Sama..i nervozna.

Autor tuzna | 28 Jan, 2016

Posle dana meseci čitave godine razmišljanja, shvatila sam šta mi je. Znam šta ste pomislili, prođe mi život u dijagnostici sopstvenih ludila. Ali eto, danas znam. Sada znam, a sutra možda opet neću znati. Ko zna?

Ne pamtim kad sam sa uživanjem sedela na terasi i pušila ili samo slušala cvrkut ptica ili dobru muziku na slušalicama. Ne pamtim kad sam bila opuštena i srećna u svojoj koži a da ne poželim da iz nje iskočim. Niti kad sam provela vreme s osobom vrednom gubljenja vremena. To je u mom slučaju direktni zločin protiv duše. Smežurala se i plače u uglu mojih grudi a mesto koje je zauzimala sada ispunjava vazduh. Pritiska mi grudni koš i samo se čuje zujanje vazduha koji struji tuda.

Mogu li da joj obećam nešto bolje uskoro? Ne. Nemam neko interesovanje sem redovnijeg trčanja u prirodi, ali i za to mi je potrebno lepše vreme. Imam ne iz mer nu potrebu da pišem, ali tek danas se uhvatih olovke i već posle pola sata bujicu reči je zaustavila panika zbog obaveza koje zapostavljam. Proklete obaveze. Umorna sam. Prezasićena. Slaba. Uz to i daleko od svojih najdražih.

Ovo je samo jedan od onih dana... 

Bogojavljenje

Autor tuzna | 19 Jan, 2016

 Kažu da se na današnji dan otvara nebo, ispunjavaju se posebne želje i Bog nam daruje sve blagodeti...

Veličanstven u svom delovanju, kao i uvek..

Nekoliko nas u ponoć je od srca zamislilo istu želju, ostvarila se rano jutros Smile

Ima li lepšeg i većeg čuda od devojčice koja je obogatila našu porodicu i celu planetu dolaskom na ovaj svet baš danas?Smile

Ima li srećnije tetke od mene? Čisto sumnjam! 

undefined 

Suma sumarum

Autor tuzna | 12 Jan, 2016

Nekad nam u životu treba pauza..od života. :)

Gradila sam samopoštovanje na uspehu u školi, onda me je sačekao neuspeh i umalo mi se svet nije raspao. To me je nateralo da se dobro zapitam imam li ja još nekih kvaliteta i da li je izgubljena godina zapravo baš toliko tragična da dozvolim sebi da zbog nje propadnem.

Odgovori su da i ne, tim redom. Neko pametniji i s većim životnim iskustvom na ceo ovaj post će se samo slatko nasmejati. Možda će mu kroz glavu proći ona stara:''Da je meni 22..'' 

Dok se vi slatko smejete, ja sam beskrajno ponosna na sebe. Posle meseci i meseci kuknjave, stavila sam tačku i zapetu pa veliki smajli u svoja razmišljanja. Ljudi koji kukaju nikom ne prijaju. Osetila sam to na svojoj koži. Ono zbog čega žalim jeste to što ljudima koji imaju veće probleme nego ja ne umem da objasnim da pozitivne misli privlače pozitivne događaje. Pokušavala sam da im skrenem okupiranost sa bolesti ili nesreće koje su ih zadesile, ali sam se povukla, možda ne pridajem pravi značaj njihovoj situaciji a možda su ipak svi putevi tu da bismo ih samostalno prokrčili. Neko pre, a neko kasnije.

*

Dok ovo pišem, pored mene su kafa i limunada kao neizostavni preduslovi za učenje. Kafu pijem po potrebi, a limunada mi je postala neophodna. Ne znam pomaže li koncentraciji, ali bar nisam prehlađena svakih petnaest dana :)

Kao i uvek kad dugo ne pišem, misli su mi zbrkane a reči još zbrkanije. Rešila sam da obrišem naloge na svim društvenim mrežama i svo slobodno vreme(naročito od proleća) provodim u šetnji i čitanju. Čini mi se da i mojoj duši treba da se vrati onoj dečijoj meni, koja je imala sve konce u rukama :)

Zaljubljujem se iznova i iznova. On je jedan tvrdoglavi stvor i priznajem da sam u nekim lošim trenucima sanjala o tuđim očima, ali kad sam priznala sebi da me niko ne bi trpeo dve godine uz maksimalno poštovanje, strpljenje i podršku, počela sam da posmatram sve te situacije na jedan lepši. optimističan način. Dala sam mu vremena koje mu je trebalo, kao i sebi. Sad znam, možete da ne vidite ili ne čujete nekog mesecima..A da se ljubav ne smanji ni za milimetar.  

