Nepravda,pa to ti je...
Ovih dana pogled je lutao po ucionici...
I umesto da se,kao po obicaju,zaustavi na nasmejanom licu mog F-a,lutao je dalje i redovno se zaustavljao na ona tri lika...
U ponedeljak je jos jedan talas zlobe presao preko tih odvratnih,izvestacenih osmeha.
U ponedeljak je jedno lice plakalo zbog tih osmeha...
U ponedeljak je moje srce saosecalo uz uplakano lice.
Moje srce se zapitalo koliko zlobe treba da postoji u jednom malenom decijem srcu da bi imalo povoda da detetu koje je ometeno u razvoju zalepi zvaku u kosu...Ili da isipa sok po torbi...
I koliko bezosecajnosti je potrebno da gledas to uplakano lice i uzivas.
Gledam u ta tri odvratna lika,a zeludac mi se prevrce...
Jedno uplakano lice se setilo onog "razredni staresina je nas drugi roditelj."
Pozalilo se razrednom staresini.
Razredni staresina se nasmejao i ignorisao.
Jedno uplakano lice je zajecalo,tako jako da se cela prostorija uvila od bola...
Malu devojcicu je zabolelo srce.Mnogo.
Mala devojcica je osetila nesto za sta ne zeli da prizna da je mrznja..
Mrznja prema surovom svetu,nepravdi i recenici sa kojom se srece svakog dana:
Vrana vrani oci ne vadi...
Mala devojcica je pozelela da ima snage da se izbori sa svetom...
Ali...
