Smisao.

Autor tuzna | 22 Maj, 2015

Pocelo je svakodnevnim plakanjem. Povredili su je. To je i normalno. I, na njenu zalost, nije ni prvi ni poslednji put.

Proslo je neko vreme..Ne tako dugo. Ipak, dovoljno da shvati-mora da ustane i ovaj put.

Kupila je zuti lak za nokte. Pocela je da crta nasmesena lica pored dosadnih lekcija.

 ***

Niko nije rekao da je zivot lak.. Ali, zivot ima smisla. Zahvalna sam Onom gore sto me cuva dovoljno da svaki dan mogu da naucim nesto novo.

*** 

U mom stanu trenutno se cuje lupkanje kise po prozorima, zvuk kipuce vode na sporetu i suskanje 139.stranice knjige. Zvuk mog (ne)uravnotezenog disanja, dok misli cute... Prija mi ta promena. Smajli ce sa stranica Farmakologije uskoro preci i na moje lice. Obecavam.

Ma, kog me Boga za tebe pitaju?

Autor tuzna | 17 Maj, 2015

 Da, volela sam ga. Možda i previše. Možda sam se nadala da ćemo trajati zauvek. Eto...Rekla sam!(pa psovka)

 Volim ga kada je pored mene. Volim ga kada brine o meni. Kada je sa moje desne strane dok šetamo trotoarom, 'za svaki slučaj'. Volim njegovu masažu kad se premorena vratim sa fakulteta. Volim ga kad je prehlađen i kenjkav, jer tada mogu da brinem o njemu, za promenu. Mogu da mu kuvam supicu i da mu prolazim prstima kroz loknice dok mi leži u krilu.

Volim ga kada gleda utakmicu, a ja spavam na njegovim kolenima, jer neću da idem u krevet bez njega. Volim ga kada mi sprema doručak i budi me mirisom kafe kao Šurdu u seriji. Volim ga kada me slika i kroz objektiv primeti da sam tužna, pa se seti razloga i stane kraj mene.

Volim ga kad citira prastare filmove dok se svađamo. Volim ga kad me grli jako, najjače, dok plačem. Volim ga kad me grli dok nosim njegovu veliku odeću. Volim ga kad mi pokazuje svoj grad želeći da budem tamo gde je i on svakodnevno.Volim ga kad iznenada pređe 1100km da bi mi prvi čestitao rođendan.

 Volim svaku sekundu koju smo proveli zajedno...

Mrzim svaki kilometar koji nas razdvaja.

Mrzim što je tvrdoglava budala koja ne želi da izgubi ponos zbog ljubavi.

Mrzim što smo se, očigledno, sreli u pogrešno vreme, a možda malo i mrzim što smo se uopšte sreli...

''Dođavola sve, dođavola sa mnom..Odlazim-a volim te..'' 

The end of one period.

Autor tuzna | 10 Maj, 2015

Plakala je puno tih dana. Da ju je neko posmatrao, shvatio bi da ni sama ne zna zašto plače..Šta god bi počinjala da radi, suze bi se iznenada slile niz njeno lice. Pitala se koliko ih još ima..Ima li kraja i dokle će.

Tu noć je mučila sebe, naterala se da se seti svakog njihovog dana, svih lepih stvari naravno, zabadajući sebi još po koji nož u srce koje je on već prilično duboko ranio.

''Prođe sve, ali ostane bluz...'' Tako je nekako, kao u pesmi.

Prođe sve, ali ostane gomila stvari sa kojima nije znala šta će.

Gomila reči, što ispisanih, što izrečenih...

Žensko srce je užasno, kao da svesno traži razlog da se povredi...

Na kraju, razmišljajući delom razuma koji je još uvek funkcionisao, znala je šta će...

Kao i svaki prethodni put. Pokupiće deliće i ponovo ih spojiti u slagalicu.

Nekad..Sigurno.. 

 

Prolećna generalka (u glavi)

Autor tuzna | 23 Apr, 2015

Vrištavi alarm budi je u 7 ujutru. Otvara levo oko, gasi telefon i okreće se na drugu stranu.A onda žmureći razvlači ogroman osmeh, proteže se i konačno ustaje. Spavala je osam sati, pa je sebi lepa u ogledalu. Mekani obrazi i odmorne sjajne oči obećavaju divan dan. Šminka se i odlazi u gomilu užurbanih sugrađana da završi i današnje obaveze.

Odrastam i to mi prija. Kako dani i meseci prolaze, primećujem da mi se razmišljanja menjaju. Fizički izgled, manje-više. Osim što stalno nalazim nove nesavršenosti na telu koje obožavam.