*

Kada sam počela da dišem duboko na svaku ružnu misao, da sklanjam negativne ljude iz svog života, da dajem sebi vremena samo za sebe, da umesto tužnih u poruke stavljam samo srećne smajlije i reči podrške, napravila sam veliki korak napred. I ne mogu da kažem da je sve bilo savršeno. Ali sam sasvim zadovoljna celom prethodnom godinom. Celim svojim životom, u stvari. Koji, kad bolje razmislim, zapravo tek počinje. :) 

Kad moje reči zataje..

Autor tuzna | 30 Nov, 2015

Imao sam ja svoje mračne dane koji su trajali kao godine. Sad kad se okrenem i pogledam ih, shvatam da stvarno i jesu bili godine. Od 365 dana. Mraka. U kom se nije video prst pred okom. Onog najmodrijeg mraka kojim plaše decu, u kom ima kojekakvih akrepova i neizvesnosti, samoća i utvara. Onog toliko mračnog i dugog da čak i kad bi se svetlo upalilo ti i dalje ništa ne bi video jer su ti se oči navikle na mrak. U njemu sam ja živeo.

Gajio sam tada samosažaljenje kao da mi je najrođenije čedo. Opravdanja za sopstvene neuspehe tražio u sebi, a krivce u drugima. Gubio sam vreme razmišljajući o svetskim nepravdama, nefer igračima i neukazanim prilikama. Nešto sam čekao, nekog tražio, za nečim tragao. Čekao sam priliku da se pokažem. Tražio osobe koje bi mi dale svrhu. Tragao za motivacijom koja bi mi bila pokretač.

Sada shvatam da se prilike ne čekaju već stvaraju radom. Shvatio sam da se sopstvena svrha ne nalazi u drugim ljudima već u nama samima i u odnosima koje gradimo sa drugima. Shvatio sam da jedino čovek koji je u stalnom pokretu može naći motivaciju u svemu i svakome, a da se želje ostvaruju samo onima koji žuljeve sa usedelih guzica zamene žuljevima na rukama i onima koji kad peče stisnu sebi zube, a ne mami suknju.

 

izvor: http://blogdan.rs/2015/11/30/jedini-krivac-za-sve-moje-neuspehe-sam-sebi-ja/

Neiskvaren iskustvom, poseban slucaj samoce.

Autor tuzna | 23 Okt, 2015

Ja nikada nisam bila onakva kakva sam zelela biti. Tiha, stidljiva devojka. Ona o kojoj mastas kakva je dok te posmatra ispod oka smeseci se. Moj dugacak jezik sve to izbrblja. Zapravo, mene retko ko poznaje. Znaju ono sto im serviram, pa onda kazu: Vidi je, blago njoj; ili mozda-Joj, jadna; Ponekad...Ponekad oba u istom danu. Pa sta? Onu bujicu emocija savlada samo onaj ludak koji je spreman da se u to upusti. 

Pa me onda gleda na skajpu kako jecam, iako su mi svi zivi i zdravi, iako mi sve ide uzbrdo.

Pa mu onda kazem-raspascu se, od sebe same. A on kaze-raspadni se, ponovo cu te sakupiti.

Pa nakon dva sata ja kazem-ajde, idi sada, zavrsavaj svoje obaveze, misleci: ne napustaj me sada kad mi je dusa gola i ranjiva poput novorodjenceta. A on- Jesi li sigurna?

Pa ako to nije citanje misli, i strpljenjei ljubav do granice iznemoglosti, ja ne zelim ni da znam sta je. Pa kazem sebi u zabludi si, uvek si dozvoljavala ljudima da ti mazu oci, uvek si verovala laznim osmesima i recima, ali koja je svrha zivota ako i to sebi zabranis, pored svega sto su nam zakonom zabranili?

 

Dragi citaoce, shvatam da ti vise nista nije jasno.

Mala devojcica, premorena od opreznosti i predostroznosti, nocas spusta gard. Pa kud' puklo. 

 

 

,,Pokusavam da shvatim ucenja
koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera
spremna da u mene veruje.
Tesko je biti okovan
u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom,
ne mogu da umirim mir..."

 

Slab sam ja igrač za subotnje gužve, al shvatam pomalo te pokretne spužve..

Autor tuzna | 14 Okt, 2015

..Neko pijan lakše život odrobija...

Sedim na bračnom krevetu i jedem slani keks koji miriše(?) na sir. Pijem jogurt. To mi je dvadeseti obrok danas. Bomba.Ne, spavaća soba nije mesto za večeru. Ali, ko kaže da su keks i jogurt večera? 

Sedim u XXXL bade-mantilu kojeg sam ukrala tati, vunenim čarapama i još uvijena u zimsko ćebe. Boli me stomak.

Imam upalu sinusa i ljuta sam na sve jer mi plus i lude hormoni, a brat mi se ženi za tri dana.

Imam prelepu haljinu u koju, ako ovako nastavim, verovatno neću stati.

Imam namrgođenu cimerku kojoj smeta i to što dišem. Da, pogađate, sama sam je našla.

