Sleepless night

Autor tuzna | 30 Jul, 2015

Moralo je. Tri meseca posle rastanka, popustila sam. Ne verujem ti. Ali ono nase "eto" na kraju svakog priznanja...Ubija.

Ubija i cinjenica da nemam razloga da te mrzim. Sa tobom sam prvi put, i to kazem sada, hladne glave, bila zaista srecna. Nenormalno srecna. Ono kad ti sreca toliko ispuni um a zaljubljenost zaseni srce da sve drugo zanemaris.

Ne mogu te kriviti za neispunjena obecanja..Sada znam da nije do tebe.

I ne znam sta zelis, ali znam sta ja zelim i moje naivno srce ce uvek verovati tvojim laskanjima.

Ali ne i glava. Kad Mala devojcica ukljuci razum, i zakljuca srce, obecava sebi da ce pred tobom biti uzdrzana. Ne zbog tebe, vec zato sto tako treba sa svakim.

***

Jedva cekam da te ponovo zagrlim, kako god se nasa prica zavrsila. Znam, zvanicno se zavrsila 09.05. ali znam i da nije kraj. Jos uvek.

 ETO.

Kako sam

Autor tuzna | 13 Jul, 2015

Noćas sam osmi put po redu telefonom obavestila moje da nisam položila taj ispit.

A ti me pitaš kako sam.

Nešto pre podneva shvatila sam da me ljudi ipak mogu razočarati, iako sam mislila da smo u toj sferi dostigli maksimum, odavno.Nedostaje mi porodica, i muči me neizvesna budućnost.

A ti me pitaš kako sam.

Zapravo, ono što me muči u vezi budućnosti je to što sam je u glavi čitavu izgradila sa tobom, a zatim si jednostavno odlučio da ipak ne želiš da budeš deo te priče, i time me slomio psihički, baš pred to usrano osmo polaganje usranog ispita koji su svi sem mene položili, baš pred još neke važne događaje u životu za koje sam mislila da me poznaješ dovoljno da ćeš znati da mi treba neko da ih prebrodimo zajedno.

Pitaš me kako sam,

a ja zaustim da kažem, napišem par redova pa obrišem.

Stranac ne zaslužuje da zna sve to.

Strancu kažeš:''Evo, ti?'', ni ne zastajući da čuješ odgovor jer te, kao prvo, ni ne zanima, a kao drugo-isti je kao tvoj.

Kukavici koja odluči da bude stranac, uz objašnjenje da nikada neće biti dovoljno zreo za neke stvari, treba spustiti slušalicu. Okrenuti leđa i otići bez obzira na to koliko mu je teška situacija, jer nas upravo takvi uče da su ruke koje će nas utešiti bez obzira na sve, jedino ispod naših ramena.

Najveća glupost na svetu

Autor tuzna | 11 Jul, 2015

Najveća glupost na svetu-popiti kafu sa nekim da ne bi bio sam.

hodam ludačkim ulicama,

pijem kafu sama,

a oni mi se smeju jer plačem,

kažu-nikada ne bismo plakali

oni ovaj život žive iskusnije

oćigledno

oni znaju da lažu, mažu i varaju

oni znaju kada da ignorišu a kada da istupe

i smeju se meni naivnoj

što dajem srce na dlanu

što to srce više ništa ne vredi

a mislila sam da će vredeti više

baš zato što ga dajem

jebiga,

možda ću nekada i biti dovoljna

možda će nekada neko reći

hajde da popijemo kafu

znam da ne voliš kad si sama 

Pauza

Autor tuzna | 8 Jul, 2015

U prisilno užurbanoj svakodnevnici, gde ljudi proleću oko mebe kao roj pčela, svako zuji za sebe,svako juri u svom pravcu, ne mare za sudare, ne mare za tuđa krila.. 

Umorila sam se.

Rasklanjam rukama kao zavese sve nagomilane obaveze, sva tuđa očekivanja i moje ambicije. Pritiskam ogromno dugme sa dve uspravne crte.  

Uključujem ventilator, otvaram roman o romantičnoj ljubavi, Veneciji i Parizu, tuđim ljubavima i tugama, pravim sebi Cedevitu od limuna u čaši od pola litre, dodajem šest kockica leda;gasim telefon. 

I ništa mi ne izmiče iz ruku;samo se vraćam sebi. 

Još samo malo do pravog odmora, a onda i do novih uspona i padova.

''Pijte sa izvora samih sebe i počnite ponovo!''Č.Bukovski

Spusti svetla, oduzmi gas..

Autor tuzna | 1 Jul, 2015
Ne bih hteo puno da frojdišem, ali, znaš, ti loši momenti nas prate kao kolona na auto-putu. Dok šibaš, ne mogu ti ništa, ali ih se nakupi, vuku se za tobom kao krokodilski rep, i samo cekaju da usporiš. I kad to uciniš, gotov si. Pregaze te. Svi odjednom. Kao tebe sad. Ali onda protutnje. Odu. I nemoj da juriš za njima, pokušavajuci da ih obideš, kao što sam ja ucinio. To ne može. Smanji gas, preuzmi kontrolu, vrati se u svoj ritam. Idemo dalje...
Bila je tužna i rašminkana, ali mene nije moglo prevariti to što je izgledala kao polovni andjeo. Znao sam da nema polovnih andjela. Ima ih samo umornih....

(Tri posleratna druga - Đorđe Balašević)

Dani mi te kradu

Autor tuzna | 23 Jun, 2015

Danas mi je, dok sam se premorena vraćala sa ispita koji neću položiti, ovo prošlo kroz glavu. Pojavila mi se tvoja objava na jednoj od društvenih mreža i nisam mogla da ne pomislim kako je život čudo. Živ si i zdrav, paradoksalno tvojim tvrdnjama da ćeš bez mene umreti. Doduše, rekao si da će se to desiti ako ja odem. A ti si otišao. Možda zato i ne važi.

