Sreća je u malim stvarima

(Pogledajte datum,pa ako neko shvati...)

Kad bih vam rekla sta sad radim,znam,ljutili bi se...

Jer ste se za ovo vreme koliko sam tu stalno borili protiv toga...

Ali ja sam devojcica,koja ne zeli da odraste...

Koja i dalje place kad cvet uvene,kad prodje nesto i padne u zaborav....

Verujem,a verujte i vi sa mnom,sve se desava sa razlogom.

Verujem i da posle "Oprostaj",ne treba da sledi nista.

Ali ja sam i dalje ona devojcica,kod koje pravila ne vaze...I kod koje je sve moguce.

I koja uvek da celu sebe.Iako njoj ne ostaje nista.

Citam shadow-in post,i ne verujem.Ne razumem.

Ni jedna osoba nije zasluzila tako lepe reci....

A ja se osecam tako lepo.

I....ne,necu vam reci sta radim.

Da li sam zbog toga sebicna?

-Jer uzivam u tom osecaju,koji je rezervisan za nekog savrsenog?

Mozda...Trenutno mi nije zao.

Znate,rastanci su ponekad i dobri.

Nekad prijaju.

Idem,na kratko vreme.Jako kratko.Samo,dok se setim ko sam.

I dok ne dobijem nekoliko samara od sadasnjice.

Cisto kao podsetnik na neka obecanja data stvarnosti.

I dok ne smrsam,makar malkice,i kupim najlepsu suknjicu za Novaka.

I provedem se super.I budem ponovo srecna.

Nadjem srecu u malim stvarima,zivim za SUTRA,a ne za DANAS,jer ce DANAS uvek proci...

A SUTRA nas uvek ceka. 

I onda cu se vratiti.

Da svi zajedno pozelimo najlepsu zelju na svetu,i obecamo jedni drugima da necemo plakati u 2008.Jer je,ipak,lepse bez suza.

I,evo,brisem ih,i skupljam za neka tuznija vremena.

Rekoh sta radim.Ali sam prestala.A zivim za to bez suza,jel da?Oprosticete mi samo na ovih 

nekoliko,za to trenutno "do vidjenja"...

Voli vas svim srcem jedna mala zvezdica,i sija svom snagom,cisto da podseti da je tu,da vas cuva...  

P.S.  

Da se javim.Nece me vise biti medju ovim  sarenim  stranicama.

Osecam gorcinu,i tup bol....

Ne pitajte zasto.Bolece jos vise.

Ali proci ce me i to.

Jesam li spomenula da sam Rak u horoskopu?Rak koji zivi u oklopu godinama...

I resim da izadjem.

Onda se tu nadje secivo

Zilet

I sasece mi sve nade.

Zato,resila sam da se vratim u svoju ljusturu.Tamo mi je tako toplo...Tako sam bezbrizna tamo...I niko nikada ne moze da me povredi....Osim sebe same,kad mi zatreba malo boli.Ali cak i to je lep osecaj.

Ne idem zato.

Resili smo da vratimo ADSL.Doneo je previse nemira u nasu porodicu.

Kad ucvrstimo veze,onu lepu toplinu i ljubav,mozda ga i vratimo.

Znate,mislim da mi je lepse kad placem.Bar znam da je od srca.Iskreno,i onako duboko.

Ali,obecavam vam,trudicu se da se smejem.

Sve dok mi taj osmeh ne postane navika.Dok ne postane iskren,kao i ove suze sad.

Hvala svima...Hvala vam od srca.Ovog mog ranjenog koje se prvi put osetilo voljenim i prihvacenim.

Znam da cu se vratiti.Mozda to bude kroz nedelju dana.Mozda kroz mesec....

A mozda ko zna kad.

Za sad se oprastam.

I volim...sve volim....Onako,iskreno...prirodno...decije.

P.S. ...

Jutro...

Nesto cisto...I tako bezbrizno...

Nevino...

I samo kao takvo ga treba doziveti...

Obradujte se jutru.Docekajte ga sa osmehom,i ono ce vam uzvratiti istom merom.

Volite jutro.

Prepustite se uzivanju dok vam lice miluju topli,nezni Suncevi zraci.

