Tračak

Autor tuzna | 21 Feb, 2017

Ne smem da pišem o tebi.

Ne smem da pričam o tebi.

Ali znaj..svako ''sviđaš mi se'' mi naježi kičmu, od prvog do poslednjeg pršljena.

Ti si moj tračak svetlosti.

 Hvala.

https://www.walldevil.com/wallpapers/a17/tree-forest-sun-ray-light.jpg

Februar

Autor tuzna | 2 Feb, 2017

Želim. Ne puštam. Fokus mi je na tebi,skroz naopako.

Ali živim..Životarim. Opet odbrojavam neke dane. Izgleda mi se u stvari nije smučilo. Izvini,bivši dečače. Nije bilo do daljine, bilo je dobtebe.

Hoćeš li doći? Šta da uradim? Zar ne shvataš da ne možemo da trajemo?

Reci mi još jednom da budem vedra.

Potkupi me poljupcima da učim.

Reci mi da sam ti kolačić sreće.

,,Laži me još malo", rekla je.

I samo pusti nek traje...Sve dok traje dobro je. Ne obećavaj ništa,ja ti ne tražim ništa, lepo je i to je sve. 

Priznajem.

Autor tuzna | 25 Jan, 2017

Evo,priznaću. Ja sam ta i ta i imam užasan strah od samoće.

Nisam od onih tipova koji,kad su nervozni,žele samoću. Naprotiv,uopšte ih ne razumem. Ja prvo nazovem bilo koga sa liste svojih voljenih ljudi,i ako mi se neko ne javi nervoza postane još gora. Čim im čujem glas,nastupa moja oaza mira i sve prestaje. Kad sam tužna/srećna/iznenađena, takođe.

Nisam od onih tipova koji uče sami. Ništa ne naučim ako provedem 24h u praznoj sobi, ali za dva sata sa nekom dragom osobom u stanju sam da pomeram planine.

Eto,priznala sam...

Zato ga ne razumem. Zauzet je. Kako to možeš biti zauzet,i čime što ne želiš da podeliš sa sebi dragim osobama? Ne razumem. 

Ni ne trudim se. Okrećem sebi dragu osobu da je telefonski izgrlim, pa da nastavim da učim.

Totalno naopako danas...Prija čoveku poneki naopak dan.

Danas

Autor tuzna | 19 Jan, 2017

 

Pre godinu dana u ponoć sam poželela neku totalno bezveznu stvar. Nešto sitno i nebitno. Par sati kasnije po licu mi se prosula voda sa noćnog stočića..tek tako,sama od sebe. Kasnije sam shvatila značenje svega.

Pre tačno godinu dana, na ovaj svet je došao smisao mog života u formi plavooke bratanice. Popodne istog dana,majka je imala tešku nesreću. Bogu hvala,danas su obe žive i zdrave i slave svoj prvi rođendan.

Ove godine, došlo je do prezasićenja stresom. Moje telo počelo je fizički da se brani od nervoze i da mi šalje znake da će se raspasti ako tako nastavim. Ono što shvatite dok brinete o zdravlju svojih najmilijih ili čekate rezultate svojih analiza,jeste da vas apsolutno nike briga za broj poena na kolokvijumu ili izgubljenu godinu studija,ili da li vam je neko prvi pisao. Ono što osetite kad zbacite sa sebe teret obaveza, željenih i nametnutih, odredite prioritete i pametan pristup stvarima, jeste zahvalnost Bogu što vas je čuvao i kad sami sebe niste.

To želim danas da objasnim sebi. Ustajem na desnu nogu,pevam,učim i uživam u tome. Pratim svoj zacrtani put...

U ponoć ne poželeh ništa. Sitne su naše želje u odnosu na to što je On za nas isplanirao...

Bog se javi, dragi ljudi. Dao nam zdravlja i spokoja. Više nam,realno, ni ne treba. 

Želje

Autor tuzna | 10 Jan, 2017

Želela sam da te sretnem. Da uđem u taj autobus, sednem na to mesto pored gomile drugih slobodnih, odgovorim na tvoje prvo pitanje,pa drugo,treće i da te posle tristotog prepoznam.

Želela sam da te sretnem. Da pričamo o hemiji, da se smejemo i delimo tajne. Da  se za najkraće moguće vreme ,,skontamo" i ubediš me da se opustim i krenem. Ruku podruku s tobom, kroz sneg,vejavicu i mraz. Ne januara,već života...

Čak i ako se ispostavi da nismo jedno za drugo, već sam ti zahvalna. Neko mi te je poslao da mi kažeš da uvek moram ščepati onaj jedan tračak svetlosti i ne odustajati. Svemir,Bog,Univerzum,ko god...

Neko mi te je poslao da me teraš da budem bolja nego što jesam, da se potrudim da treniram, da nađem smisao u učenju čak i glupih podataka. Baš tog nekog januarskog dana, kad sam rešila da ne krenem u 13h već u 16h, kad sam odlučila da odem malo dalje jer je na ulazu u autobus baš vrućina, kad sam videla tvoje plave oči i sela kraj  tebe.

