Sreća je u malim stvarima

I jos jedan dan ode u nepovrat...

Konacno,Sunce je uspelo da mi izmami osmeh ...

I kao da nikako nisam mogla da mu se suprotstavim,golicalo me je po rupicama na obrazima i teralo 

da se osmehujem bez razloga,izazivajuci zacudjene poglede prolaznika.

Danas,mi nista nije bilo vazno...

Nasmejala sam se nastavniku harmonike,jer smo ceo cas pricali o tome kako cu jednog dana postati...____ osoba.(dopuniti po potrebi)

O tome kako ja imam snage...Samo treba da je pronadjem u sebi.Tamo negde,izgubljenu...

Nasmejala sam se devojci koja je,cini mi se,oduvek imala strah od mene.Uzvratila mi je osmehom.

Nasmejala sam se nastavnici hemije kad mi je dala 5.

Nasmejala sam se drugarici kad mi je dozvolila da setam njenu kucu...

Danas sam se samo smejala...

I iskreno,smejala sam se i smejala kad mi je drugarica rekla da je stiglo prolece...

Ne,nisam verovala.

A onda sam dosla ovde,i sacekalo me je rascvetano desetak osmeha,ljubicica i visibaba.

Nasmejala sam se.

I dan bi prosao savrseno,da nije onog zulja u cipeli...

I dalje zaboli...Ali,navikla sam na njega...

I znam samo jos da sam sama kriva za sve...

I da nije te moje krivice i posledica iste,sve bi danas bilo savrseno...

Pa umem da kazem...Za sve,valjda,postoji razlog...

 I ko zna gde ce se moj put zavrsiti...