U fokusu mog života bilo je obrazovanje. Ulagala sam u sebe(i tek ću) i jako se ponosim time. Ne smatram se više vrednom od nekog ko za to nije imao uslove, ali se smatram svestranijom.U protekle dve godine, na red je došla ljubav. Prvo sam patila za svim i svačim, za samom idejom o ljubavi, za zajedničkim vremenom, itd itd. Ali kad 'odrastate' u svojoj glavi, počnete da shvatate da sreća može da bude i samostalna šetnja za praznik u vašem omiljenom gradu. Da uspomene mogu da se stvaraju i sa drugaricama, a suze mogu da obrišu i vaši prsti, ma koliko prijatnije bilo kad to urade tuđi.

Ne dozvoljavam da mi dan prođe bez naučene oblasti, fizičke aktivnosti, voćne i zelene salate, i tog savršenog osmeha koji uputim sebi svako jutro i veče u ogledalu.

Jer...Kad iz glave izbrišete nevažne ljude, probleme sagledate nekim drugim očima i shvatite da nisu nerešivi, pronađete savršen način da skuvate kafu i vremena da je popijete sami sa sobom, život može biti i te kako lep.Wink

Uzdah.

Autor tuzna | 27 Mar, 2015

Ja sam od onih što najviše ćute
kad najviše pričaju;
od onih, koje nećeš shvatiti
misleći da ih shvataš.
Od onih ljubitelja snova o dalekim,
najdražim gradovima i obalama reka.
Ja sam od onih bezbroj ali…

Ja sam od onih prefinjenih
što vole mnogo da psuju;
od onih predobrih
koji postaju ohola zlopamtila kad ih rane.
Od onih, što po njihovom biću lebde
i beli i tamni oblaci.
Ja sam davljenik što se,
samo za svoju ruku hvata.

Ja sam od onih
što otćute svoje najdublje istine
da im ne bi narušili mir
ili ukrali dušu,
ali ja sam i ono dete
izgubljeno na putu
što vapi mnogo ljubavi.

Ja sam od onih
što ti nikada neće otvoreno reći
kuda plovi odjek njihovih misli
a biće tužni, ako ih ne shvatiš.
Od onih, što vole osetiti
one prelepe treptaje
u vazduhu i sebi;
od onih ružnih spolja
sa unutrašnjim biserima.

(ukradeno sa https://srebrnastopaperje.wordpress.com

Negde skriven u meni lelujaš, maziš se s mojom čežnjom, nedostajanjem hraniš moj strah.

Autor tuzna | 14 Mar, 2015

Ja sam ona koja ti nesvesno otima ćebe po celu noć, ona koju budiš mazeći je po obrazima prvo nežno, a onda malo jače, da ne bih pomislila da mi bubica šeta,

ona koja plače zbog sitnica i uplakana te čeka da te pita da li je voliš(time te izazivajući da je, tako uplakanu, zavoliš još malo više).

Ja sam ona koja ti pravi romantične poklone iako nisu u tvom 'fazonu', ona koja grli prejako a voli najtiše,

ona koja nosi tvoju majicu iako joj je tri broja veća, 

ona koja čuva tvoj glas u bubnoj opni za trenutke kad neće moći da ga čuje uživo.

Ja sam ona koja ti ljubi svaki milimetar lica u želji da ti prenese svoja osećanja, 

ona koja mrzi kišu i svađa se s maglom, ona koja previše priča.

Ja sam ona koja te ubeđuje da počneš da slušaš Balaševića i čitaš neke dobre knjige,

ona koja će pokušati da te pobedi u komplikovanoj kompjuterskoj igrici-bezuspešno,

ona koja svako veče očekuje tvoj mini-roman za laku noć u kom po petstoti put objašnjavaš zašto(i koliko) me voliš, jer samo tako lakše zaspim. 

Ja sam ona koja se na ulici okrene za svakim ko miriše na Bvlgari, nadajući se da si možda došao da me iznenadiš i da je čekanju kraj,

ona koju trpiš, tešiš i ubeđuješ da može da pokori svet,

ona koja je neobična, naporna, uporna a povodljiva, tvrdoglava i da sam ikakva drukčija, znaš da me ne bi ovoliko voleo.

 ''Sve počne kad ti pred nekim stane srce,

pa zaboraviš na igre

zaboraviš na sve one mangupske fore,

za ego napraviš lomaču,

uspavaš strahove,

na večni počinak pošalješ cedulje

pijanom rukom ispisane adrese i telefone,

nemaš ništa pred sobom sem želje i nade,

snova koji su se odjednom slili u trvokju glavu kao iznenadni letnji pljusak na moru

i tako, plešeš i pevaš po kiši-a ona priča,

a ona se smeje,

kosa joj izvodi lupinge po tvom licu 

a ti ništa

ni reči,

 vezana vreća, nema te u svom telu, 

nema te u svojoj glavi,

izgubljen lutaš-mirišeš snove...''

Ako ne ide po planu, ide po sudbini.

