Jos jedan dan...
...ode u nepovrat.
Pocela sam da se vodim mislju "Jedan je...",kao sto je,recimo,samo jedan 06.03.2008-me...
I uzivam u svakom danu.
Iako sam juce plakala(hvala baladasevicu i hiper za sve reci utehe),danas se vec smejem.
I poklanjam kratku pricu iz nekog zabacenog kuta u srcu,nabacane redove od kojih ce,nadam se,ispati nesto...U inat magli,kisi i sivilu!
Prolece?Prolece pocinje onog trenutka kad prestanem da ucim i moje stalno mesto postane ono mekano cebe pored prozora.
Prolece pocinje onog trenutka kad mi Sunce pokloni svoj prvi osmeh.
I kad jos vecim osmehom uzvratim.
U moje misli uvlaci se magla...
Ista ona koja je danas obavila moj grad.
Povodljiv,kakav je,odmah je posustao i postao setan.
Secanja se prikradaju poput puzavica,i pobedjuju-polako ali sigurno!
No,ovog puta im to necu dozvoliti...
Ljubav je u vazduhu.
Sreca cveta po livadama,
SUTRA uvek postoji i ja zivim za to sutra...
...ma kakvo bilo!Jer,i ono ce proci...
Proci ce mnoga proleca,jeseni i snegovi...
Mnogo osmeha i suza,mnogo neprospavanih noci.
Sve je to deo odrastanja.
Ali,obecavam
Beskrajna prostranstva mojih snova!
Obecavam,nikad se necu preseliti...
...I nikad pronaci bolje mesto za mastanje!
Ne dam da mi diraju snove i barsunasta jutra iz mog sveta!
Jer,ona je oaza...Koja pripada samo meni...
A Sunce mi je jutros sapnulo da dolazi prolece!
I dok sa zvucnika odzvanjaju ozbiljne reci iz Balasevicevih pesama,ostajem zagledana u maglu..
Ko zna sta tek ona krije!
