Sreća je u malim stvarima

Na danasnji dan pre tacno 15 godina,na svet je dosao jedan andjeo...

Bez krila,bez oreola,crvene a ne bele koze...

Jer,nisu samo krila i oreol obelezje necije ogromne duse.... 

I sad bi pocrvenela 

Necu da nastavljam....

Jos samo da po hiljaditi put kazem:

Hvala Ti,draga moja V,sto si bila uz mene u svim losim i dobrim trenucima,hvala Ti sto se uvek vratis,hvala Ti sto uvek imas razumevanja za mene tesku I napornu.

Hvala Ti sto postojis….

Uz nadu da cemo se druziti jos duuuuugo,danas cu te zagrliti I znaces…kao sto si oduvek I znala!

ZELIM DA ZIVIS DALEKO OD BOLA,
DA TI ZIVOT BUDE PUN SRECE I SJAJA
I DA U OVOM SVETU PAKLA ZA SEBE UVEK NADJES KUTAK RAJA....

Prvo,o Lutki.

Ovih par recenica kao odgovor na Shadowin post Dve Devojcice I Jedan Meda .

Prica o jednom Detinjstvu i nastavku detinjstva,a oba je pratio taj stari Meda.I doslo mu vreme za penziju.
Citam,i setim se moje Lutke....
Kao sto rekoh,ime nije dobila jer "nije imala dovoljno godina za krstenje",a i nekako mi lepse bilo da je zovem imenima poput “Maki”,koja obicno sluze ta tepanje kako god da se zovete…
Tako ja I moj bebac provele moje detinjstvo.Ono najranije.
Vecito su nase skoro jednako male rucice bile spojene,vecito je bas njena mala bela benkica bila natopljena mojim suzama.
I bila mi je najbolji prijatelj.Zato su me ljudi I razocarali kad sam dozvolila da mi oni postanu najbolji prijatelji.
Jer,ljudi nisu kao Lutke….Oni nisu uvek tu za tebe,imaju svojih muka.

Ljudi su bezosecajni.Naravno,cast izuzecima…
A moja Lutka,ona koja mi je bila prvi Prijatelj,posle par krpljenja I popravljanja,zavrsila je na ormanu…
I danas sedi tamo,skuplja prasinu I cuva me dok spavam.
Da,I dalje verujem da me cuva...

I sve mi se cini,da moze da ozivi na par trenutaka,zatresla bi kaziprstom ka meni,I sve bi bilo jasno.
Ponekad me grize savest.Ponekad resim da joj zakrpim tu nogu,da maker bude cela.Ponekad,ponekad….
Ali tom “ponekad” se uvek isprece one Ljudske stvari…
I vecito nemam vremena…
Stidim se zbog toga.Kazu,ko priznaje pola mu se prasta.

Sledece,o Gripu.Doduse,nije bas grip.
Strucni Dr JadanDanonocniBolnicarTata je dao dijagnozu da je u pitanju stomacni virus.
Necu da objasnjavam sta je to.
Dovoljno je reci da pijem antibiotike I kljukam se vodenim pirincem.A hvata me i blaga temperatura.Vrti mi se.Boli me glava.
Ako nista drugo,doprinecu dijeti koju je pokrenula Domacica.
I proci ce.Kao sto,na kraju krajeva,prodje I sve drugo….

Ako neko ima strpljenja da procita post do kraja,neka bude srecan sto mi se javila kakva-takva inspiracija I sto sam smogla snage da dodjem do stolice.
Pa za kraj da ulepsam post Jednom Voznjom…
Ovog puta,inspirisana postom Cuvam san od budnih...
I komentarima na temu ko kakvu voznju voli.
Moja omiljena voznja…hm….
Noc.

Prolece ili jesen.

Auto-put.

Ja I suvozacevo sediste.

Prozor poluotvoren,grejanje pojacano.

Nesanica.

Tri pogleda izgubljeo u daljinu,jedan bezbrizan san.