Autor tuzna | 9 Mar, 2015

Naiđe, ponekad, trenutak u životu kad ne znaš šta ćeš. Mogu mi do sutra pričati da je život tek preda mnom, da nema razloga za pesimizam, da se ne dam i ostalo. Tužnoj devojčici naiđe tužna minuta, i tu reči ne pomažu.

Danas sam imala malecni neuspeh, u odnosu na sve druge-ništa značajno..Ipak, bio je kao kapljica koja je prelila čašu. Sela sam na prvu slobodnu klupu i zažmurila dozvolivši da mi se sve neisplakane suze sliju niz obraze. Obrisala sam ih tek kada je dunuo vetar, a koža mi se naježila od mnoštva slanih kapljica.

Kad naiđe loš trenutak u životu, pritisnem u glavi onaj znak za pauziranje filma i rešim da odmorim. Kupim sebi veliku čokoladu, i dok mi se topi u ustima, pokušavam da se setim nekog srećnog trenutka.Da uhvatim onaj lepršavi cilj zbog kog sam i počela svoje bitke.

*

''Znaš,ovo nikome nikada nisam ispričala'', govorim mu dok stojim ušuškana u njegovom zagrljaju, ispred velike gvozdene kapije na kojoj je krasopisom ispisano:Herzlich Willkommen an der Goethe-Universität! .

Srce mi ubrzano lupa dok oči lutaju sa glavne zgrade, preko širokih zelenih travnjaka do sitnih zgrada rasutih po posedu.''Prepoznajem ovaj osećaj.''

Kada sam 2012. godine prvi put videla natpis Фармацеутски факултет na beloj niskoj kapiji 1054km daleko odatle, kraj mene je stajala najvažnija osoba u mom životu, nežno mi mazila dlan i rečima me ohrabrivala. U mojoj glavi vrtela se jedna jedina misao:''Bože, molim te, želim da uspem'', toliko jaka i puna neke neobične snage da sam osećala mučninu, uzbuđenje, sreću i strah u isto vreme.

Opet taj osećaj. Već stvaram sliku u svojoj glavi-u pauzama bih dobijala njegove poljupce, a na diplomiranju će sedeti u prvom redu dok ja bacam kapu visoko ka nebu a suze radosnice mi magle pogled.

*

Kažu da je dovoljno u nešto verovati. Svim srcem i mislima, i ostvariće se.

Danas pauziram od života, i smatram tu priliku privilegijom jer je mnogi nemaju. 

Danas ubeđujem sebe da vredi živeti tako što žmurim i maštam, plačem i smešim se istovremeno.

Bože, molim te...Želim da uspem. 

 

San.

Autor tuzna | 19 Feb, 2015
Sanjala sam te danas. U stvari, sanjala sam sebe u tvojoj kozi. Nosila sam uniformu toliko ponosno, i bila tako srecna dok sam samouvereno gledala u pusku u svojoj ruci. Probudila sam se pod ogromnim utiskom i, iako ne zasluzujes ni red na mom blogu, volela bih da nocas, dok spavas u kasarni u nekom dalekom Iranu ili Iraku znas da se svim srcem nadam da si ziv, zdrav i srecan kao u mom snu...

U medjuvremenu-Mika Antic

Autor tuzna | 18 Feb, 2015

Na svu srecu, ja ti ne mogu pomoci 
i umoran sa od trazenja resenja, 
koje je uvek na dohvatu nasih kratkih ruku. 
I prolazi vreme, ruke nam jacaju, 
ali ne rastu. 

A da zakoracis? 
Ne, ne smes prva, 
a ja ne mogu biti ispred tebe. 
Da krenemo skupa? 
Ko bi se toga setio? 

Ne kradi mi medjuvreme, 
ako vec ne osecas svoje. 
Postacu hladan i promenicu se, 
ali kad-tad cu eksplodirati. 
Ko ce da skuplja parcice? Ti? 
Pa ti ne mozes da me skupis ni sastavljenog. 

Ne kradi mi medjuvreme. 
Ono nije nase. 
Ono je moje. 
I nije izmedju nas. 

Ono je izmedju mene i mene. 

..Or die trying.

Autor tuzna | 9 Feb, 2015

Onog trenutka kad se probudiš iz maglovitog sna koji je trajao godinu dana, zevneš, otvoriš jedno pa drugo oko i uplašiš se onoga što vidiš oko sebe, ne bude ti nimalo svejedno. Baš zato što si se tešila da je sve bio san. I jedva čekala da se probudiš u svom savršenom svetu.

Nauči da ceniš ono što ti se pruža. Reci Hvala pre svega za svaki udisaj i svako budno jutro. A onda prestani sebe da uljuljkuješ u ideju o tome da je okej biti prosečan. Nije okej.

Nađi onu ambicioznu Veliku devojčicu i preklinji je da se vrati. Da zajedno pređete planine i mora, i uspete.

Ne zato što morate.

Ne zato što vam je rečeno.

Već zato što možete

1 2 3 ... 51 52 53  Sledeći»