Distance.

Autor tuzna | 12 Jul, 2014

Jesam li srećna, pitaš me.

Ne.

Reč koja opisuje moja osećanja

dok se smešiš ne primećujući da te gledam,

dok me grliš tako da mi zastane dah,

dok me češkaš kad spavam kod tebe u krilu,

dok gledam kako 'usisavaš' nešto što ja skuvam,

dok me budiš poljupcima,

dok mi kupuješ čokoladice,

dok mi šalješ prava pravcata pisma preko tri države,

dok čitam ta pisma i smešim se oko glave,

dok mi želiš dobro jutro porukama od 1000 slova,

dok me golicaš kao trogodišnjakinju,

dok mi ljubiš nosić,

dok mi ispunjavaš svaku želju,

dok gledaš romantične komedije zbog mene, iako ih mrziš,

dok me imitiraš kad se ljutim,

dok mi ponavljaš da ti nedostajem,

dok me voliš bezuslovno,

dok postojiš i dišeš,

mnogo je više do samo-Sreća. 

Cimet.

Autor tuzna | 9 Jul, 2014

Zelena jabuka posuta cimetom.

Manjak vremena, višak nervoze.

Ćutanje.

Velike vatre ostavljaju puno pepela.

Tišina.

Cimet. 

3 izjutra.

Autor tuzna | 8 Jul, 2014

Šta ćeš ako ti nešto uradim, pitao je; okrenuću se i otići, šapućem.

Takva sam ja, samo odem, kao dama, videćeš..Neću videti, prekida me, Nisi takva, ti si moja mala prznica koja vrišti, plače, ujeda, bori se.Od prave ljubavi se ne odustaje, pilence moje,

onda ređa gomilu čudnih nemačkih nadimaka, ja ćutim,

Nemoj tako kosu, želim da te mazim, pomeri malo kameru na gore, namerno mi to radiš...Mučiš me, e pa neću se obrijati sledeći put kad ti dođem, kad te poljubim izgrebaću ti nosić!

Izgrebi, nemoj se ni kupati, i bockavog ću te voleti,( i smrdljivog, i tako neodoljivo bezobraznog............)

Nedostaješ, noćas, bez odgovarajuće interpunkcije,

nedostaješ da češkaš izgorela ramena dok štikliram šezdesetpeti urađeni zadatak (još samo pedeset), hemija i ja,

i Ludovico Einaudi u tri izjutra, i tvoji slatki snovi koji me čuvaju,

i toliko

sreće

i nedostajanja

utkano u ove redove..

 Zauvek...

''Ima nešto na tvom licu kao da te oduvek znam.''

Autor tuzna | 6 Jul, 2014

Čudna je ljudima. Ne javlja se prva, a kad je pozovu samo se smeši, odgovara na pitanja kratko i jasno, ne mogu da proniknu u njene tajne i to ih muči. 

Mala devojčica je konačno naučila da inat, koji je karakteriše, okrene u svoju korist.

Sama sebi prva, k'o i svi ostali.

Ima neki inat u meni koji mi ne da da spavam noćas.

Grabim knjigu,

odvrćem muziku.

Teram sve(t) dođavola. 

Rodjendan.

Autor tuzna | 30 Jun, 2014

Najdivniji ikada. Note to myself:29.06.2014. najlepši dan u poslednjih deset godina, odmah posle K. rođenja.

 Da me je neko pre par godina pitao kako zamišljam savršen dvadesetprvi rođendan, sigurno ne bih rekla-dan proveden s njim, dok jedemo pistaće i ljubimo se ležeći na betonskom zidu na Kalemegdanu, dok mi Košava kvari frizuru a suze radosnice razlivaju maskaru po obrazima.

Ali, eto.

Dok pišem ovo, moja srodna duša leži na krevetu pored mene i gleda fudbalsku utakmicu. A ja grickam nemačku čokoladu, gledam ga, smešim se i...konačno znam da je došao kraj lutanjima.

Ja sam svoju sreću pronašla. 

Rodjendan.

Autor tuzna | 30 Jun, 2014

Najdivniji ikada. Note to myself:29.06.2014. najlepši dan u poslednjih deset godina, odmah posle K. rođenja.

 Da me je neko pre par godina pitao kako zamišljam savršen dvadesetprvi rođendan, sigurno ne bih rekla-dan proveden s njim, dok jedemo pistaće i ljubimo se ležeći na betonskom zidu na Kalemegdanu, dok mi Košava kvari frizuru a suze radosnice razlivaju maskaru po obrazima.

Ali, eto.

Dok pišem ovo, moja srodna duša leži na krevetu pored mene i gleda fudbalsku utakmicu. A ja grickam nemačku čokoladu, gledam ga, smešim se i...konačno znam da je došao kraj lutanjima.

Ja sam svoju sreću pronašla. 

''Važno je ono pre kraja''

Autor tuzna | 22 Jun, 2014

Pročitamo, tako, neku rečenicu koja nas, metaforički, oduva.

Tako sam ja u pauzi naletela na ovu: 

Kao da je važan kraj. Svaki kraj je loš samim tim što je kraj. Važno je samo ono pre kraja.”