Moje najlepse jutro:na selu.Iz obliznje kuce cuje se petao.Ponosno najavljuje Sunce,tog velikog gospodara....I odmah me probudi.Izadjem na terasu,udahnem svez planinski vazduh i viknem petlu:"Hej,pa nisi morao toliko rano da ustajes,danas ne radis!"On samo zacudjeno pogleda i kukurikne jos jednom.Znam,nasmejao bi se da moze .Al' ne moze.To je tog jutra predvidjeno za mene.Zato se ja smejem i za njega.Da se ne oseti ugrozeno.

I  onda sidjem dole,probudim strica,i zajedno lezimo i gledamo kako izlazi sunce.

Posle toga se napuni cela kuca.Prijatelji,decica...I prodje dan.

Ja tad izadjem napolje,sednem na klupu i mastam...

Zadje sunce i prodje i taj dan.

Sledeci je isti.Ili cak i lepsi.Nasmejaniji. 

A zimi...To treba doziveti.

Ceo dan ispunjen  grudvanjem,osmesima....

Uh,nauzivah se iz secanja samo...A tek kad odem....:))

Zato,ne dozvolite da docekate jutro bez osmeha!

Ugrozicete sebe da ne saznate toliko lepih stvari o zivotu...

A za stepskog evo jedan komadic neba,samo i samo za njega(nemoj da mu je neko ukrao!)

Dno.

I tu je kraj.....

Nema dalje.

Dozvolis sebi da propadnes,i padas sve dublje,ponires,bez izgleda da se mozes zaustaviti.

Ali ne opires se,ipak si to sam stvorio.

A kad padnes,hoces gore. 

Ne odgovara ti mrak.Tvoje biserne oci su navikle na svetlost.

Onda od pustih zelja,svom snagom i svim srcem gradis nit

Tanku nit,i nadas se,da ces moci da izadjes.

Stremis ka vrhu....

Penjes se.

Od izlaza ni traga. 

Nit postaje sve tanja,ali ti to ne vidis.

Tvoje oci gube bistrinu.Gubis nadu.

Ali penjes se i dalje.

Razmisljas.

U trenutku ti ceo zivot prodje kroz glavu.

I shvatis:Sve to i nije bilo tako lose!

A ti si samo tezio dnu.

Sad,kada si tu,nije ti lepo.

Sad tvoja dusa trazi drustvo,tvoje srce trazi ljubav.

U mraku nema drustva.

U mraku nema ljubavi.

I dok o svemu tome razmisljas,iskreno se kajes.

A onda,nit postaje sve jaca.

Penjes se neverovatnom brzinom.

Dobijas snagu.

Crpis.

Ne znas odakle,ali te to sad ne brine.

I posle nekoliko trenutaka,jaka svetlost obasjava ti dusu.

Shvatas,da jos negde da Zemlji postoji Sunce.

Da nisi sam....

Da ima nade za tebe.

Tvojim ocima

Tvom srcu

Potrebno je vremena da se naviknu na novi svet.

Preziveces!

Ali,ti ne znas jednu tajnu:To nije neki novi svet,to nije druga planeta!

Pogledaj dole.Vidis,rupa i nije bila toliko duboka.

Ali je tvoje srce vapilo za tamom.

Sad,kad se odmorilo,uvek ce imati svetlosti za nove borbe.

I vise nikada

Nece dozvoliti da propadne

u jamu

Koju je samo iskopalo. 

I opet....

Bezbroj pitanja,i nijedan odgovor...Kuci sam,sama sa soljom caja i jos jednom maglovitom veceri

A po glavi se motaju crne misli...

Zasto ja nemam drugarica?Pardon,zasto nemam prava na drugarice?Zbog debljine?Ili,pak,svog karaktera?Cime sam samo ja zasluzila tu cast da sad ovde sedim sama...?

Opet ispravka.Tu je i mama.Jedina osoba koja ne bezi.Ne ostavlja.Ali ne zato sto hoce,nego zato sto mora.Ma,sta ja znam....

Tako sedim,i opet padam u bedak.I necu da se borim.Znam,proci ce me.

Mozda ove veceri naucim nesto vise,iz one velike zivotne oblasti,"Moja dusa".

A mozda i ne...Opet,sta ja znam...

