Sreća je u malim stvarima

{i opet,ko razume-shvatice...}

Da napisem i zvanicno...Da obecavam...Podstaknuta pisanjem jedne od blogerki koje obozavam..(Obratite paznju na sliku...Posebno domacica...)

Sreco...

Ukrascu tvoju senku,obuci je na sebe i
pokazivati svima.Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog.Pa i onda,kad
dotrajes,iskrzanu,izbledelu,necu
te sa sebe skidati.Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju ove decije duse.I da se vise
ne stidim pred biljem i pred pticama.


Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.


Zasivacu te vetrom.Posle cu,znam,pobrkati moju kozu sa tvojom.
Ne znam da li me shvatas:
to nije prozimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je ciscenje nekim.Ljubav je neciji miris,sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.

Evo, silazi sumrak,i svet postaje hladniji.Ti si moj nacin toplog.Obuci cu te na sebe da se,ovako pokipeo,ne prehladim od studeni svog straha i samoce.

KUNEM SE!

P.S.Volim vas...Sve vas volim...Mnogo..

P.P.S.I hocu veceras da poklanjam...Zato,uz svu ljubav koju moje srce moze da pruzi,svima saljem jedan topao zagrljaj...I poljubac...Ma,na hiljade zagrljaja i poljubaca..Samo da i vi budete sreci,i da se osetite potrebnim i voljenim kao ja... 

Nemojte mi zameriti ako iznesem na videlo cinjenicu da ja ne mogu bez tuge...

Ili ona ne moze bez mene...I stalno je tu...

Da li je to zbog toga jer se sreca uplasila samoce(nisam je na vreme primetila),ili jer sam tugovanju i depresiji sklona,ja ne znam...

Eto,ni sneg me nece...Pozelim da pada,kazem,neka me bar to usreci,a on stane...Kao u inat....

Danas sam dobila cetvorku...Neko bi rekao "Blago meni",a ja,eto,ne prestajem da placem...

Ne mogu da shvatim da neko ko je bio najbolji,kao ja,neko ko je pun ambicija,neko ko razume i bez blejanja u knjigu po dva sata,dobije 4...

Streber,mamina maza...Nazovite me kako hocete.

Izgleda da ja ne mogu bez tuge.Kao da jurim za njom posle odredjenog vremena njenog odsustva.I vucem je za nogavicu,jer je ona mnogo veca od mene:"Ostani...Molim te..."

Mozda,jer je ona jedina koja je uvek ostajala uz mene,i kad sam srecna i kad mi se sve srusi.I kao da iz nje crpim energiju za zivot.Cini mi se,bas kao sto rekoh ranije,imam tu pretplatu...I cekam da ona istekne,ali,bojim se,mozda je dozivotna...

Jos sam zakljucila da cesto placem.Zasto ja najcesce placem:

1.zbog svog izgleda(zbog koga,inace,nista i dalje ne preduzimam)

2.zbog svog izgleda no'2-nemam drustvo

3.zbog svoje tvrdoglavosti

4.zbog pokoje cetvorke

5.zbog negativnih kritika(i nikako ne mogu da shvatim zbog cega su one bas meni upucene)

6.zbog toga jer mi cesto jednostavno dodje da placem... 

I danas sam plakala.I gledala kroz prozor u sneg koji se otopio.A bila sam tako srecna...Samo pola sata pre tog casa...Potrcala sam dvoristem prekrivenim tim mekim,ledenim zvezdama i pocela da vristim od srece...I bilo je tako divno...A onda....Ne znam kako da opisem taj osecaj...

I V me je zagrlila.Srce moje.I cutala je.Znala je da mi bas to treba.I volim je zbog toga...

I sad hocu da se smejem,jer znam da cu se kad dodje ono 'sutra' smejati na ove budalastine...Znam...Ali...eto,ni to ne mogu...

I sad vas molim za sve,samo ne za tisinu...Jer hocu da se smejem...Zivot nije lep ako ga ne prozivimo sa osmehom... 

I jos,bez onog zaoduhovog "nepridavanje znacaja"...jer...znam...

P.S.Jos mi ne zamerite sto pisem ovde kojesta...i to mi dodje ponekad...I sto sam ja,doktorka za osmehe,prva poklekla pred tugom...

Samo se nadam da ce se i moja prica zavrsiti kao i ova pesma

"Tu sam da ti nadu vratim,ako padnes da te uhvatim..."

