Sreća je u malim stvarima.

Autor tuzna | 17 Sep, 2014

Sreća je pozadina teme bloga koja mi uvek izmami osmeh.

Sreća je čekanje.Još samo 2 dana.

Sreća je i nesreća koja nas ujedinjuje.

Sreća je odlazak kući, u kakvom god stanju zatekli i zidine, i ljude.

Sreća je spavanje u njegovom krevetu, u njegovoj majici.

Sreća je spavanje u ičijem krevetu...kad dočekaš.

Sreća je lek protiv glavobolje.

Sreća je dodatni ispitni rok.

Sreća je dupla turska pred ispit. 

Sreća je mamina musaka.

Sreća je snajka koja je kao sestra, najrođenija.

Sreća je kad imaš na čijem ramenu da se isplačeš.

Sreća je bakica koja mi prodaje domaću štrudlu s makom. 

Sreća je moja baka koja će mi je za par dana umesiti. 

Sreća je u činjenici da će ovaj moj mali kutak napuniti 7 godina trećeg oktobra, a da još uvek ne možemo jedno bez drugog. 

Sreća je Antonio, kog poklanjam trogodišnjoj sestri na neodređeno.

Sreća je odbrojavanje, borba, loša muzika uz dobre cigare.

Sreća je život,

samo ako dovoljno jako poželiš. 

Jutarnja kafa.

Autor tuzna | 8 Sep, 2014

Srk, pa duboki uzdah.

''Malena, ko još pije jutarnju kafu sat i po?''

-Ja, odgovaram.

Srknem, pa odlučujem o smislu života. Tražim onu borbenu sebe da umesto mene izgura novi dan. Ovaj slabić koji sad vlada mnome mi se nimalo ne sviđa. Fuj.

Srknem, pa shvatim da te volim još malo više, jer treba da čekam još malo-manje. :)

Srknem, pa se isplačem zbog svega što boli..

Nije to samo jutarnja kafa, dušo. Da nije te jutarnje kafe ne bi bilo ni ovog mog srca blesavog, baš ovako izvajanog, koje toliko voliš.

Da nije te jutarnje kafe, sve bi bitke bile odložene a svi ratovi izgubljeni.

Ovako...Još jedan srk, šlem na ludu glavu, pancir na zaljubljena prsa, i Mala devojčica počinje da pobeđuje. :) 

 

Kako se piše sreća?

Autor tuzna | 5 Sep, 2014

Hej, Entoni, budi se!

Plačem od sreće, čoveče. Kada si poslednji put video da to radim? I da blenem u ekran i krstim se triputpotriput? Ne skoro, zar ne? Ustaj onda, lenja guzice, skači sa mnom!

Čoooveče, Entoni, kakav je vatromet ta Nada! Pomuti ti mozak kao neka opasna opojna droga(nije da sam probala, ali sigurno je tako!), podstakne u telu lučenje svih 50000 hormona i eto, sva se kezim i skakućem po kući. Zašto samo sediš tu?Zagrli me!

Znas kako nam je zapinjalo, i zapinjalo i zapinjalo..A vidi nas sad! Pet koraka bliži zvezdama!

Eto, zavoleću jesen...On će me za 14 dana grliti u pauzama između učenja, češkati noću i naterati da volim kišu koja se sliva niz prozore. I znaš šta? Nemoj mu reći, ali voleću je samo dok je on tu! Ipak, dok me grli, a ekran pokazuje samo dobre vesti i svi moji mili i dragi su na broju, zdravi i orni za šalu, u životu ništa više ne tražim!

Entoni, hajde da pojedemo puding! Nek ide život, naspi šećera i cimeta, pusti onu veselu pesmu dok kusamo vruću vanilu pomešanu s lešnikom...Ima nade, Entoni! Ima magije u našem čarobnom prahu! Smile

Simbol.

