3.dan

Autor tuzna | 27 Avg, 2016

Jednom mi je rekao:,,Ti,bre,volis previse i niko,koliko god se trudio,tu ljubav ne moze da uzvrati."

To je samo jedna od knedli kojih se secam. Ali ne kao knedle. Vec kao novog izazova koji mi je zadao u ljubavi...Naci nekog ko ce (hteti) da uzvrati. 

877 dan.

Autor tuzna | 24 Avg, 2016

Cini mi se da sam jednom rekla Kristini neki datum kad ce mi se sve u zivotu prelomiti...To svakako nije bio danasnji.

Tacno tri godine kasnije, isti sto u istom kaficu, nas dvoje. Tada jedno pored drugog, sada preko puta. Izvini...Znam da me volis najbolje sto umes. Niko nije ucinio da se tako osecam.

Ali ...ne sada. 

Ne danas, ne ovog meseca, ne ove godine. Ne ni sledece. Predaleko sam otisla od same sebe. Samo mi treba da me niko ne voli dok opet maksimalno ne zavolim sebe samu.

Uzasno me boli. Svaki deo duse koja tri godine ugradjuje tebe u sebe i ruke koja po inerciji 877 dana pise tebi 24 casa dnevno. 

Falices mi iako nisi bio tu. Kada ustanem, kad doruckujem, kad nemam kome da prepricam san. Kad idem na ispit, vracam se u stan, bezim od kise. Kad mi veceri prodju bez skajpa a spavanje bez tvog "laku noc". Izvini sto ovde pisem sve sto se ne usudjujem da ti kazem. Ne smem cak ni da izvadim tvoju sliku iz novcanika.

Ni da obrisem suze koje satima liju. Izvini sto nismo Jin i Jang, dve polovine slagalice, srodne duse i sta god...I hvala ti sto me pustas da se prepustim zivotu i pronadjem svog Janga. Hvala ti do neba za svaki sekund prethodnih 877 dana.

Hvala. 

Mislim

Autor tuzna | 16 Avg, 2016

''Ti si kao enigma. S jedne strane, lepa, pametna, vredna i sposobna. S druge strane, kao neka princeza koja živi u bajci i čeka hepiend. Život nije hepiend, mala.Zato si i razočarana. Samu sebe razočaravaš svojim očekivanjima. Prepusti se konačno.''

Reče, i ostavi me bez teksta. Eto mi manjak njegove zrelosti...Ispade da ume bolje da živi nego ja. 

Jednu gorču.

Autor tuzna | 11 Jun, 2016

Znaš li šta je svrha života?

Kad misliš da znaš šta je svrha života. I šta je sreća.

To je ispijanje piva na drugaričinoj terasi kad rešavaš da menjaš svoj život jer trenutnom situacijom nisi zadovoljna. Piješ i pričaš joj šta ćeš sve od sutra drugačije.

Život je nada koju ti da nepoznata devojka koja je u istoj situaciji kao ti.I poznata devojka koja je u lošijoj situaciji od tebe.

Život su Pionirove 'lešnik karamele' s ukusom detinjstva.

Život je jedna gorča.

Kad se rastaješ od života a gorča ga sladi.

Ako nečim niste zadovoljni, promenite to. Život je i suviše kratak za čekanje.

Neću se udati za dečaka koji se zove Dimitrije. 

1344

Autor tuzna | 29 Maj, 2016

1344 smo mi. Vazdusnom linijom 1054, a od srca milimetar.

Ko god rekao da razume, nikad neće razumeti.

Ljubav prejaku da odustaneš, a tugu prejaku da istraješ.

Slike srećnih parova na izletima po lepom vremenu.

Slika tebe na skajpu koji mi objašnjavaš kako bi me poljubio sada, znaš onako kao onog dana, baš tu, ispod mladeža na obrazu...Poljupci preko skajpa su sranje.

Ali ljubav uživo za par meseci biće nezamenljiva. Kad ne stigneš da podeliš sliku jer si suviše zauzet. Srećom. Osećajem spokoja na nečijim grudima.

Nedostaješ.

.. Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.

Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.

 

Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plašim
za tebe, izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe, podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

 

 

Da li sam još uvek ona mera po kojoj znaš ko te boli
po kojoj znaš koliko su pred tobom svi drugi bili goli?
Ona mera po kojoj znaš ko te otima,
a ko plaća?
Da li sam još uvek među svim tvojim životima
onaj komadić najčistijeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?

 

 

Ti si jedina nahranila svu moju glad
sa ono malo mesa i sna.
Jedina si bila do zuba sita sa ono malo mojih noktiju
i dlanova.''

 

Maj

Autor tuzna | 22 Maj, 2016

Maj je dosadna kisa, hladan stan i moje nove pufnaste papuce. Treca kafa i trinaesti cokoladni kolacic. Maj je da zazmurim i udisem sparinu proleca. Uskoro-procvetalo drvo lipe pod mojim prozorom. Alergija na polen.

