Opet...
Opet te budna sanjam.I opet nesto zaboravim.
Tada sam znala svaku boru na tvom licu,svaku venu na tvojim rukama.Kad si otisao mislila sam da ce Sunce potamneti,da vise necu umeti da se smejem,da necu imati snage da zivim.
Jednom,sam se slucajno spotakla o tvoj pogled.Pocelo je posle nekoliko obicnih reci,dodira ruku,snenog osmeha...Kako je bilo lepo imati 13 godina i mali delic tvog srca.Ponekad se pitam da li si me uopste voleo...Bio si za mene velika tajna.
Volela sam te,ali nikad nisam imala toliko samopozudanja da ti priznam svu ljubav,da bih otkrila sva osecanja koja su popu plime navirala u meni.Sa tobom sam zavolela i kise,i letnje vrucine,sutone i ono poslednje sunce u granama topola.
Zavolela sam miris letnjeg drveca na vec pustim ulicama kojima si me ispracao,miris tvog parfema... Jednostavno,zavolela sam tebe,tvoje godine,tvoje oci,osmeh i one rupice u obrazima koje on izazove...
Otisla sam onda kad sam mislila da je najbolje,bez osvrtanja.
Bila sam vec isuvise umorna od nocnih lutanja po ivici jave i sna.I sada sam sama.
Samo ponekad,nocu,razbolim se od mesecine u prozoru i zelje da se u tvom zagrljaju sakrijem od svega....
