Pouka

Autor tuzna | 6 Sep, 2016
Ono što sam na teži način za ovih 23god naučila je-gde god išla, šta god radila..Iz svoje kože ne mogu.

One of those nights.

Autor tuzna | 3 Sep, 2016

Teško mi je.S jedne strane, zato što si daleko.S druge, što i kad si bio blizu, nisi uradio ništa.

A onda počnem da razmišljam zašto je to tako...Prećutao si ili zato što me ne voliš, ili zato što me voliš previše.

Muči me ta klackalica.Znanje istine ne bi ništa promenilo, ali ipak bi mi bilo lakše.Više bih volela da znam da me ne voliš.Lakše bi mi palo.

Pisala sam ti.Osuđujem sebe zbog toga jer ti,ako me voliš,samo povećavam patnju.S druge strane, tri godine svakodnevnog dopisivanja ne mogu se prevazići tek tako. Volim da mislim da je i tebi prijalo da razmeniš sa mnom nekoliko besmislenih,bespotrebnih poruka.

Briga me kakvo je vreme napolju.Ono što želim da čujem uvek će ostati nedorečeno. Što me samo ubeđuje da je odluka bila ispravna.

Jedva čekam oktobar. 

HSP

Autor tuzna | 1 Sep, 2016

Veoma sam osetljiva. Zato ne gledam vesti, ne slušam radio odnosno promenim stanicu čim počnu ružne teme. Isto tako 'promenim stanicu' u životu čim naiđu emotivno 'ružni' ljudi.

Moja trenutna omiljena boja je teget sa zlatnim šljokicama, boja zvezdanog neba.

Moje omiljeno mesto je pored bratanice koja ima 7 meseci i mnogo voli da se grli.

Volim da pišem, pričam glasno i pevam tiho. Volim da se osmehujem usputnim prolaznicima. Čak i farmakologiju volim,iako nikako da zasednem i položim je.

Volim da se vraćam sebi kad odem predaleko. Volim da razgovaram sa majkom,satima. Volim da pomažem ljudima iako to preti da postane mana.

Volim da pišem besmislene postove na blogu koji će uskoro proslaviti deseti rođendan, iz samo meni znanih razloga, jer mi se može.

Jer mi pomaže da se vratim u kolosek i izguram dan.

Ja sam devojčica koja je naglo porasla, buca sa namrgođenim izrazom lica koji je sasvim slučajan i pogrešan, ali ipak u dubini duše, srećna i zahvalna devojka.

Sa mnom je, zapravo, sve u savršenom redu.

Konačno. 

Healing.

Autor tuzna | 29 Avg, 2016

Nisam Vam rekla jer nisam zelela da Vam kazem. Jednostavno je.

Nisam Vam rekla niti cu Vam reci u skorije vreme. Niste mi prvi na listi prioriteta za saznavanje. Ko je prvi,znao je mnogo ranije. Znao je iste sekunde. I jos uvek ga zanima.

*

Potrebno mi je vreme da zaplacem bilo koje sekunde bez grize savesti i pravdanja. Vreme,da se saberem i oduzmem kako najbolje umem. Vreme da prestanem da te citiram u svakodnevnim situacijama i potezem telefon da ti se javim cim se nesto lepo/ruzno desi.

Za to vreme, necu proseravanja, necu tesenje, necu objasnjenja i provokativna pitanja. Ako tri godine o Nama odlucujem sama, bez icije dusebrizne asistencije, i sada cu.

Ako sam najvazniju odluku donela sama, sama cu se s njom i nositi.

*

Nervozan post, na temu svacijeg mesanja u sve. Umesto pokusaja da objasnim ikome sta mi se u dusi zbiva, onome ko shvati samo odgovorim:"Ne zelim o tome." Ni sada, ni nikada. Naljutili se,okrenuli mi ledja, po cenu svega. Moje je pravo da ne zelim sa Svakim da pricam o svemu. Kao sto je pravo svakog da ceprka dok ne nadje bilo sta sto bi mu dusu zadovoljilo.

Svakoj dusi svoje (ne)zadovoljstvo.

 

 

3.dan

Autor tuzna | 27 Avg, 2016

Jednom mi je rekao:,,Ti,bre,volis previse i niko,koliko god se trudio,tu ljubav ne moze da uzvrati."

To je samo jedna od knedli kojih se secam. Ali ne kao knedle. Vec kao novog izazova koji mi je zadao u ljubavi...Naci nekog ko ce (hteti) da uzvrati. 

877 dan.

Autor tuzna | 24 Avg, 2016

Cini mi se da sam jednom rekla Kristini neki datum kad ce mi se sve u zivotu prelomiti...To svakako nije bio danasnji.

Tacno tri godine kasnije, isti sto u istom kaficu, nas dvoje. Tada jedno pored drugog, sada preko puta. Izvini...Znam da me volis najbolje sto umes. Niko nije ucinio da se tako osecam.