(Inspired by Tose Proeski-"Pratim te" )

P.P.S.mojoj tugi:

"Zoveš li me ti to ponovo?

Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi.

Zoveš li me ti to?

Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,moraš li me lišiti i noći moje?

Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame.

Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi?

Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima?

I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule?

Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini?

Moraš li me zvati, nemirnice?

Neka onda tužne oči uzalud bde i plaču.

Neka žižak gori u samotnoj kući.

Neka splav vrati domovima umorne radnike.

Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv."

(Rabindranat Tagore) 

Mene uhvatilo neko cudno osecanje...Sve me podsecana Novu Godinu,lezim tako u mraku,slusam pesme i uzivam...

Da podelim i sa vama ovaj osecaj...Mnogo je lep...

(Savetujem od srca da pogledate klipove do kraja,jer oraspolozuju i smiruju,bar mene jesu...)

NE DAJ 

Ne daj da nam godine i snegovi zaveju trag 
i da zaboravis da ja jos uvek postojim 
ne daj zaboravu nekog ko ti je bio drag - 
Zamisli da jos uvek na starom mestu stojim... 

Ne daj da moja secanja uzaludna budu - 
da gorcina oboji tamom secanje na me. 
Da vratim vreme ne mogu, ni prvu mladost ludu, 
ali jos uvek okom mogu da razbijem sve tame 

Ove jeseni put juga prve su otisle laste 
i prva pahulja snega , belinom ulice boji 
neka te ne boli moja sreca sto raste, 
neka te ne boli svi novi putevi moji... 

Jer, ja se cesto starim putevim vracam 
i ulice moje korake nose...i broje.... 
Ne daj da tvojom tugom svoju srecu placam- 
ja uvek mogu da ozivm sve umrlo moje i tvoje 

Ne daj da sva proleca odlaze iz ovog grada 
svi sutoni mirisni da tvoj lik zaborave... 
Jednom se vrati s lastama, samo ne reci kada- 
da ne znam jesi li prividjenje sna ili jave.

Raduj se-Mika Antic

Ovo je meni prišapnuo persijski pesnik Saadi:
„Bio sam jednom nesrećan što nemam
cipela. Onda, prolazeći pored vrata džamije
u Damasku, videh čoveka koji nema
noge.“
Raduj se što si živ, sine moj. Mnogi uopšte
nikad nisu ni rođeni.

Svako na svetu ima po jednu dužnost koju
nikada nije imao niko drugi. Odgonetaj
je odmah. Nemoj da dočekaš godine, da
staneš nasred sveta i pitaš: šta ću biti?
Najteža zagonetka je detinjstvo, ali ono
jedino ima odgovor.

Raduj se što si dete. To je velika stvar. I
ponavljaj u sebi, ponavljaj jednu jedinu
ozbiljnu opomenu među svim igrama:
„Stići će samo onaj koji ide.“
 

Radjard Kipling (svom sinu kao testament)
Ako mozes 

Ako mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebe 
gube svoje i okrivljuju te za to; 
Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjaju 
i sam pridodajes njihovim sumnjama; 
Ako mozes da cekas a da ti ne dosadi cekanje, 
ili,ako si prevaren - da sam ne varas, 
ili,ako si omrznut - da sam ne mrzis, 
a da pritom ne izgledas predobar ili premudar; 

Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom, 
Ako mozes da mastas a da ti mastanje ne bude cilj, 
Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom 
i smatras te dve varke kao da su potpuno iste; 
Ako mozes da podneses da istinu koju si rekao 
izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za budale, 
ili da posmtras propast onoga cemu si posvetio sav zivot 
i da,pogrbljen,s dotrajalim alatom opet novo stvaras; 

Ako mozes da prisilis svoje srce,nerve i tetive 
da te sluze dugo iako si ih nemilice trosio, 
i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi 
sem volje koja ti dovikuje:"Istraj!" 

Ako mozes da razgovaras sa nizima od sebe 
i ne istaknes svoju superiornost, 
ili da u drustvu s visima od sebe - 
sacuvas svoje dostojanstvo; 

Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minut 
sadrzajem koji traje sezdeset sekundi - 
tvoja je zemlja i sve sto je na njoj, 
i,iznad svega,bices covek,sine moj!

(Ovu poslednju pesmu mi je mama istampala i zalepila iznad kreveta...Da me stalno podseca da sam COVEK,kako ona kaze...)