Nikad nikom nisam tako otvorila dušu i osetila takav talas razumevanja...

Neko mi te je poslao.

Na meni je da te sačuvam.

Decembar

Autor tuzna | 11 Dec, 2016

Rano nedeljno jutro. Kroz dopola spuštene roletne probijaju se tanki zraci zimskog sunca. Decembar je..dvadeset dana do Nove godine.

Protežem se i osmehujem kao po naređenju.Podsećam sebe na sve što me čini srećnom. Dovoljan je razlog i činjenica da sam ovde,sada,zdrava i ušuškana. Da su mi svi bliski u redu i srećni.

Želim da napravim plan za danas,ali mi planiranje ne ide od ruke nedeljom. Ipak,bilo bi lepo da u toku dana odvojim malo vremena za šetnju...Postale su mi omiljenje lagane šetnje,upoznavanje ovog divnog grada i uživanje u čaroliji praznika koja se nazire.

Priznaću vam, Novoj godini se radujem više zbog toga što će biti prva mojoj bratanici,i što mi život poprima totalno novi smisao dok je gledam kako raste...Malena,nežna,poput radoznalog leptiriića...Što mi je glava u oblacima dok smislim koji paketić da kupim i kako ću je izljubiti u ponoć..Kao da sama proslava nije toliko važna,koliko je važno da u takvim trenucima budemo tako...Svi zajedno,nasmejani i bezbrižni.

Otvaram prozor i ježim se zbog daška hladnog vazduha u prostoriji. Jedva čekam da padne sneg!

Smile 

Zahvalnost

Autor tuzna | 17 Nov, 2016

Srecna sam jer,umesto da se fokusiram na tudje mane, konjski radim na svojim vrlinama, tj.na razvijanju istih.

Srecna sam jer precutim tudja ogovaranja i ne razmisljam o tome sta li se tek o meni prica.

Srecna sam jer odlazim od stvari koje me cine nesrecnom...Tek tako.U tisini. Jer ce upravo to nekog uciniti srecnim.

Srecna sam jer imam na cemu da budem zahvalna.

Saosecam sa onim ko je nesrecan.

Spremna sam na to da ce se zivot menjati.

Srecna sam jer imam krov nad glavom i sve ostalo sto 70% ljudi ni ne primecuje.

Srecna sam jer imam sansu da se menjam i upoznajem sebe. I da ucim,u svakom smislu te reci.

Srecna sam jer duboko verujem u svoju buducnost. Ja znam gde cu biti za 5 godina, i sa kojim znanjem.

Isto tako znam da je odgovornost za ostvarivanje tog plana iskljucivo moja.

Obozavam ovaj blog. To je moja riznica cuda.

Kao i uvek..

Sretanja

Autor tuzna | 8 Nov, 2016

Često se pitam da li se nekad sretnemo

Mi koji pišemo i vi koji čitate

Da li si to ti što mi komentarišeš ove emocije

Tu kraj mene u prevozu

Obična kao i ja

Običan ili željan ljubavi

Možda suđen?

Da li smo u svojim ljušturama

Pa se slučajno sudarimo na ulici

i grubo jedno drugom odbrusimo

Dok jedva čekamo da uđemo na neke tamo internet adrese

linkove

koji vode pravo do naših srca

Često se pitam želim li da te upoznam?

Da licem u lice vidim ono što srcem upoznajem

Ne,

(nemoj mi prići....) 

Quiet night

Autor tuzna | 1 Okt, 2016

Šetam po stanu u kome odzvanjaju samo moji koraci.

Čak i komšiluk je začuđujuće tih večeras.

Prijalo bi mi sada malo galame i vriske i neke totalno pogrešne muzike.

*

Znam da tamo negde postoji neko sličan meni, ko će me pozvati u ovakvom trenutku i reći-hajde da šetamo, da grabimo vazduh, da pijemo vino i smejemo se.

*

Nedostaješ mi da ubiješ tišinu svojim glasom. Nisi ti ništa posebno, ali toliko si bio u mom životu da sam zaboravila kako bih bez tebe.

Mislim da sam stvarno, stvarno dobro.Rasterećena sam i srećna.

Zašto se onda bojim da ću, ako te nekada slučajno sretnem, ipak eksplodirati?

*

Putuje mi se. Željna sam vucaranja kofera, aerodroma i neizvesnosti usled upoznavanja novih gradova.Ne pamtim da mi se u životu ovoliko putovalo. U stvari...Palo mi je na pamet da bih ovako mogla na mesec dana kod tebe. Ah,da.Ti nisi moj.

*

Cilj mi je dugoročni.Promenila sam fokus i sada težim usavršavanju sebe u svakom smislu.Neko bi platio za vreme koje mi je dato.Ono je dragoceno i brzo proleti, zato ću početi da ga koristim.

Ništa u životu nije statično.Drago mi je što polako navikavam na tu činjenicu...Daje mi nadu da ću preživeti. 

Pouka

Autor tuzna | 6 Sep, 2016
Ono što sam na teži način za ovih 23god naučila je-gde god išla, šta god radila..Iz svoje kože ne mogu.
1 2 3 ... 56 57 58  Sledeći»