Ali ...ne sada. 

Ne danas, ne ovog meseca, ne ove godine. Ne ni sledece. Predaleko sam otisla od same sebe. Samo mi treba da me niko ne voli dok opet maksimalno ne zavolim sebe samu.

Uzasno me boli. Svaki deo duse koja tri godine ugradjuje tebe u sebe i ruke koja po inerciji 877 dana pise tebi 24 casa dnevno. 

Falices mi iako nisi bio tu. Kada ustanem, kad doruckujem, kad nemam kome da prepricam san. Kad idem na ispit, vracam se u stan, bezim od kise. Kad mi veceri prodju bez skajpa a spavanje bez tvog "laku noc". Izvini sto ovde pisem sve sto se ne usudjujem da ti kazem. Ne smem cak ni da izvadim tvoju sliku iz novcanika.

Ni da obrisem suze koje satima liju. Izvini sto nismo Jin i Jang, dve polovine slagalice, srodne duse i sta god...I hvala ti sto me pustas da se prepustim zivotu i pronadjem svog Janga. Hvala ti do neba za svaki sekund prethodnih 877 dana.

Hvala. 

Mislim

Autor tuzna | 16 Avg, 2016

''Ti si kao enigma. S jedne strane, lepa, pametna, vredna i sposobna. S druge strane, kao neka princeza koja živi u bajci i čeka hepiend. Život nije hepiend, mala.Zato si i razočarana. Samu sebe razočaravaš svojim očekivanjima. Prepusti se konačno.''

Reče, i ostavi me bez teksta. Eto mi manjak njegove zrelosti...Ispade da ume bolje da živi nego ja. 

Jednu gorču.

Autor tuzna | 11 Jun, 2016

Znaš li šta je svrha života?

Kad misliš da znaš šta je svrha života. I šta je sreća.

To je ispijanje piva na drugaričinoj terasi kad rešavaš da menjaš svoj život jer trenutnom situacijom nisi zadovoljna. Piješ i pričaš joj šta ćeš sve od sutra drugačije.

Život je nada koju ti da nepoznata devojka koja je u istoj situaciji kao ti.I poznata devojka koja je u lošijoj situaciji od tebe.

Život su Pionirove 'lešnik karamele' s ukusom detinjstva.

Život je jedna gorča.

Kad se rastaješ od života a gorča ga sladi.

Ako nečim niste zadovoljni, promenite to. Život je i suviše kratak za čekanje.

Neću se udati za dečaka koji se zove Dimitrije. 

1344

Autor tuzna | 29 Maj, 2016

1344 smo mi. Vazdusnom linijom 1054, a od srca milimetar.

Ko god rekao da razume, nikad neće razumeti.

Ljubav prejaku da odustaneš, a tugu prejaku da istraješ.

Slike srećnih parova na izletima po lepom vremenu.

Slika tebe na skajpu koji mi objašnjavaš kako bi me poljubio sada, znaš onako kao onog dana, baš tu, ispod mladeža na obrazu...Poljupci preko skajpa su sranje.

Ali ljubav uživo za par meseci biće nezamenljiva. Kad ne stigneš da podeliš sliku jer si suviše zauzet. Srećom. Osećajem spokoja na nečijim grudima.

Nedostaješ.

.. Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.

Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.

 

Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plašim
za tebe, izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe, podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

 

 

Da li sam još uvek ona mera po kojoj znaš ko te boli
po kojoj znaš koliko su pred tobom svi drugi bili goli?
Ona mera po kojoj znaš ko te otima,
a ko plaća?
Da li sam još uvek među svim tvojim životima
onaj komadić najčistijeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?

 

 

Ti si jedina nahranila svu moju glad
sa ono malo mesa i sna.
Jedina si bila do zuba sita sa ono malo mojih noktiju
i dlanova.''

 

Maj

Autor tuzna | 22 Maj, 2016

Maj je dosadna kisa, hladan stan i moje nove pufnaste papuce. Treca kafa i trinaesti cokoladni kolacic. Maj je da zazmurim i udisem sparinu proleca. Uskoro-procvetalo drvo lipe pod mojim prozorom. Alergija na polen.

Maj je odbrojavanje do avgusta kad cu te opet zagrliti. Planovi za leto, konstatacija da srecu stvarno ciniti sitnice.

Maj je deka u bolnici i srce koje je 300km odavde...Kraj njega.

Maj je sve ono sto nije jun.

Maj je sve ono sto zelis.

Danas je maj par pufnastih papuca i ucenje pod cebetom. Nervoza i glavobolja. Ali i neizostavna zahvalnost Bogu...

Bogatstvo je i kad imas sansu da budes nervozan. Znaci da si tu, i to je sasvim dovoljno. 

1 2 3 ... 55 56 57  Sledeći»