I krece suza....Ostavljam.Dopustam.I nemojte mi reci da ne placem-jer moram.Ili cu da puknem.Sa svakom malom,vrelom suzom koja mi se slije niz obraz,kao da moje srce postaje sve lakse.I tako mi je lepo...

Slusam neku muziku...I kao citam nesto...A u stvari,sve samo prodje kroz moje usi i oci,i odlazi...Zato se vracam po stoti put,pokusavam da razumem tri najobicnije recenice-ali mi ne uspeva.Odustajem.

Ostavljam knjigu,muziku pojacavam.Znam da podsvesno ne mogu bez tih "Pogleda u tami",i da ovo vece ne bi bilo ovakvo bez Sergeja.A hocu da bude bas ovakvo.I necu da nadjem srecu u svom bolu.Hocu samo da placem...Neka suze spiraju bol i secanja...I samo neka teku.

Previse se toga nakupilo u mom srcu.A mrzim kad se to desi.I onda dodje jedna mala kapljica,prelije casu,i biseri se raspu po jastuku...A meni lepo...Svi su me ostavili...Zato se grejem u toj toploj,slanoj kisi moje duse....

A vi...razumite me...I bez komentara,molim.Samo ovaj put...

"Misli

Tužne i duboke, misli tajnovite,
Misli teške, gorke, misli kao pelin,
Misli, što od sreće vječite bježite,
Suputnice moga života nevesele !


Misli, roditeljske patnje i mučenja,
I misli ledene, misli očajnice,
Misli, što ste izvor suza, ogorčenja,
I misli slobodne, misli kao ptice.


Zašto mi umorne razdirete grudi,
Kad hoću da svojim putem idem mirno?
Zašto vaš zov snagu slomljenu mi budi
I vodi u borbu s tamom neprozirnom?


Raspaliti nećeš dogorjeli oganj,
I posljednja iskra u pepelu trne.
Lijek nećete naći bolu srca moga,
Vi bolesne misli, beživotne, crne!

S. A. Jesenjin"





 

Ta magla...

Kao da opisuje moj svet.Sve tmurno,bledo...

Naprezem oci da vidim,ali ona je sve gusca.Tek,kroz beli dim nazre se crna figura.Posle nekoliko 

minuta i onog tihog "Zdravo",ja opet sama sa sobom...

Samo crno drvece,stoji onako gordo,vidljivo,i kao da poslednjim atomom snage prkosi tami.

Vec sledeceg trenutka,i ono nestaje...Dim je sve gusci.Pocinje da opija,da gusi.

Odupirem se nekako i stizem do svog odredista.Vec sam na sigurnom.

Ostavljam ostale senke da se izbore za svoj tracak vazduha.

Svetlost pobedjuje maglu,ali je,cini mi se,veceras nije bilo dovoljno. 

Na savet orashchitja,razmisljala sam o ozbiljnim zivotnim temama....

A sve se nekako svodi na jing i jang,vatru i vodu,srecu i nesrecu...I sve je trenutno.

Koga zavaravam?Recimo da sam srecna.Znam da cu za nekoliko dana biti tuzna.

Pa opet srecna...

I tako u krug.Prirodni ciklus,jedan prestane da place-drugi pocne. 

Meni je vazno samo da znam da imam NJIH,sto sam danas i videla.

Da imam NJEGA....Ali ne njega kao mog,nego NJEGA...Zna on ko je....Moj F...

ON,za koga znam 100% da bi me zagrlio...Ali glumi tu drvenka...

ON,koji me nabedjuje da nisu zajedno,iako sam

ih videla....ON,koji je najsladji,najbolji i naj....naj drvenko koga znam.Eto.

Pa nek se misli posle 

I,hvala mu....Hvala mu sto prica o Bureku uvek kad sam tuzna...I sto je ozbiljan kad mu dodje 

"onihg" 5minuta...I sto je jedini koji me razume kad se pet puta okrenem da ga pogledam

pre nego sto krenem kuci...I sto mi je rekao da sam luda kao struja.A ipak mi je samo drug...

A imam i NJU.Moju V....NJU,koja me grli...I koja nije drvenko...I njoj hvala sto uvek kasni na 

prvi zbog mene...I sto mi prica sve i svasta..

I sto me uvek provali...I sto tako dobro kritikuje...A ipak je tu...I nikad ne odlazi...

kao moja senka...

