THE day

Autor tuzna | 16 Dec, 2014

"Jesam, luda sam, gusim i bolesno sam posesivna i ljubomorna",rekla sam mu.

"Idi dodjavola ako ti se to ne svidja"

-'Boze, ne da mi se svidja nego te obozavam

!'

Volim ga.

Onako kako volis nesto sto je deo tebe. Krive noge ili glasan smeh, na primer. To nesto te obelezava, ali u pozitivnom smislu.

Volim ga jer se po njemu poznajem. Pogledam mu u oci i vidim sebe, ali ne bilo kakvu sebe-samo onu srecnu, s osmehom od neba do jezgra zemljine kugle.

 

Ostao je.

Stvarno je ostao.

"Ne volim te, mrzim te", rekla sam. 

-'Zasto ces mi onda skociti u sezdesetominutni zagrljaj sutra?'

 

Fak. Ostajem bez teksta. 

 

Christmas

Autor tuzna | 12 Dec, 2014

Znas li onaj zvuk koji u filmovima prati magiju, koji povezujemo sa svetlucanjem sljokica a zvuci kao puno zvoncica? :)

Vec mi odzvanja negde u podsvesti. 

Zelim spektakularan docek, rekla sam mu. Necu ovo, necu ono, preskupo, previse jeftino, losa lokacija, daleko. A on je samo rekao:"Bice mi dovoljno da budem sa tobom."

Bicu sa najvaznijim ljudima u svom zivotu. One koji docekuju svoj osamdesetdrugi Bozic u zivotu  posebno jako zelim da zagrlim. 

Mozda za godinu dana budem u boljoj ili losijoj poziciji na drustvenoj lestvici, mozda se fizicki ili psihicki promenim... Ali, samo neka mi Bog njih sacuva.

Moje matore, mlade, mrgude, veseljake, u problemima ili bez problema.

Ima ih tacno 11 i danas mi neizmerno nedostaju. 

Jedva cekam. 

 

Changes

Autor tuzna | 7 Dec, 2014

Volela bih da si me zavoleo ranije, kad sam imala...bila...Pa, nesto je bilo drugacije. Ja sam bila drugacija. 

Verovala sam.

 U ljubav, u ljude, u sebe. Danas mi je od toga ostala jedino vera u sebe, vise inat u stvari, ono-moram da budem bolja od drugih i bicu.

U ljubav sam verovala dok nisam shvatila...sta god da sam shvatila. Mozda to da onaj Pravi ipak nije onaj Pravi, mozda to da je ljubav prevara, recimo: ti si meni potreban protiv samoce, ja sam tebi potrebna protiv dosade, a kad nisam usamljena i kad ti nije dosadno, nema nas, ne trebamo se, necemo se.

Jedan udarac, drugi, treci, i Mala devojcica je shvatila da mora manje davati srce. Davala ga je sve manje i manje, pa sada, iako zeli, nema vise sta da dá.

Volela bih da si me zavoleo ranije, kada sam dugo cuteci setala i zelela da razumem prirodu i pricala sa pticama i volela sve na ovom svetu, svaku osobu i svaku stvar.

Volela bih da si me zavoleo ranije, dok sam se jos smejala, dok sam plakala, dok nisam postala kamen koji, ma koliko se trudio, a trudis se kao niko nikada, nocas nazalost gubis. 

Grasak.

Autor tuzna | 6 Dec, 2014

Tako smo ga zvali, jer je imao 10mm kad smo saznali da postoji. Iako je bilo prerano, vec smo poceli da se svadjamo oko toga ko ce ga vise gnjaviti i kako ce se zvati. Ja sam zelela devojcicu da je, kao prava tetka, maksimalno razmazim, a ostali decaka jer ih nema mnogo u familiji.

 Nas grasak je napunio pet nedelja, a onda se uplasio silnih tetki, baka i deka i resio da se ipak ne rodi. Sram te bilo, decace ili devojcice. Nadam se da cemo u inat tebi imati jos lepsi grasak koji ce dobiti svu paznju koju si odlucio da propustis.

....i da cu uskoro prestati da placem. 

Countdown

Autor tuzna | 26 Nov, 2014

Osim sto odbrojavamo do Nove godine, odbrojavamo jos 21 dan do njegovog dolaska :) 

Zao mi je sto ti nekad ne pokazujem sve sto osecam, bebane. Danas mi je, na primer, bio los dan. Jako los.. Nisam dugo plakala, a onda mi se srce preplavilo osecanjima-sreca zbog tvog ranijeg dolaska, strah od skorih ispita, tuga zbog glupe daljine.

Cesto mi se desi da bas osecam da bih sa tobom mogla da probam onaj stari marketinski trik koji zovu "Zauvek". :)

Volim te.

Autor tuzna | 18 Nov, 2014

Eto tako, cisto radi reda, bas danas imam potrebu to da ti kazem.

Da, da, bas tebe. ;) 

Welcome back.

Autor tuzna | 8 Nov, 2014

Antonije, nedostajao mi je ovaj grad. Znam, greska je sto sam nesto cekala i sto sam se prepoznala u jednoj recenici...To vec odavno nije moja stvar.

