Odrastanje,zelje i slicne muckalice
Sedim tako,i razmisljam...Ni sama ne znam o cemu...
Ne filozofira mi se uopste...
A tako mi se pise o necemu,ni sama ne znam o cemu...
I volela bih da vidim nekog,ni sama ne znam koga....
Da li je to ono o cemu bih da pisem???
Znam samo da vec pola sata sedim ovako...I buljim u ekran...Povremeno protrljam oci,kad mi se slika zamuti...
Ali ne ide mi se u krevet...
Eto,dodje i mama...Pita,hocu li caj...Zaustih da joj kazem kakav,ali se setih da zna...
Posle pet minuta ulazi i donosi nanu...Znala sam da zna...I pricamo...Osecam krivicu jer nismo pricale odavno...I opet onaj stari,dobri osecaj...Smejemo se...Divan osecaj...A napolju sneg...Ponovo pocinje...Volim sneg...I o tome razmisljam...Kako je moguce da neko ne voli sneg??Ta belina me smiruje...Pogledam samo s' prozora,ne moram da izadjem.Jer znam da cu da se razocaram.Nije to onaj pravi,mekani sneg...U kome sam nekad pravila andjele...
A onda me tata podigne,pa padne i napravi se kao da sam ga ja povukla...A meni malo srce puno...Pa gadjam striceve,a oni vriste kao da sam ih ubila...I sve je ispunjeno nevinom decjom radoscu...
Ili kad odem u selo za Bozic...I obidjem baku(ne rodjenu),napravimo zeljanicu i tracarimo...I kad se ona pravi da me sve razume...I da je zanimam...A kad shvatim da je zaspala iskradem se pa uvijena u njen ogroman dzemper smestim na terasu i gledam sneg....
I to mi je bilo dovoljno za srecu...Moje srculence bi,mislim,prepuklo kad bi me "strefila" jos neka ispunjujuca stvar...
A odrastanje sa sobom nosi probleme,dileme,pitanja bez odgovora,obaveze...
I mislim se tako,da li u svetu postoji ono "carstvo"...?
I jos,da li postoji mesto gde ti se ispuni sve sto pozelis...?
I da li...I da li...?
-Ali,znam da odgovora nema...-Odrastanje...
A kad bi takvo magicno mesto postojalo,izgledalo bi kao san,zivelo bi u nekom lepsem vremenu iz mojih secanja,i pozelela bih samo jednu zelju:jos malo snega.....Da pretvori secanja u stvarnost...
U svijetu postoji jedno carstvo. U njemu caruje drugarstvo...
postoji..
O'š snijega? Evo ti jedan grudva:)))
:***
Autor zaboravi — 18 Nov 2007, 01:16
zaista postoji?
lepo je to znati...jos da znam kako da stignem do tamo...?
ajd' daj tu jednu grudvu da je cuvam kao malo snega na dlanu dok zelja ne stigne do Dedice...ili koga vec...
ljubim :*
Autor tuzna — 18 Nov 2007, 01:19
postoji... detinjstvo :) zato nemoj žuriti da odrasteš ako baš ne moraš :*
Autor kaleidoskop — 18 Nov 2007, 02:45
tamo se ne stiže, tamo se živi, u srcu uvek ima mesta za dečiji svet.
Odrasti polako, i nikad ne zaboravi da si bila dete!
Prijarno!**
Autor domacica — 18 Nov 2007, 09:55
malena, nikada nemoj da odrastes! Uvek budi dete!
Autor flordeluna — 18 Nov 2007, 10:34
Potpisala bih reci kaleidoskop. Nemoj se zuriti. Uzivaj u tome, sad kad mozes.
;)
Autor di — 18 Nov 2007, 12:04
ako ne moras nemoj nikada odrasti- to je najveci kapital koji mozes sachuvati za svijet odraslih... drugarski savjet:)
Autor mladjan — 18 Nov 2007, 12:29
Ne trudi se da odrastes a ni da shvatis. Eto ja sam u 37 godina morala da porastem kad mi je umrla mama i kad vise nije imao ko da me pita hocu li caj. I da mi kupi lutku kad sam bolesna (veruj mi dobijala sam ih sve do 37.me) i da me razume i da me brani i da me voli najvise na svetu. I ova odraslost mi se uopste ne svidja, mislim kad moram da budem odrasla...
Autor shadow — 18 Nov 2007, 13:52
@svima:necu da odrastem...volela bih da zauvek ostanem mamina i dedina maza...i da me niko ne probudi iz ovog mog carstva...ali znam da se mora...i,obecavam,necu nikad da zaboravim da sam bila dete...jer je to jedino pravo blago koje svi imamo...samo izgleda da ne znamo da ga cuvamo...
Autor tuzna — 18 Nov 2007, 14:33
@shadow:hajde sa mnom,dok sam jos dete,mastaj i nauci da istrpis...a to bi i meni trebalo...nekad shvatimo koliko smo bogatstvo imali tek kad ga izgubimo...:(
ljubim :**
Autor tuzna — 18 Nov 2007, 14:35
eh, mila moja, odrastanje je neminovan proces, a nema lepsih secanja od secanja iz detinjstva.. valjda zato što smo u detinjstvu ceo svet gledali jednim drugim ocima, liseni saznanja o onoj mracnoj strani covecanstva. ja donela za tebe malo snega iz banje, ali otopio se gegeg
Autor hyperblogger — 18 Nov 2007, 14:42
p.s opa, novi izgled bloga... a gde je chat kutijica, a gde je sonja? kuku!
Autor hyperblogger — 18 Nov 2007, 14:43
@teta hajper:ma nema veze...samo da si mi ti donela...a za odrastanje...znam...nego,mrsko mi da mislim o tome....:(((
Autor tuzna — 18 Nov 2007, 14:53
P.S.sad ce i sonja...odma dodje ;)
Autor tuzna — 18 Nov 2007, 14:55
nisi ti tuzna, ti si setna i prisecas se detinjstva ... mozda ti je pomalo krivo sto si neke stvari prerasla ili sto mozda mislis da u nekim carima detinjstva nisi dovoljno uzivala, tacnije mislis da nisi dovoljno uzivala ..... ali godine prolaze, dolaze neka nova iskusenja za tebe .... zato glavu gore, osmeh na lice i napravi korak ka novim vidovima zabave ... nemoj slucjano da kroz par godina budes setna zbog danasnjeg dana ili slicnog njemu ...
Autor Ajkulica — 18 Nov 2007, 15:05
@ajkulica:nisam sigurna da sam razumela...ja sam jos dete...i jos cu da uzivam,nadam se...samo kazem...da ne zelim da odrastem...
Autor tuzna — 18 Nov 2007, 15:38
i ja sam u sustini jedno veliko dete i nisam htela da odrastem ... ali eto svakim danom se nesto novo desava ... niko me nije pitao da li ja zelim da odrastem ili ne .....a bices dete i u 50, nista se ne brini ... :)
Autor Ajkulica — 18 Nov 2007, 23:33
Eto dokaza kako je za sreću potrebno samo malo, tj. neke male stvari :) Nemam vremena da čitam sve, obaveze i obaveze... I vikend prođe, a osetila nisam...
Autor biljana — 19 Nov 2007, 23:15
@biljana:ma ok je,vazno da znam da si tu,makar i povremeno...:)
ljubim :*
Autor tuzna — 19 Nov 2007, 23:19