I sto se pravi da mrzi raznezenost...A uvek me poljubi kad ukradem nesto od onog njenog...

Zna ONA sta...I sto tako lepo place....I sto me uvek podseti na posledice...

Eto,rekla sam...Ipak me neko voli...Ipak nisu svi sami na svetu....Hvala Vam,V i F,sto postojite..

A o ozbiljnim zivotnim temama cu drugi put...Cini mi se,jos im nisam dorasla....

P.S.Veshtichice,oprosti mi sto sam juce na trenutak zaboravila kakav je osecaj suociti se 

sa cinjenicom o smrti.. ljubim...

Evo zasto sam ja danas bila srecna:

1.Straj!Strajk!Strajk!:) i skraceni casovi,naravno

2.odlozen kontrolni iz hemije

3.pomirila sam se sa drugaricom

4.moj domaci se odlicno odradjuje

Eto toliko.....

Nesto sam razmisljala,i napravila svoju slikovnicu:

Srecu neko nalazi u malim stvarima:

jednom dodiru  

jednoj jutarnjoj kafi 

prvom prolecnom cvetu

jednom sneznom jutru

jedon dobrom provodu

kockici cokolade

onome u sta svi veruju

necijem malom osmehu


dragim ljudima

E,ti ljudi ce i naci SRECU.

 A ima i drugacijih....Oni koji traze srecu u

Oni je nece pronaci...Jer ce uvek zeleti jos...A POHLEPA nije isto sto i SRECA...

Ne kazem,nekome su te stvari zaista potrebne   

Ali,ovde pricam o onim drugim ljudima... 

Ako spadate u takve,verujte da nikad necete biti srecni...Zato,naucite da pronadjete srecu u onim malim,beznacajnim stvarima... 

Ja sam to naucila....:*** 

Jao,kako sam ja srecna kad vidim kako me svi volete..

 Daklem,na pocetku,hvala:

orashchitju

stepskom

teta-hajper

na postovima...

Bas ste me oraspolozili...Vidim,idomaci zadaci krenuli,ajde sad i ostali ucenici na posao,verujte da mozete bolje od mene sigurno...Posebno me zanima  kako ce to HEFTALICA da uradi,i nemoj da je sanjam da mi preskace domaci!:)))

Ovako,jos posto nisam napomenula da  onaj ko uradi prozove dalje itd,ja prozivam:

zlogduha

mladjana

mj

bubi

SHADOW

jeru

dmc-a

veshticu

taleta :)

cveta :P 

biljanu

cokoladnu

samonjega 01 :P 

i sve ostale koji hoce da pisu....... 

Tema:SRECA,ako je neko zaboravio....

Ljubim 5+ odeljenje sa blog.rs i poklanjam:

  biljani 

hyperbloggerki

 a ostalima

jedan veliki     

ako nekom treba    

i,naravno   !!!

P.S.Ajde brzo na pisanje domacih... 

P.P.S.Prvo mesto na mojoj vredi listi:

"Tuzna vise nije...tuzna


Sreco nasa
ne budi nesretna
ne budi tako tuzna.
Zivot se smesi i kad ti places,
pa zasto onda plakati?
Ne uspeva svaka ljubav
treba je zalivati,hraniti
a kad naraste i procveta
iscupaj je iz srca
ako ti njen cvet ne mirise
nije vredna paznje...
Tvoje oci
lepe su
moraju biti lepe
pune zvezda
zato nemoj plakati
samo ponekad
onda kada su suze caroban napitak
jer,bojim se
iscurece sa suzama
i te zvezde u tvojim ocima,
iscurece i ona najveca
ona sto nas vodi kroz noc
i ne da nam da zalutamo
jer i mi smo nekada bili
tuzni decaci i tuzne devojcice
usamljeni u nocima
neutesni danima...

Nemoj vise biti tuzna
nemoj zbog nas
nasmesi se sada
tako...
lepsa si kad se smesis.
Lepsa si nego sto mislis..."

Hvala jos jednom!  

Znam da nije tek treci,ali meni jeste...I posto vidim da su se ovi zadacici zapostavili u poslednje vreme,najbolje odeljenje se opustilo,evo moje ideje...

