da opet mnogo ostane ga meni."