Maj je odbrojavanje do avgusta kad cu te opet zagrliti. Planovi za leto, konstatacija da srecu stvarno ciniti sitnice.

Maj je deka u bolnici i srce koje je 300km odavde...Kraj njega.

Maj je sve ono sto nije jun.

Maj je sve ono sto zelis.

Danas je maj par pufnastih papuca i ucenje pod cebetom. Nervoza i glavobolja. Ali i neizostavna zahvalnost Bogu...

Bogatstvo je i kad imas sansu da budes nervozan. Znaci da si tu, i to je sasvim dovoljno. 

Teskobna jutra

Autor tuzna | 19 Maj, 2016

-Hocu da budes ovde.

-Gde?

-Pored mene. U stvari..Ispod mene. Da ti sedim u krilu dok pijem prvu jutarnju kafu. Bila bi sladja. Ti bi mi poljubio golo rame i ja bih zaboravila sve zivotne tuge. Prosao bi otuzan ukus zivota u ustima. Ovih dana se toliko toga desilo...Tata kaze da je to zivot. Rekla sam mu da  nisam spremna. Znas vec...Kako sa dvadeset i tri da se pomiris sa zivotom(i smrcu)? Oh, tako zelim da si ovde. Bila bi mi dovoljna ona nasa sobica. I tvoj dah. Miris kafe...i mi.

Perspektiva

Autor tuzna | 15 Maj, 2016

Ponekad vam je toliko potrebno...

Dugačko nedeljno jutro, knjiga sa jakom porukom i šolja već hladne kafe, da život posmatrate drukčije.

Ti prečesto plačeš, kaže. Šta ću, tako sam satkana, pa saosećam i sa likom u knjizi, i sa prolaznikom, čak i sa neprijateljem. Svakog se trudim da opravdam i razumem.

Želela bih da mu kažem milion reči, ali one onda ostanu da lebde u mojim mislima, i nikad ništa ne uspem da sročim. Želim da mu kažem da sam na klackalici, da verujem da mi je suđen ali da nisam spremna da život preokrenem tek tako. Da plačem, jer znam da mi druga opcija posle tri godine čekanja ne donosi ništa bolje..Ponovo se hvatam za ono-ko zna zašto je to dobro. Sudbina je sklop naših odluka, i ja sam svoju donela. Nek bude tako za sada. Što treba, desiće se. Ljutnja i nestrpljenje će proći, i jedva čekam dan kad će mi višak slobodnog vremena za ovakve misli nedostajati.

Za sad se sabrah, dovrših kafu i odlučih da se posvetim višim ciljevima. Sve drugo će doći..Ili neće. Život prosto moramo prihvatiti kao sklop nepredvidjenih okolnosti. Nikako se ne smemo truditi da ga obuzdamo. Samo ga moramo pratiti.

 

,,Teraj sebe uvek dalje.Nemoj da pristaješ na kompromise.Ponosno gazi tim svojim nogama na crno-žute pruge.A ako već rešiš da se skrasiš s nekim glupanom,pobrini se da nešto od ovog uvek ostane uz tebe.Luksuz je kada znaš da uvek imaš neku drugu mogućnost.''

-Dok nisam srela tebe,Džodžo Mojes 

Nebuloze

Autor tuzna | 31 Mar, 2016

Boli me vrat. Imam hronicnu upalu misica jer me, kad god spavam kraj njega, po celu noc budi da me zagrli i privuce jos blize sebi.

Boli me noga. Vukla sam tezak kofer praveci se jaka a kolena mi jos nisu spremna na velike izazove. Kao ni dusa.

Ona kaze da mogu. On kaze, nateracu te. A ja gledam u plafon i pitam se kako sam uspela da se kompletno iskljucim.

Znam da ljudi vole da iskljuce druge ljude kada im ne prijaju...Ali ja sam iskljucila sebe.

A ipak znam da mogu. 

 

Mozda poslednje

Autor tuzna | 20 Feb, 2016
Ljubav je pogled ka zvezdanom nebu kroz prozor moje sobe, iz kreveta u kom sam odrasla. Ljubav je duboki uzdah i priznanje sebi(ali ne i njemu) da bez njega, izgleda, ne mogu. Ljubav je briga o bliznjima koja seze do srzi nas samih-hoce li se stari oporaviti, hoce li mladi istrajati, hoce li nam proci grcevi pa da zajedno upoznajemo svet. Ljubav je otvoren prozor u februaru i zamisljanje zagrljaja poznatih ruku...Uskoro.. Ljubav je kad se svadjaju a ipak se vole..Neizmerno. Ljubav je sala na sopstveni racun i tiha eliminacija. Ljubav je pogled u ogledalo pun ponosa i srece. Sreca je u malim stvarima.
1 2 3 ... 54 55 56  Sledeći»