I evo jos necega o snegu:(Aleksa Santic)

"Ponoc je, je li?
Svrh vrata bije
Casovnik stari.
Napolju vije
Vetar, i sipa
U okna nasa
Pahulje bele.
Zaklopi zbornik
Pa sedi blize
Uz odar moj.
Pogledaj kako
Vatra se zari,
I hukti, i bukti
U peci toj."
 

Sedim tako,i razmisljam...Ni sama ne znam o cemu...

Ne filozofira mi se uopste... 

A tako mi se pise o necemu,ni sama ne znam o cemu...

I volela bih da vidim nekog,ni sama ne znam koga....

Da li je to ono o cemu bih da pisem???

Znam samo da vec pola sata sedim ovako...I buljim u ekran...Povremeno protrljam oci,kad mi se slika zamuti...

Ali ne ide mi se u krevet...

Eto,dodje i mama...Pita,hocu li caj...Zaustih da joj kazem kakav,ali se setih da zna...

Posle pet minuta ulazi i donosi nanu...Znala sam da zna...I pricamo...Osecam krivicu jer nismo pricale odavno...I opet onaj stari,dobri osecaj...Smejemo se...Divan osecaj...A napolju sneg...Ponovo pocinje...Volim sneg...I o tome razmisljam...Kako je moguce da neko ne voli sneg??Ta belina me smiruje...Pogledam samo s' prozora,ne moram da izadjem.Jer znam da cu da se razocaram.Nije to onaj pravi,mekani sneg...U kome sam nekad pravila andjele...

A onda me tata podigne,pa padne i napravi se kao da sam ga ja povukla...A meni malo srce puno...Pa gadjam striceve,a oni vriste kao da sam ih ubila...I sve je ispunjeno nevinom decjom radoscu...

Ili kad odem u selo za Bozic...I obidjem baku(ne rodjenu),napravimo zeljanicu i tracarimo...I kad se ona pravi da me sve razume...I da je zanimam...A kad shvatim da je zaspala iskradem se pa uvijena u njen ogroman dzemper smestim na terasu i gledam sneg....

I to mi je bilo dovoljno za srecu...Moje srculence bi,mislim,prepuklo kad bi me "strefila" jos neka ispunjujuca stvar...

A odrastanje sa sobom nosi probleme,dileme,pitanja bez odgovora,obaveze...

I mislim se tako,da li u  svetu postoji ono "carstvo"...?

I jos,da li postoji mesto gde ti se ispuni sve sto pozelis...?

I da li...I da li...?

-Ali,znam da odgovora nema...-Odrastanje...

A kad bi takvo magicno mesto postojalo,izgledalo bi kao san,zivelo bi u nekom lepsem vremenu iz mojih secanja,i pozelela bih samo jednu zelju:jos malo snega.....Da pretvori secanja u stvarnost... 

Samo da upozorim...Bilo je problema kod shadow...Ne pisem od kuce,pa neko moze sa iste adrese da napise nesto pogresno...Valjda nece...Ali ja da kazem...

Evo kako je moj grad,Negotin,izgledao u posledjih nedelju dana:

Snimci su vise nego neprofesionalni,ali su moji.... 

A evo i Negotina posle prvog snega:

JUuUuUuUUuuuuuupi!!!!

Pao je!!!

Konacno se smilovao......

Ja bila u provodu...i stvarno se provela...i tek mi kazu:pada sneg...

Ja rekoh,ma daj,nemojte da lazete...

Kad sam izasla,imala sta da vidim...

prvo je bila jedna....

a onda jos mnooogo... 

Bas,Bas,BAS sam srecna...:))))

I namerno nisam stavila kapuljacu...Isla sam zadivljeno gledajuci u nebo....I zahvaljivala Bogu sto sam ziva i zdrava i sto mogu da uzivam u snegu...

Male,blistave pahuljice su mi upadale u oci,usta...kosu....Nisam se obazirala,samo sam uzivala....

Jedva cekam da prekrije onaj nas brezuljak....da se skupi drustvance...i da se sankamo,pravimo snska....

Mada znam da toga vise nema....Sad smo odrasli....Ozbiljni...Ponekad pomislim:bolje je ostati klinja....I zeleti da saznas nesto misleci kako je to nesto veliko....Jer,kad saznas da je malo,neispunjujuce,razocaras se....

