Simbol.

Autor tuzna | 1 Sep, 2014

Šetaćemo pored reke i sresti ženu koja prodaje velike helijumske balone...Prići će joj bez reči i kupiće mi balon.

Daće mi balon.

Neću mu tražiti. 

Slobodan dan.

Autor tuzna | 1 Sep, 2014

Počeo je užurbano, jutro ispunjeno obavezama i tremom, uspehom u najavi, glavoboljom.

Onda sam ga pauzirala. Jednostavno, isključila sam zvuke, obaveštenja, glasove, čak i Balaševića, pritisla pauzu i odlutala.

Mislila sam da ću bolje umeti da iskoristim slobodan dan koji je naišao između 500 pretrpanih. Htela sam da šetam nekim nepoznatim ulicama, jedem sladoled ne razmišljajući o kalorijama, smešim se prolaznicima, i sve to polako, natenane, praćeno dubokim udasima prašnjavog gradskog vazduha.

Dani nas, nažalost, nikada ne čekaju onako kako mi čekamo njih. Ovaj današnji me je samo išćuškao iz sebe, proleteo je nekim svojim poslom, i otišao na spavanje.Društvo mi pravi mušica koja se vrzma oko ekrana, Mesec i miris omekšivača za veš...

Uprkos usamljenosti na koju sam navikla, noćas uzimam knjigu.Eto ko je mene čekao, duže od šest meseci, skupljajući prašinu i zavideći stručnoj literaturi s kojom sam se družila.

Ne, ništa još nije gotovo..Mala devojčica je dobila tek jednu bitnu, glavni okršaji je tek očekuju. Ali, kad mozak počne da se puši a uši da pište kao starinski čajnici na vreloj peći, vreme je za slobodan dan.

Od ljudi, učenja, zvukova, kretanja kao takvog. 

Od same sebe. Wink

Things.

Autor tuzna | 30 Avg, 2014

Tvoja dva parfema, letnji i zimski,

noć, oluje, nadanja, maštanja,

tatine šnicle, jedan dobroćudni tumor i jedna zloćudna jesen,

daljina razdire, nedostaješ, fališ, manjkaš, trebaš mi

Neboplava posteljina, bela majica i moj omekšivač,

pokloni i osmesi, problemi

Usponi

i padovi

Tuge i kafe

ispijene na terasi

progutane

svarene

Prošle.

Volim da te volim, da te ljubim,

da te gledam,

da si blizu,

da si tu. 

Beg.

Autor tuzna | 19 Avg, 2014

Antonio, konacno shvatam.

Gde god posla, ne mogu da pobegnem od sebe.

On je uspeo da pobegne od mene i na tome mu zavidim. Ja ne mogu ni od njega, ni od sebe. Koliko sam do sada mislila da imam srece, toliko me sad obuzima gnev zbog uzasne godine..

Neka, i to ce proci. Kad proplacem jos reku suza ni sama ne znajuci zasto. Hocu li ikada nauciti? Mislim na zivotne lekcije podjednako koliko i na ove druge.

Stisni zube, Mala Devojcice. Nece biseri u blato ovaj put. 

O naređenjima.

Autor tuzna | 18 Avg, 2014

Inat lomi vrat. Znak je nezrelosti ili velikih i neizlečivih kompleksa.

Osećam se kao balerina na pozornici koja u ruci drži veliku čašu od nekog skupog stakla, draga joj je ta čaša, ali sve češće pomišlja na to da bi joj ples bio prijatniji ako bi čašu ispustila...Može čak i da čuje zvuk padanja krhotina na tlo. Zvuk koji bi prekinuo tupu tišinu i uneo novi zaplet u radnju.

Čašu drži pomoću dva prsta, okrećući je i igrajući se..

Prelomiće uskoro.