Autor tuzna | 1 Sep, 2014

Šetaćemo pored reke i sresti ženu koja prodaje velike helijumske balone...Prići će joj bez reči i kupiće mi balon.

Daće mi balon.

Neću mu tražiti. 

Slobodan dan.

Autor tuzna | 1 Sep, 2014

Počeo je užurbano, jutro ispunjeno obavezama i tremom, uspehom u najavi, glavoboljom.

Onda sam ga pauzirala. Jednostavno, isključila sam zvuke, obaveštenja, glasove, čak i Balaševića, pritisla pauzu i odlutala.

Mislila sam da ću bolje umeti da iskoristim slobodan dan koji je naišao između 500 pretrpanih. Htela sam da šetam nekim nepoznatim ulicama, jedem sladoled ne razmišljajući o kalorijama, smešim se prolaznicima, i sve to polako, natenane, praćeno dubokim udasima prašnjavog gradskog vazduha.

Dani nas, nažalost, nikada ne čekaju onako kako mi čekamo njih. Ovaj današnji me je samo išćuškao iz sebe, proleteo je nekim svojim poslom, i otišao na spavanje.Društvo mi pravi mušica koja se vrzma oko ekrana, Mesec i miris omekšivača za veš...

Uprkos usamljenosti na koju sam navikla, noćas uzimam knjigu.Eto ko je mene čekao, duže od šest meseci, skupljajući prašinu i zavideći stručnoj literaturi s kojom sam se družila.

Ne, ništa još nije gotovo..Mala devojčica je dobila tek jednu bitnu, glavni okršaji je tek očekuju. Ali, kad mozak počne da se puši a uši da pište kao starinski čajnici na vreloj peći, vreme je za slobodan dan.

Od ljudi, učenja, zvukova, kretanja kao takvog. 

Od same sebe. Wink

Things.

Autor tuzna | 30 Avg, 2014

Tvoja dva parfema, letnji i zimski,

noć, oluje, nadanja, maštanja,

tatine šnicle, jedan dobroćudni tumor i jedna zloćudna jesen,

daljina razdire, nedostaješ, fališ, manjkaš, trebaš mi

Neboplava posteljina, bela majica i moj omekšivač,

pokloni i osmesi, problemi

Usponi

i padovi

Tuge i kafe

ispijene na terasi

progutane

svarene

Prošle.

Volim da te volim, da te ljubim,

da te gledam,

da si blizu,

da si tu. 

Beg.

Autor tuzna | 19 Avg, 2014

Antonio, konacno shvatam.

Gde god posla, ne mogu da pobegnem od sebe.

On je uspeo da pobegne od mene i na tome mu zavidim. Ja ne mogu ni od njega, ni od sebe. Koliko sam do sada mislila da imam srece, toliko me sad obuzima gnev zbog uzasne godine..

Neka, i to ce proci. Kad proplacem jos reku suza ni sama ne znajuci zasto. Hocu li ikada nauciti? Mislim na zivotne lekcije podjednako koliko i na ove druge.

Stisni zube, Mala Devojcice. Nece biseri u blato ovaj put. 

O naređenjima.

Autor tuzna | 18 Avg, 2014

Inat lomi vrat. Znak je nezrelosti ili velikih i neizlečivih kompleksa.

Osećam se kao balerina na pozornici koja u ruci drži veliku čašu od nekog skupog stakla, draga joj je ta čaša, ali sve češće pomišlja na to da bi joj ples bio prijatniji ako bi čašu ispustila...Može čak i da čuje zvuk padanja krhotina na tlo. Zvuk koji bi prekinuo tupu tišinu i uneo novi zaplet u radnju.

Čašu drži pomoću dva prsta, okrećući je i igrajući se..

Prelomiće uskoro.

