Sreća je u malim stvarima

Bol.....I ta prokleta smrt.....

posveceno — Autor tuzna @ 14:12

Oprosticete mi sto nemam snage da citam vase postove...Ne mogu da mislim o lepim stvarima kad sam okruzena tugom....

Bila sam kod Tamare...Upravo dolazim od nje...Ja i jos tri drugarice.

Pre toga slusam price.Kako je bila sama kuci,kako je zacula policiju i hitnu...I nasla se u cudu...A onda ono klasicno "Zao nam je..."I vrisak....

Pa kako njen zivot vise nece biti isti...Kako nikada vise nece moci da se smeje...Kako...kako....Ne,ne mogu dalje...Cry 

Sve sam se dogovorila,jos naucila drugarice kako da se popnasaju...Ko ce da ih uci...Jedan bolesni emotivac...

Odlazimo.Kuca...kao da i sama izgleda mrtvo.Upaljena svetla,vucjak zavija....Pocinjem da se tresem...Kucam nekoliko puta.Vrata mi otvara nepoznata zena,obucena u crno.Oci crvene od suza.

"Moje saucesce..."...Jedva sam prevalila preko usta...

Pitam za Tamaru...kaze,gore je...Odlazim do sobe,pokojnikove stvari zavijene u carsave...Sve tiho,jadno...Kazu,Tamara spava....Andjeo mali.Samo neka spava.

"Celu noc je plakala..."-cini mi se,jedva je izustila,i potekle su joj suze.Zena,za koju se posle ispostavilo  da joj je baka.

"Evo,sacekajte je...",govori kao da ocajnicki  zeli da ostanemo.

"Neka,nek spava"...

"Dobro,dodjite kasnije..."

Izlazim kroz ista vrata.Za mnom drugarice.Sve tihe.I tu me nadvladaju suze.

A da li cu se vratiti?-Naravno da necu...Prvo,zato sto ljudi moraju da se srede...Drugo,jer toliki bol ne mogu da podnesem...A njima sad treba uteha...Mojoj Tamari treba zagrljaj...I one tako male,glupe reci:"Izdrzi...Budi jaka..."

I opet mi polaze suze....

Tragedija.Bol.Muk......

Jedni roditelji doziveli su prokletstvo-nadziveli su svoje dete.Jedna sestra izgubila je brata.Nekog ko joj je znacio sve u zivotu.Svet nikada vise nece biti isti...Bar ne njihov...

 

I pocinje kisa...Nasmejah se nekako,i nebo zna za bol.... 

 

 

 

P.S.Ici cu sutra na sahranu...Moram...Ali,znam da necu izdrzati,a da ne zaplacem...BOZE,kad je meni ovako,kako li je tek njoj....Zelim joj puno snage...Sada joj samo to treba...Jako srce...A plasim se,jer....................

 

...suvise je malo. 


Powered by blog.rs