Bilo je

Autor tuzna | 16 Avg, 2014

Odavno sam odustala od ljudi i ideje o tome da će se promeniti.. Odavno sam promenila svoje ideale. Ipak, iznenadim se kad vidim koliko može da me zaboli Reč. Da li je to zato što sama baratam njima ovde, i znam koliko ih lepo možete upakovati da zvuče blaže, i lepše, i nežnije, i koliko se onih ružnih može zaobići; ili je to jer znam ukus svakog slova i znam da su neka baš, baš gorka, pogotovu kad se zbiju sva u jednu reč, pa rečenicu...

Nakon reči koja me povredi, u meni se probudi borac koji ne liči na mene, devojka koja uzvraća još ružnije, a onda shvati šta radi, i u deliću sekunde se povuče.

Trebalo mi je godinu i po dana da opet počnem da pričam. Kada su me povredile dve najvažnije osobe iz dužeg životnog perioda, mislila sam da neću nikoga više udostojiti iskrenim razgovorom. A opet, naiđete na svetlozelene oči i ostanete zbunjeni, pa kažete sebi:''Hajde, još samo ovaj put...Biće drugačije.''

A ne bude.

Nikada ne bude

Nikada neće ni biti.

Nema drukčijih, malena, shvati to. Izgradi ponovo te zidine i ne spuštaj ih nikada. Ako se neki idiot usudi da ih prepuzi, izgubi polovinu krvi i mnogo više snage i nerava, i dođe do tebe samo da bi te zagrlio, pusti ga da ostane. Ali, zidine ne spuštaj ni u ludilu. Opekla si se jednom, dvaput, triput.

*

Bilo je glupih, lepih, ružnih, emotivnih, bahatih, sebičnih, zlih, previše dobrih, previše romantičnih, premalo romantičnih.

Danas želim nekog ko je po izboru nem. Nekog kao ja sada. Da sedne pored mene na stepenice ispred zgrade, da mi dozvoli da se naslonim na njega iako sam preteška, da kisne i ćuti. I da ne prekine to ćutanje iako ćemo dobiti upalu pluća i mozga, i svega. Da mi u jednom trenutku pomazi kosu. Tek tako, bez razloga. I da ne razmišlja...Da samo ćuti, i da u srcu zna da nigde drugo ne bi radije bio u tom trenutku, nego kraj mene. 

Posle taj neko može da ode, kao i svi ostali.

Ionako će mi dosaditi.

Posle njega ću želeti nekog ko posipa sladoled rendanom čokoladom i golica me.

A posle, kad padne sneg, nekog ko će mi kupiti kolačiće sa cimetom za Novu godinu.

I odvesti me sa ove planete.

Napokon. 

''Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.''

Autor tuzna | 11 Avg, 2014

''Ćuti mi se'', govorim mu gledajući u kameru suznih očiju..Ćuti mi se sa tobom.

''O ne, nema plakanja, malena.Zašto sad plačeš?!''

Prase jedno preslatko i divno, najmuževnije i najdetinjastije na svetu...(podsećam sebe na svoju trogodišnju sestru, koja je sad u fazi kada voli sve, i tu ljubav iskazuje tako što nas grli dok ne izgubimo vazduh.)

Zato što mi se ćuti sa tobom, i budi mi se sa tobom, i želi mi se dobro jutro poljupcima a ne porukama, i grli mi se rukama a ne smajlićima. 

Zato što mi se prave prženice i gleda mi se kako mljackaš i govoriš:''Pile, ženiću te!''

Zato što mi se rađaju deca, zamisli! Zato što bih emigrirala sa planete ako to poželiš.

Zato što više nisam nimalo svoja, tvoja sam, i to će me nekada svakako zeznuti, znam...

Eto zašto, zato što boli stomak i umesto tvojih ruku tu je ćebence, zato što suze ne prestaju a umesto tvojih ramena tu su maramice.

-''Da je daljina osoba, šutnuo bih je u glavu.''

Eto, opet. Zašto moraš da me zasmejavaš dok plačem?! 

''Ako bacite svoje snove, niko ih neće pokupiti.''

Autor tuzna | 9 Avg, 2014

Antonio, noćas sam ti ponovo setna.