Bolje je zeleti one sitne zeljice koje ce nam doneti srecu i koje nebo moze da nam ispuni,nego nesto veliko....Jer cemo uvek patiti za tim,a nikada nece biti nase...

Jos nesto,hvala orashchitju i shadow sto su mi dale ideju,da napisem svoje prvo pismo legendarnom Dedici:

"Dragi deda mraze,

ove godine od tebe ne zelim apsolutno nista,osim da mi ispod jelke NE ostavljas grumen uglja....

Jos nesto,zelim tisinu...Samo to...I da ti ostanes crven,srecan i debeo...

Voli te tvoja,pogodi koja(u zagradi salim se),Veselica..."

A volim i vas,znate vi koji ste....Vi koji mi pruzate tisinu...Koji mi pomazete da resim probleme...I zato vam od sveg srca saljem ovo malo snega koje imam...Samo da ne budete tuzni...Tuga nije dobar saputnik...Verujte,kad vam kaze vasa BIVSA tuzna....

Ajde,dajte jedan osmeh...Upotpunite mi srecu....Cekala sam je i docekala 

P.S.I pozvam na.........GRUDVANJEEEE!!!

Eto,i ja izdrzah...:)

Kako je brzo prosao danasnji dan,a mislila sam da ce biti teeeesko....Bas zato sam i najavila odsustvo...Ali eto,ispostavilo se da kad nadjem vremena za pisanje,uvek mi se pise jos,a dobijem i jos vremena.

Medjutim,i za ovo kratko vreme,novosti ima puuuuuno....Nemam snage za mozganje(a bas mi se mozga),pa cu da pisem razbacano(kako ja to unapred znam),a kad se odmorim(naspavam) i sredim sve obaveze,pisacu mnogo lepse(obecavam)...

Drustvo: Pomirila sam se sa Ivom...neka me neko podseti da kazem zasto smo se posvadjale....U poslednje vreme sam mnogo citala o prijateljstvima,pa sam je danas pozvala i rekla joj:"Jel ja i ti idemo od septembra zajedno u skolu(to smo nesto ja i ona ranije pricale da cemo da idemo zajedno u gimn. ja ona i njen preeeesladak brat)?"Ona me pogleda  cudno,a ja nastavim:"I zasto se onda svadjamo zbog gluposti???",Ona se nasmeje,klimne glavom,poljubimo se ko ljudi i sad smo opet OK...:)

Skola: dobila sam 5 iz:

-matematike

-fizike

-likovnog

-istorije

-biologije

i sutra jos dva kontrolna...ali najteze je proslo....

JA:umorna,umorna.....Ali mnooogo srecna....Malopre sam bila da se prosetam,i iako je vreme bilo vise nego RUZNO,uzivala sam...Udahnula svez vazduh i zaboravila na sve brige....

I shvatila sam da me ucenje ne muci.Da se osecam prelepo kad ucim.Vazno.Znacajno.Pametno.Ucinila sam veliku stvar za sebe.Nastavnici su srecni.Mnogo se lepo osecam.A kad ne ucim.....pa,sve obrnuto....

A sad idem...Da se odmorim malo...Da spavam....

Cuvajte mi blog dok se ne vratim...ljubim.....

Mnogo,mnogo,mnogo,mnogo zurim....Dodjoh samo da vam se javim,malopre dosla iz muzicke,4 sata pevanja i sviranja,sve mi zuji u usima,a sutra imam kontrolni...Nego,prezivecu ja to,kao i uvek...

Dakle,ziva sam,zdrava sam,citam vas povremeno(iliti SVE VAS VIDIM! :) ),a svracam opet kad se smiluju dragi nam nastavnici...

P.S.A prica ima mnogo(mislilm,sa moje strane za pricanje),ali o njima neki drugi put...

Ljubim sve muske i zenske pripadnike ove nase male lepe sarene zajednice...

:**********************************************************************(valjda ce stici za svakog,ako nesto ostane nek se "ogrebu" i ovi novi,nazalost nikog ne znam...)

Sve vas volEm!

i,ne zaboravite:Sunce je uvek tu,iza ugla!

Ako je vas pas razmisljao o promeni identiteta ili zanimanja,evo nekoliko predloga:

 samo pazite da vam se ne omakne...:

kad shvatite da su ga angazovali kao vaseg LICNOG spijuna!

ili....UBICU!

P.S.budite vedri i nasmejani,ako vec ja to nisam...a bicu,obecavam...