Kako ima puno pesnika i pisaca na blogu,pozivam ih da se oglase...:)

Ja cu napisati pricu,ali vi mozete i pesmu,ili sta vam vec drago.

"Kao jedan grumen zlata,kao onaj prvi plac,kao zora iznad mora,vredi jedna rec..."

Dugo mi je trebalo da shvatim...Da spoznam to osecanje...Mislila sam,nije to nista posebno...I lutala u potrazi za lepotom...Nekom nedostiznom...A ona je stalno bila tu,iza mene,nudila mi svu lepotu svog bica,svoju ljubav i privrzenost.Kazu,covek cesto ne vidi nesto dok se o to ne spotakne... 

Ali ona to nije znala...A ni ja....

Lutala sam u magli,opipavala,trazila,molila...Ali sve je nekako bilo vece od mene...Lepse...Nedostizno...

I lutala sam dugo,spoticala se o pogresno kamenje...

Sretala pogresne ljude...I svakom od njih sam dozvolila da mi bude vodja...Da bude moje svetlo u tunelu zivota...A svaki bi me odveo na pogresan put...

I svaki bi na mom srcu ostavio po jedan oziljak...Tako,oziljak po oziljak,osoba po osoba,ja sam ostala sama...Sa ranjenim srcem...Malim,ali ranjenim...

Odjednom,tu se nasla ONA...

Bas u onom trenutku kad su me svi ostavili,kad mi je najvise trebao zagrljaj...

Onako mala...Skromna...Prosta...

Stidljivo me pogledala i pruzila ruku...Malu rucicu...Poput decije...

Shvatila sam da je i ona dete,kao i ja....

Molecivim,neznim glasom mi je rekla:"Dozvoli da krenem sa tobom...Tako sam usamljena...Dozvoli da rastemo zajedno..."

Bila je tako cista...A...Ipak...Mala....Tako mala....

Obrisala mi je suze,previla rane na srcu...

Izgleda da i nisu toliko bolele...

Odnosno,nisu bolele od kad je ona bila tu.

Moje ranjeno srce ponovo je ispunio tracak nade.

I tako je prijalo...

Provodeci sa njom sve vise vremena,videla sam da je ona prijatelj koji sve od sebe daje,a nista ne trazi...Provodila je sa mnom svaki sekund,i kad bih se spotakla o jos neki pogresni kamen,ona bi me pomazila i rekla:"Nije to strasno,malena...Bice i gore..."

Znam da ce biti gore...I da moj zivot nije zasluzio da ga prozivim sa pogresnim prijateljima...Posebno sad,kad znam da je ONA tu...Moja drugarica...

Ali,sada i njoj treba pomoc...Odeca joj se rascvetala od klecenja...Iscrpelo ju je stalno trcanje za mnom...Moljakanje...

Sada sam ja tu!Da ja nju razveselim,da joj pruzim ruku kad je neko odbije kao sto sam je ja odbijala....I da ne budem ljubomorna...Jer ona je prijatelj koji ima ogromno srce...Za ceo svet...

A sacinjena je od tako malo stvari...I samo jedan moj osmeh,dovoljan je da ona prezivi...

Zato se smejem,bez prestanka...Da i jednog dana kad ja nestanem,ona nastavi da zivi...

Do sad nije htela da mi kaze kako se zove...Iako sam je toliko molila...

Sada,kad sam joj se zaklela da cu zauvek biti uz nju,da je necu ispustati ma koliko strmih puteva da presece moju stazu zivota,rekla mi je:

"Moje ime je...SRECA...."

Znam da vi mozete bolje..tesko mi je,jer ima toliko divnih osoba ovde...Da moram da izdvojim samo  nekoliko....Ali,vi cete nastaviti,i niko mi nece zameriti(nadam se),zato sto prozivam

hyperblogger

heftalicu

domacicu

orashchitja

zaboravi

flordelunu

di-ja :)

Ljubi vas vasa Veselica...I samo da znate,VI STE KRIVI sto sam  Je pronasla...I hvala vam za to!

P.S.HVALA vastagu za komentar,ali ja nisam bas mnogo vesta sa uredjivanjem bloga,tako da sam u pokusaju dodavanja slike piiip pola postova...:)

Eto,i njega pozivam da se oglasi:vastag,ozbiljno ti kazem,cekam post...!