Nisam se skoro ovoliko pitala o svemu, mozak je bio isključen, siguran, u nekom udaljenom kutku glave.Onda mi je neki čudan spoj okolnosti, kako to već uvek biva, uključio svest iako to ni sama nisam želela. Ili jesam? Pitam te to, jer si ti spavao u tom šašavom kutku i možda umesto mene znaš odgovor. Jer, sada kad je uključena, nisam sigurna želim li da se opet ugasi.

Volela bih da je pored mene ''neko ko razume sve, a ne pita ništa''. Ne znam na koju osobu mislim. Znam samo da bih volela da legnem pored tog nekog na neku običnu livadu, i ćutim. Bukvalno ćutim, satima, možda čak i danima, bez one glupe potrebe da se tišina naruši rečima a neprijatnost smehom.

Zapravo, imam vreme, imam livadu, osoba bi verovatno mogla da doputuje odnekle, ali opet mi nešto ne štima.

Nedostaje mi pisanje. Pomalo izgubim ovu Sebe ako dugo ne napišem ništa. Kao sad. I onda ne znam gde mi je početak, a gde kraj. I klupko se odmotava, a ja to ne želim. Ne želim, jer se plašim onoga što ću naći u sredini. Ako mi se ne dopadne, ruke će mi zadrhtati i izgubiću konac. Bar ću tada moći da kažem:Eto, rekla sam vam da nisu svi u mojim rukama.

Antonio, rekli su mi da se sve zaboravlja, ali, kome se ikada desilo da zaboravi svoje želje?Eto, danima sedim gledajući u prazan list belog papira,i pojma nemam šta mi to fali.Znaš, postoji razlika između ''fali'' i ''nedostaje''. Nedostaje ti ono što želiš pored sebe, a fali...Fali kad iščupaš iz sebe, pa baciš u neku provaliju, a onda to poželiš natrag. Posle ti svaka provalija izgleda isto, a sve su različite...Na kraju krajeva, nijedna nije sasvim tvoja.

 "Kažem: ne bojim te se, sudbino! Ne bojim te se, sutrašnji dane! Ne bojim te se, moćni čovječe! Ali to kažem u sebi, i kažem strepeći. Upola slobodan, udvojen. Jedan se usamljuje, jer ne može da pristane, drugi ćuti, jer ne želi da strada."

Tvrđava, Meša Selimović

More.

Autor tuzna | 28 Jul, 2014

Ležim na plaži

zamišljam te pored sebe

plivam

zamišljam te pored sebe

spavam

zamišljam te pored sebe

pijem

zamišljam te pored sebe

vrištim

zamišljam te pored sebe

pevam

zamišljam te pored sebe

čitam

zamišljam te pored sebe

kupujem

zamišljam te pored sebe

probam

pitam

istražujem

zamišljam te pored sebe

zamišljam te pored sebe

zamišljam te pored sebe

 

 

shit.

previše sam tvoja. 

Distance.

Autor tuzna | 12 Jul, 2014

Jesam li srećna, pitaš me.

Ne.

Reč koja opisuje moja osećanja

dok se smešiš ne primećujući da te gledam,

dok me grliš tako da mi zastane dah,

dok me češkaš kad spavam kod tebe u krilu,

dok gledam kako 'usisavaš' nešto što ja skuvam,

dok me budiš poljupcima,

dok mi kupuješ čokoladice,

dok mi šalješ prava pravcata pisma preko tri države,

dok čitam ta pisma i smešim se oko glave,

dok mi želiš dobro jutro porukama od 1000 slova,

dok me golicaš kao trogodišnjakinju,

dok mi ljubiš nosić,

dok mi ispunjavaš svaku želju,

dok gledaš romantične komedije zbog mene, iako ih mrziš,

dok me imitiraš kad se ljutim,

dok mi ponavljaš da ti nedostajem,

dok me voliš bezuslovno,

dok postojiš i dišeš,

mnogo je više do samo-Sreća. 

1 2 3 ... 48 49 50  Sledeći»