Zahvalnost

Autor tuzna | 17 Nov, 2016

Srecna sam jer,umesto da se fokusiram na tudje mane, konjski radim na svojim vrlinama, tj.na razvijanju istih.

Srecna sam jer precutim tudja ogovaranja i ne razmisljam o tome sta li se tek o meni prica.

Srecna sam jer odlazim od stvari koje me cine nesrecnom...Tek tako.U tisini. Jer ce upravo to nekog uciniti srecnim.

Srecna sam jer imam na cemu da budem zahvalna.

Saosecam sa onim ko je nesrecan.

Spremna sam na to da ce se zivot menjati.

Srecna sam jer imam krov nad glavom i sve ostalo sto 70% ljudi ni ne primecuje.

Srecna sam jer imam sansu da se menjam i upoznajem sebe. I da ucim,u svakom smislu te reci.

Srecna sam jer duboko verujem u svoju buducnost. Ja znam gde cu biti za 5 godina, i sa kojim znanjem.

Isto tako znam da je odgovornost za ostvarivanje tog plana iskljucivo moja.

Obozavam ovaj blog. To je moja riznica cuda.

Kao i uvek..

Sretanja

Autor tuzna | 8 Nov, 2016

Često se pitam da li se nekad sretnemo

Mi koji pišemo i vi koji čitate

Da li si to ti što mi komentarišeš ove emocije

Tu kraj mene u prevozu

Obična kao i ja

Običan ili željan ljubavi

Možda suđen?

Da li smo u svojim ljušturama

Pa se slučajno sudarimo na ulici

i grubo jedno drugom odbrusimo

Dok jedva čekamo da uđemo na neke tamo internet adrese

linkove

koji vode pravo do naših srca

Često se pitam želim li da te upoznam?

Da licem u lice vidim ono što srcem upoznajem

Ne,

(nemoj mi prići....) 

Quiet night

Autor tuzna | 1 Okt, 2016

Šetam po stanu u kome odzvanjaju samo moji koraci.

Čak i komšiluk je začuđujuće tih večeras.

Prijalo bi mi sada malo galame i vriske i neke totalno pogrešne muzike.

*

Znam da tamo negde postoji neko sličan meni, ko će me pozvati u ovakvom trenutku i reći-hajde da šetamo, da grabimo vazduh, da pijemo vino i smejemo se.

*

Nedostaješ mi da ubiješ tišinu svojim glasom. Nisi ti ništa posebno, ali toliko si bio u mom životu da sam zaboravila kako bih bez tebe.

Mislim da sam stvarno, stvarno dobro.Rasterećena sam i srećna.

Zašto se onda bojim da ću, ako te nekada slučajno sretnem, ipak eksplodirati?

*

Putuje mi se. Željna sam vucaranja kofera, aerodroma i neizvesnosti usled upoznavanja novih gradova.Ne pamtim da mi se u životu ovoliko putovalo. U stvari...Palo mi je na pamet da bih ovako mogla na mesec dana kod tebe. Ah,da.Ti nisi moj.

*

Cilj mi je dugoročni.Promenila sam fokus i sada težim usavršavanju sebe u svakom smislu.Neko bi platio za vreme koje mi je dato.Ono je dragoceno i brzo proleti, zato ću početi da ga koristim.

Ništa u životu nije statično.Drago mi je što polako navikavam na tu činjenicu...Daje mi nadu da ću preživeti. 

Pouka

Autor tuzna | 6 Sep, 2016
Ono što sam na teži način za ovih 23god naučila je-gde god išla, šta god radila..Iz svoje kože ne mogu.

One of those nights.

Autor tuzna | 3 Sep, 2016

Teško mi je.S jedne strane, zato što si daleko.S druge, što i kad si bio blizu, nisi uradio ništa.

A onda počnem da razmišljam zašto je to tako...Prećutao si ili zato što me ne voliš, ili zato što me voliš previše.

Muči me ta klackalica.Znanje istine ne bi ništa promenilo, ali ipak bi mi bilo lakše.Više bih volela da znam da me ne voliš.Lakše bi mi palo.

Pisala sam ti.Osuđujem sebe zbog toga jer ti,ako me voliš,samo povećavam patnju.S druge strane, tri godine svakodnevnog dopisivanja ne mogu se prevazići tek tako. Volim da mislim da je i tebi prijalo da razmeniš sa mnom nekoliko besmislenih,bespotrebnih poruka.

Briga me kakvo je vreme napolju.Ono što želim da čujem uvek će ostati nedorečeno. Što me samo ubeđuje da je odluka bila ispravna.

Jedva čekam oktobar. 

HSP

Autor tuzna | 1 Sep, 2016

Veoma sam osetljiva. Zato ne gledam vesti, ne slušam radio odnosno promenim stanicu čim počnu ružne teme. Isto tako 'promenim stanicu' u životu čim naiđu emotivno 'ružni' ljudi.

Moja trenutna omiljena boja je teget sa zlatnim šljokicama, boja zvezdanog neba.