Ja sam ostala, zbunjena i prestravljena u kovitlacu tvojih reči, obećanja, postupaka, suza i zagrljaja. Na vrhu svega, kao šlag na tortu-jedno veliko Ništa.

Dani mi te kradu..Svaki dan mi otima deo po deo tebe. Pitam se koliko je takvih delova istinski ikada meni pripadalo? Recimo da nekolicina jeste. Mislila sam-sve. Ali..uvek sam previše mislila.

Ljudi mi te kradu. Kasirka kojoj dotakneš ruku dok uzimaš kusur, kolege sa kojima deliš probleme i nadanja, svakakve osobe koje srećeš u gradskom prevozu. Prodavačica krofni kojoj se nasmeješ dok kupuješ onu istu-sa belom čokoladom i kokosom, majka i otac kojima svako veče poželiš laku noć.

Dani mi te kradu, i ja sam sada, skoro dva meseca nakon našeg rastanka, objasnila sebi da to tako mora. Ako obični, prevrući i neukusni junski dani uspevaju da mi te ukradu, da iz mojih misli izbrišu tvoj glas i sa moje kože uspomenu na tvoje dodire, možda ti i ne treba da budeš tu. 

Možda ću još neko vreme plakati u poprečnoj ulici koja spaja moj stan sa mestom na kom si me prvi put poljubio, možda će još ova crvena kutija puna naših uspomena imati posebno mesto u mom ormanu, ali obećavam ti sada, naučiću da ponovo zavolim sebe i pronaći ću nekog čiji će maksimum truda za moju ljubav daleko prevazići društvene mreže i kukavičko ćutanje.

Vreme je da krenem dalje. 

 

''Moramo uneti sopstveno svetlo u mrak..Niko to neće učiniti umesto nas.''

Autor tuzna | 17 Jun, 2015

Genijalni Bukovski. Svi kažu da je bio lud;ja se pitam-nije li svaki genije u suštini ludak?

Loše je krenulo. Ona to vidi i ljuti se. Ljuta je jer voli da drži stvari pod kontrolom-ona to savršeno radi. Uvek uradi i kaže ono što treba, i uvek uspe u onome što naumi. Ljuti se na mene jer nisam kao ona. Zapravo, nisam više takva. Pira me kada se to promenilo. Viče.

Bežim od nje ne želeći da je čujem. Kažem joj:''Laku noć. Sada ću da spavam.'' Ona pita:''Umorna si?'' Ja odgovaram:''I previše.''

Tužna je. Ona je čak i tužnija nego ja, jer ništa od nje ne zavisi. A ja sam umorna od toga da sve zavisi od mene. Jer ja nisam ona. Ja sve radim pogrešno.

Sada ću da spavam, govorim sebi. Sada ću leći što ranije i ustati što kasnije. Ali, znaš šta? Kad se probudiš, kad god se probudila, problemi će te čekati. Cupkaće pred vratima, gomila njih. Pogledaš li, videćeš da su se uspeli jedni drugima na ramena, čak i na glave;svi žele svojih pet minuta. Svi su ljuti jer ih mesecima trpaš pod tepih.

Zato ne odlazim da spavam. Ali ni ne otvaram im vrata. Samo sedim, gledajući ka tim vratima,čekajući da eksplodiraju. A šta ću posle-ne znam.

U poslednje vreme ni o čemu u ovom životu pojma nemam. 

Dark nights

Autor tuzna | 15 Jun, 2015

Alergijska kijavica.

Damien Rice.

Ista knjiga, peti put.

Where is that little girl who believed?

I need someone to take me to a dark street and talk for hours with a glass of beer in one hand, and a cigarette in other.

We would talk till the morning and...I'll believe again. 

Četvrtak

Autor tuzna | 11 Jun, 2015

Antonije, čuješ li? Previše je tiho večeras.

Dajem sebi oduška i pravim palačinke. One koje on obožava..Bezveze.Sećaću ga se verovatno u najrazličitijim situacijama i moram da se pomirim s tim.

Dok žvaćem, u grlu mi zastaje zalogaj. Stigla mi je poruka:''Fališ mi.'' i još jedan šamar stvarnosti. Zašto to radi? Zar mu ego nije dovoljno narastao kada sam 'pukla' i sve mu sasula u lice? Sve neprospavane noći i suze. Rekla sam mu da mu želim da ga svaka zaboli. Kukavica, obična. A mogla sam da se zakunem da je on ono najposebnije što moram da čuvam do kraja života.

Ma..Pusti ga. Ne podsećaj me. Sve je to smešna navika koja će izbledeti. Problem je u stvarnosti:nije dovoljno šarena. Ovih dana je, zapravo, intenzivno žuta, ali šta vredi? Žuto nije moja boja. Samo se preznojavam i gušim od teškog vazduha. Nije nam godina, Antonije.. Većina stvari ne ide onako kako želimo. Baksuze mali. Hajde, umešaj prstiće i prefarbaj kulise u dugine boje.

Jer, životni točak sreće i nesreće ipak se okreće, zar ne?  

Tesna duša

Autor tuzna | 8 Jun, 2015

Teško je.

Svaki segment duše zaboli.

Previše sam osetljiva, sa dušom na vetrometini;

previše sam krhka i neću to nikada zaista shvatiti

niti imati snage da se promenim.

Od ovog tupavog srca svako uzme koliko mu odgovara..

Ostalo je još par mrvica.

Noćas se, na svojoj malenoj terasi, s knjigom u rukama,

zaboravljena od čitavog sveta,ogrćem tim mrvicama duše.

Izdrži. 

1 2 3 ... 52 53 54  Sledeći»