Nešto toliko univerzalno, a ipak dubokoumno, nisam skoro pročitala...(Ili mi se samo poklopio splet okolnosti pa sam je tako doživela, ko zna.)

Uglavnom, povezala sam je sa puno stvari;važno je ono pre kraja kad je u pitanju život. Treba ga živeti. Zatim, ono pre kraja treba ulepšati sebi i kad je u pitanju ljubav: ne baksuzirati negativnim mislima unapred(kao ja). I tako dalje, mnogo različitih objašnjenja jedne proširene rečenice.

Moje najlepše ove nedelje su najlepša kafa, najlepša želja i najlepše mesto.

Najlepša kafa, to je ona koju pijete dok vam dvoipogodišnja sestra od strica u nju umače kockice čokolade, a onda vas njima hrani.

Najlepša želja je ona koja će ostati nedorečena-želim nešto njegovo, ali odgovor je-ne još.Zato ćutim, i želim-za kasnije.

Najlepše mesto je, posle dužeg vremena, Beograd. Kad nađem vremena za njega, pa stavim slušalice i obiđem tri omiljene lokacije. Kad je sunčano, a ne pretoplo. Kad kupujem smokve veličine pesnice na Kaleniću. Kad čekam da mi dođe Dimitrije. Kad učim pored otvorenog prozora ispod kojeg se igraju deca.... Ponovo je najlepši. 

I na kraju posta, najlepši osmeh.

(Vidiš, Mala devojčica ipak ne piše samo kad je tužna!) 

 

Rekoh mu: beži, mani se, i traži bolje partije...

Autor tuzna | 20 Jun, 2014

Ostavi me na miru. Skloni se. Nemoj toliko da me voliš. Nemoj uopšte da me voliš... Bolje će ti biti bez mene. Savršen si, jebote, od glave do pete. Od crne lokne na glavi do krivog malog prsta na levoj nozi. Šta će ti ovakva devojka? Izgubljena, slomljena, koja je na ivici da odustane od svega i pošalje svet u Honduras.

Najgora stvar koja mi se u ovoj četvrtini veka dogodila je to što sam zaboravila zašto sanjam svoje snove. Sad bi se oni i ispunili, ali ne sećam ih se...Ne verujem u njih.

Oni nikad nisu prestali da veruju u mene;ti moji snovi. Uvek su me nekako ćuškali s leđa da požurim, makar hvatala i poslednji voz za neke važne životne scene, uvek su mi šaputali:Hajde, još malo, najbolja si, najjača si, najhrabrija, možeš ti to!

A ja sam ih izdala a čak se ni ne sećam kad i gde.

I eto me sada, sa savršenim životom koji mi kuca na vrata.

Mrzi me da mu otvorim.

Neka ide.

Ostaću da kutlačom kusam porodični sladoled pomešan sa kikiriki puterom, 

u iznošenoj roze pidžami sa aplikacijom miša koji hrče 

mrzi me čak i da otvorim oči

pa vam ne mogu reći da li je noć

ili dan. 

Jedna mala podstanarska u dnu predgrađa

Autor tuzna | 17 Jun, 2014

Čekam.

Da prođe ispitni rok, da počnem da živim sama, da mi dođe on.

Čekam da prestanu dobrim ljudima da se dešavaju ružne stvari, ali neće, zar ne? 

Danas volim da čekam.

Ne psujem daljinu, ne mrzim sudbinu.

Radim zadatke, pevušim, skupljam snagu.

Jedna draga osoba je izgubila nekog svog, i još jedna, i još jedna.

Imam grižu savest, nije da nemam. Ne znam čak ni zašto, ali valjda je to osećaj koji ti ostane u srcu nakon susreta sa smrću; bude ti žao što si živ.

I omakne se ono:''Jebi ga.''

Ne kao-baš me briga, već kao-nije fer, ali opet ne možeš da utičeš.

Možeš da grliš one koji su ostali,

dok su još tu,

da misliš na one koji više nisu

i da se moliš da budeš tu

za sve to. 

Jedna mala podstanarska u dnu predgrađa

Autor tuzna | 17 Jun, 2014

Čekam.

Da prođe ispitni rok, da počnem da živim sama, da mi dođe on.

Čekam da prestanu dobrim ljudima da se dešavaju ružne stvari, ali neće, zar ne? 

Danas volim da čekam.

Ne psujem daljinu, ne mrzim sudbinu.

Radim zadatke, pevušim, skupljam snagu.

Jedna draga osoba je izgubila nekog svog, i još jedna, i još jedna.

Imam grižu savest, nije da nemam. Ne znam čak ni zašto, ali valjda je to osećaj koji ti ostane u srcu nakon susreta sa smrću; bude ti žao što si živ.

I omakne se ono:''Jebi ga.''

Ne kao-baš me briga, već kao-nije fer, ali opet ne možeš da utičeš.

Možeš da grliš one koji su ostali,

dok su još tu,

da misliš na one koji više nisu

i da se moliš da budeš tu

za sve to. 

1 2 3 ... 47 48 49  Sledeći»