Imam najboljeg dečka na svetu koji živi preko tri države.

Imam Skype koji me drži da ne poludim.

Imam koleginice koje ne razumeju moju potrebu da čitam knjige umesto da se opijam po beogradskim splavovima u slobodno vreme.

Imam,noćas...Taj neki momenat...

Proći će.

Samo noćas.

Bogu hvala, što i imam.

Kako li je tužno onima koji nemaju..

Hold your breath & start again

Autor tuzna | 10 Sep, 2015

 

 Tuzno je kad stvari postanu onakve kakve ih ni u ludilu ne biste zamislili.

Kopam po svojim ranama nocas. Po mrtvim, poluistrulelim ambicijama i osecam se pogresno.

Oni mi to nikada nece reci, ali razocaranje na licima je ocigledno. Cak i na licu u ogledalu.

Kopam po svojim ranama nocas. Mala devojcica bez ikakvog cilja i vere u bolje sutra. Mala devojcica koja grize usnu dok god moze udeljujuci ljudima najsladji osmeh.

Ljudi su vrane koji samo cekaju svoj plen. Cekaju da pokazete trenutak slabosti pa da vam iskljucaju razapetu jetru.

Oh, Gospode, samo neka ova godina prodje.

Samo da nadjem snage za svet odraslih i pogled u oci vrana koje me okruzuju.

Sa mnom, na srecu, nece imati tu cast. 

Danas sam luda, želim samoću

Autor tuzna | 16 Avg, 2015
Mrzim to što pada kiša dok odlaziš na more
Pada kiša a sparno je
Ti pališ motor crvenog ispoliranog auta a ja se tuširam četvrti put danas
I vraćam se knjizi a osećam se kao luzer
Najveći od svih
Osećam da mi je mesto pored tebe
Osećam da je i to što osećam pogrešno
Osećam da je pogrešno što sebi dozvoljavam da osećam
Da osećam
Sve je pogrešno danas
I kiša
I smrad mokrog asfalta
I moj grad i ti u njemu
I usamljenost koja odzvanja ovim zidovima
I moja borba sa vetrenjačama
I želja da odustanem
I neumorne promene raspoloženja
 
I to što mi majica miriše na tebe...
I to što neću da je operem danas.
Sutra ću.
Sutra ću među ljude.
Sutra ću biti produktivnija.
Sutra neću mesiti integralni hleb sa brusnicom u 20:20 i pojesti ga celog
Sutra neću u prodavnicu po kiši da kupim čokoladu da je pojedem celu 
Sutra uvek lepše zvuči...
 
 
 
 
 
 
,,Sutra ću opet znati sve što treba
Bit ću slatka bit ću nježna
Sutra ću opet voljeti sve ljude 
Dat ću opet sve za druge

Ne govori ništa više
Ne ne pričaj mi sve te priče
Ne znam što bih ne znam gdje sam
Opasna sam, već sam bjesna''

Sitnice

Autor tuzna | 15 Avg, 2015

Tvoje sitnice

Naše sitnice...još uvek.

Naše dodirivanje nosevima dok konobar nervozno čeka da naplati.

Smrzavanje uz obalu Dunava zbog nekog tamo roja meteora.

Besciljna vožnja oko grada samo da bismo ispričali sve što imamo.

Iskrenost i duboka tuga u očima.

Odustajanje iznova i iznova.

Precrtani datumi.

Skrivene emocije.

Neskriveni poljupci.

Ispraćanje i dočekivanje do besvesti

Jedno ''možda'' i jedno ''ma, ipak ne''

Naučio si me da mi bude svejedno.Da ne pravim planove.

Da živim za trenutak.

Još me nisi naučio kako da ga preživim. 

Sleepless night

Autor tuzna | 30 Jul, 2015

Moralo je. Tri meseca posle rastanka, popustila sam. Ne verujem ti. Ali ono nase "eto" na kraju svakog priznanja...Ubija.

Ubija i cinjenica da nemam razloga da te mrzim. Sa tobom sam prvi put, i to kazem sada, hladne glave, bila zaista srecna. Nenormalno srecna. Ono kad ti sreca toliko ispuni um a zaljubljenost zaseni srce da sve drugo zanemaris.

Ne mogu te kriviti za neispunjena obecanja..Sada znam da nije do tebe.

I ne znam sta zelis, ali znam sta ja zelim i moje naivno srce ce uvek verovati tvojim laskanjima.

Ali ne i glava. Kad Mala devojcica ukljuci razum, i zakljuca srce, obecava sebi da ce pred tobom biti uzdrzana. Ne zbog tebe, vec zato sto tako treba sa svakim.

***

Jedva cekam da te ponovo zagrlim, kako god se nasa prica zavrsila. Znam, zvanicno se zavrsila 09.05. ali znam i da nije kraj. Jos uvek.

 ETO.

1 2 3 ... 53 54 55  Sledeći»