Moje omiljeno mesto je pored bratanice koja ima 7 meseci i mnogo voli da se grli.

Volim da pišem, pričam glasno i pevam tiho. Volim da se osmehujem usputnim prolaznicima. Čak i farmakologiju volim,iako nikako da zasednem i položim je.

Volim da se vraćam sebi kad odem predaleko. Volim da razgovaram sa majkom,satima. Volim da pomažem ljudima iako to preti da postane mana.

Volim da pišem besmislene postove na blogu koji će uskoro proslaviti deseti rođendan, iz samo meni znanih razloga, jer mi se može.

Jer mi pomaže da se vratim u kolosek i izguram dan.

Ja sam devojčica koja je naglo porasla, buca sa namrgođenim izrazom lica koji je sasvim slučajan i pogrešan, ali ipak u dubini duše, srećna i zahvalna devojka.

Sa mnom je, zapravo, sve u savršenom redu.

Konačno. 

Healing.

Autor tuzna | 29 Avg, 2016

Nisam Vam rekla jer nisam zelela da Vam kazem. Jednostavno je.

Nisam Vam rekla niti cu Vam reci u skorije vreme. Niste mi prvi na listi prioriteta za saznavanje. Ko je prvi,znao je mnogo ranije. Znao je iste sekunde. I jos uvek ga zanima.

*

Potrebno mi je vreme da zaplacem bilo koje sekunde bez grize savesti i pravdanja. Vreme,da se saberem i oduzmem kako najbolje umem. Vreme da prestanem da te citiram u svakodnevnim situacijama i potezem telefon da ti se javim cim se nesto lepo/ruzno desi.

Za to vreme, necu proseravanja, necu tesenje, necu objasnjenja i provokativna pitanja. Ako tri godine o Nama odlucujem sama, bez icije dusebrizne asistencije, i sada cu.

Ako sam najvazniju odluku donela sama, sama cu se s njom i nositi.

*

Nervozan post, na temu svacijeg mesanja u sve. Umesto pokusaja da objasnim ikome sta mi se u dusi zbiva, onome ko shvati samo odgovorim:"Ne zelim o tome." Ni sada, ni nikada. Naljutili se,okrenuli mi ledja, po cenu svega. Moje je pravo da ne zelim sa Svakim da pricam o svemu. Kao sto je pravo svakog da ceprka dok ne nadje bilo sta sto bi mu dusu zadovoljilo.

Svakoj dusi svoje (ne)zadovoljstvo.

 

 

3.dan

Autor tuzna | 27 Avg, 2016

Jednom mi je rekao:,,Ti,bre,volis previse i niko,koliko god se trudio,tu ljubav ne moze da uzvrati."

To je samo jedna od knedli kojih se secam. Ali ne kao knedle. Vec kao novog izazova koji mi je zadao u ljubavi...Naci nekog ko ce (hteti) da uzvrati. 

877 dan.

Autor tuzna | 24 Avg, 2016

Cini mi se da sam jednom rekla Kristini neki datum kad ce mi se sve u zivotu prelomiti...To svakako nije bio danasnji.

Tacno tri godine kasnije, isti sto u istom kaficu, nas dvoje. Tada jedno pored drugog, sada preko puta. Izvini...Znam da me volis najbolje sto umes. Niko nije ucinio da se tako osecam.

Ali ...ne sada. 

Ne danas, ne ovog meseca, ne ove godine. Ne ni sledece. Predaleko sam otisla od same sebe. Samo mi treba da me niko ne voli dok opet maksimalno ne zavolim sebe samu.

Uzasno me boli. Svaki deo duse koja tri godine ugradjuje tebe u sebe i ruke koja po inerciji 877 dana pise tebi 24 casa dnevno. 

Falices mi iako nisi bio tu. Kada ustanem, kad doruckujem, kad nemam kome da prepricam san. Kad idem na ispit, vracam se u stan, bezim od kise. Kad mi veceri prodju bez skajpa a spavanje bez tvog "laku noc". Izvini sto ovde pisem sve sto se ne usudjujem da ti kazem. Ne smem cak ni da izvadim tvoju sliku iz novcanika.

Ni da obrisem suze koje satima liju. Izvini sto nismo Jin i Jang, dve polovine slagalice, srodne duse i sta god...I hvala ti sto me pustas da se prepustim zivotu i pronadjem svog Janga. Hvala ti do neba za svaki sekund prethodnih 877 dana.

Hvala. 

Mislim

Autor tuzna | 16 Avg, 2016

''Ti si kao enigma. S jedne strane, lepa, pametna, vredna i sposobna. S druge strane, kao neka princeza koja živi u bajci i čeka hepiend. Život nije hepiend, mala.Zato si i razočarana. Samu sebe razočaravaš svojim očekivanjima. Prepusti se konačno.''

Reče, i ostavi me bez teksta. Eto mi manjak njegove zrelosti...Ispade da ume bolje da živi nego ja. 

1 2 3 ... 55 56 57  Sledeći»