Bilo je

Autor tuzna | 16 Avg, 2014

Odavno sam odustala od ljudi i ideje o tome da će se promeniti.. Odavno sam promenila svoje ideale. Ipak, iznenadim se kad vidim koliko može da me zaboli Reč. Da li je to zato što sama baratam njima ovde, i znam koliko ih lepo možete upakovati da zvuče blaže, i lepše, i nežnije, i koliko se onih ružnih može zaobići; ili je to jer znam ukus svakog slova i znam da su neka baš, baš gorka, pogotovu kad se zbiju sva u jednu reč, pa rečenicu...

Nakon reči koja me povredi, u meni se probudi borac koji ne liči na mene, devojka koja uzvraća još ružnije, a onda shvati šta radi, i u deliću sekunde se povuče.

Trebalo mi je godinu i po dana da opet počnem da pričam. Kada su me povredile dve najvažnije osobe iz dužeg životnog perioda, mislila sam da neću nikoga više udostojiti iskrenim razgovorom. A opet, naiđete na svetlozelene oči i ostanete zbunjeni, pa kažete sebi:''Hajde, još samo ovaj put...Biće drugačije.''

A ne bude.

Nikada ne bude

Nikada neće ni biti.

Nema drukčijih, malena, shvati to. Izgradi ponovo te zidine i ne spuštaj ih nikada. Ako se neki idiot usudi da ih prepuzi, izgubi polovinu krvi i mnogo više snage i nerava, i dođe do tebe samo da bi te zagrlio, pusti ga da ostane. Ali, zidine ne spuštaj ni u ludilu. Opekla si se jednom, dvaput, triput.

*

Bilo je glupih, lepih, ružnih, emotivnih, bahatih, sebičnih, zlih, previše dobrih, previše romantičnih, premalo romantičnih.

Danas želim nekog ko je po izboru nem. Nekog kao ja sada. Da sedne pored mene na stepenice ispred zgrade, da mi dozvoli da se naslonim na njega iako sam preteška, da kisne i ćuti. I da ne prekine to ćutanje iako ćemo dobiti upalu pluća i mozga, i svega. Da mi u jednom trenutku pomazi kosu. Tek tako, bez razloga. I da ne razmišlja...Da samo ćuti, i da u srcu zna da nigde drugo ne bi radije bio u tom trenutku, nego kraj mene. 

Posle taj neko može da ode, kao i svi ostali.

Ionako će mi dosaditi.

Posle njega ću želeti nekog ko posipa sladoled rendanom čokoladom i golica me.

A posle, kad padne sneg, nekog ko će mi kupiti kolačiće sa cimetom za Novu godinu.

I odvesti me sa ove planete.

Napokon. 

''Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.''

Autor tuzna | 11 Avg, 2014

''Ćuti mi se'', govorim mu gledajući u kameru suznih očiju..Ćuti mi se sa tobom.

''O ne, nema plakanja, malena.Zašto sad plačeš?!''

Prase jedno preslatko i divno, najmuževnije i najdetinjastije na svetu...(podsećam sebe na svoju trogodišnju sestru, koja je sad u fazi kada voli sve, i tu ljubav iskazuje tako što nas grli dok ne izgubimo vazduh.)

Zato što mi se ćuti sa tobom, i budi mi se sa tobom, i želi mi se dobro jutro poljupcima a ne porukama, i grli mi se rukama a ne smajlićima. 

Zato što mi se prave prženice i gleda mi se kako mljackaš i govoriš:''Pile, ženiću te!''

Zato što mi se rađaju deca, zamisli! Zato što bih emigrirala sa planete ako to poželiš.

Zato što više nisam nimalo svoja, tvoja sam, i to će me nekada svakako zeznuti, znam...

Eto zašto, zato što boli stomak i umesto tvojih ruku tu je ćebence, zato što suze ne prestaju a umesto tvojih ramena tu su maramice.

-''Da je daljina osoba, šutnuo bih je u glavu.''

Eto, opet. Zašto moraš da me zasmejavaš dok plačem?! 

1 2 3 ... 49 50 51  Sledeći»