Ipak, prijalo je podsecanje na to sta sam nekada izazivala u tudjim srcima, sta sam prezivljavala i kojim intenzitetom...Podsecanje na to koliko vredim.

A vredim mnogo.

I evo me tu, scucurena Mala devojcica na svom krevetu kao na oblaku, cmizdrim i pozdravljam se...Ponovo pruzam ruke hladnom beogradskom vazduhu, nedokucivim ljudima, nezaustavljivim satovima, i plasim se kao da je prvi put.

Nedostaje mi, iako ne bi smeo. Ne ponovo. Ne svaki put kad me neko povredi. Ne uvek miris njegove kose na mom jastuku...

Laku noc, Entoni. Put nas ceka. Hajde sa mnom...Ne ostavljaj me nocas samu.

Kad se osvrnem iza sebe i pomislim na vreme koje je proslo,  zakljucujem da, ma koliko sivi i prazni rodni gradovi bili....Iza svakog ugla osecas se kao kod kuce... U parku se setis prve ljubavi, iza ugla prve setnje, padova biciklom, zagrljaja, sreca i tuga....

I shvatis da se i gradovi mogu voleti, sivi i prazni jer su i oni nas voleli kad smo bili u slicnom stanju... 

 

"Laku noć, samoćo, idem, a ti nisi pozvana.''

Autor tuzna | 2 Nov, 2014

Žurba, obaveze, jaka kafa, pogrešna kafa,

pogrešne osobe, nova cedevita, namerni gresi,

užasno nedostajanje, hladne večeri.... 

Svakodnevnica.

Sedim, čitam. Povremeno uzimam telefon, pošaljem mu dozu ljubavi i od njega uzmem snagu za dalje. Hladna je noć, jedna od onih u kojima ne volim to što radim, jedna od onih koje ne miluju, nego šamaraju već crvene obraze. Ako podignem roletne, videću da komšija sa drugog sprata opet gleda utakmicu, a čuvar ponovo hrče na radnom mestu. Nadam se da sanja toplinu.

Ovih dana ne dozvoljavam sebi da razmišljam o životu, jer znam kuda bi me to odvelo; previše propuštenih šansi, dobrote podeljene unaokolo, iskrenih obećanja neiskrenim ljudima. Usred ovog pisanja naglas izgovorih ono što mi je mesecima u glavi:''Svi lažu.'' 

Laž je da ste nekome neophodni, laž je da će išta trajati zauvek, laž je da će neko obavezno hteti da vas vidi. Nažalost, svet(ili samo komad Brdovitog Balkana na kojem obitavam) je otišao u Honduras. Ispitivali smo ljudsku izdržljivost koliko god smo mogli, dok nismo došli do srži, a srž nije slatka i šarena-crna je, i smrdi na trulež. Epilog se zna. Na ovom čarobnom mestu nema više prostora za te banalnosti.

Kad kročim van svog utvrđenja na ulicu, jednostavno pritisnem prekidač. Navučem slušalice, isključim zvuke teških uzdisaja, mirise problema i teskobe, prizore svakojake. Navučem osmeh, onaj blaženi bezbrižni osmeh koji iza sebe krije Njega u mojoj glavi, zvuk njegovog glasa na mom jastuku, osećaj maminog zagrljaja, toplinu kada si kod kuće...U tim trenucima nisam sama, niti usamljena, nervozna, ništa.

Žao mi je, tugo, nemam vremena. Žurim.

Baš ovih dana gradim jedan kineski zid.

Čuvam ono što je moje, danas ili zauvek. 

Ne daj me, vise nikad nikome...

Autor tuzna | 30 Okt, 2014
"...Cijeli zivot cekam 
slomljenog srca da suze mi
obrises sve..."
 
Čarobno jutro je ono u kojem hladni jesenji vazduh magli prozore, a ja ležim ušuškana ispod dva ćebeta i slušam njegov glas...Imam snage za sve što poželim...
Zamišljam zimu u našem gradu, trčanje po bljuzgavici, kafu i kolače u našoj poslastičarnici u Beogradu, i poljupce za svaki kilometar koji nas razdvaja...
 
Mala devojčica ponovo nestrpljivo odbrojava...Još samo 49 dana!

The walk has all been cleared by now, your voice is all I hear somehow..Calling out winter...

Autor tuzna | 23 Okt, 2014

Osećaš li miris zime u vazduhu?

''Kakav je to miris?'', pitaš me.

Dugo ćutim, ne znajući da opišem.

Imaš nov tamnosivi džemper i širok crni donji deo trenerke.

Ja nosim helanke, pufnaste termo čarape i vuneni džemper.

Ležim ti u krilu, tvoji prsti se igraju sa mojom kosom. 

Na stolu vruć čaj koji isparava.

Kroz prozor vidimo prve pahulje.

Pogledaš me, nasmešiš se.

Ljubim te u obraz.

-Ovakav, odgovaram.

1 2 3 ... 50 51 52  Sledeći»