Moj pogled kruzi.Zaustavi se na svakom detalju.I nauziva se.
Zvezde.

Lutalica koja se umorno vuce pored puta.

Krik ptice u daljini.

Priroda koja spava,I ona koja se tek budi.

Drvece koje se povija pred Vetrom.

Linije po putu,I ona ograda pored.

Automobili,pa pustos….

I mostovi.

I Sunce na izlasku.

Pa mi bude zao kad stignem na odrediste….
Nemam mnogo prilika da uzivam u ovakvom putu.Tata ne voli da vozi po mraku.

Eto,obecavam vam da cu,cim dobijem vozacku dozvolu,smestiti sve blogere u auto(bus) I put pod tockove…..


 ako se slazete?

"Bila je noc,
i bio je dan
bila je tama,
i ruzan san
bilo je i sunca,
pa dosadna kisa
vetrovi,
bure,
pa sve se
stisa.
Bila je duga,
sa mnogo boja
bistra reka,
i obala moja.
Bila je mladost,
i san o letu
plavi leptir,
na belom cvijetu.
Bile su ruke,
pruzene
al prazne
bile su zelje,
nagrade,
i kazne.
I sve sto je bilo,
i opet ce biti
nista novo,
nikakvo otkrice.
I sve sto bude,
i sve sto se desi
prihvati,
cuti,
sa sobom ponesi.
I pre mene,
bilo je zelja
pa i posle,
zivot ce teci
nista novo
nisam hela reci."

(Autor nepoznat,izvinjavam se ako je sa bloga,mnogo mi se svidja...) 

Moram da kazem na pocetku da je Hyperblogger bila u pravu.

Prolazim kroz faze odrastanja,puberteta,od kojih sam trenutno u onoj bezosecajnoj.

Odnosno,osecam se kao da nemam srce.Bezdusno.Tako nekako.

A sad da kazem i da mi se danas desilo nesto prelepo... 

Naime,novi mesec je vec prvog dana doneo jedan osmeh,par ruku i poljubaca...

I ja sa sve svojim smotankom zavrsila na sedmom nebu ...

 Bar jedan dokaz da nisam bezosecajna...

Milion leptirica u stomaku,srce koje samo sto ne iskoci iz grudi...Nije jos ljubav,daleko od toga.

Ali,sta god da je,svidja mi se!

Jos sam dokazala i izreku "Stara ljubav zaborava nema"....Ali nije to sad bitno...

U vazduhu svez miris proleca,a zbirke za polaganje prijemnog samo sto nisu stigle...

I jos ovi leptirici.....Sve me sad snadje...

I dok se po skoli prica sta ce ko da uradi svojoj zbirci,

dok mame i tate (ne)zaradjuju pare za te iste zbirke,nista od toga me ne dotice... 

Ja zivim nedokucivo...

Sareno i jednobojno,veliko i malo,uplaseno,srecno,tuzno,razdragano....

Pametno i manje pametno...

I volim,smejem se....

A horoskop pise " Za divno čudo, u dobrom ste raspoloženju. Dokle?"

Ovog puta,zanemaricemo ga....

Dok mi ne dosadi dobro raspolozenje,dok ne pozelim samocu i suze...

I dok ne odu leptirici....

Do tada....

let let.... 

"U životu ne postoji nikakva dužnost

osim dužnosti: biti srecan.

Samo smo zato na svetu,

a sa svim dužnostima,

svim moralom

i svim zapovedima

retko cinimo jedno drugoga srecnim,

jer i sebe time ne cinimo srecnima.

Ako covek može biti dobar,

može to samo onda

kada je srecan,

kada u sebi ima sklada,

dakle kada voli.

To je bilo ucenje,

jedino ucenje na svetu.

To je rekao Isus,

To je rekao Buda,

To je rekao Hegel.

Za svakoga je na ovome svetu

jedino važno

njegovo vlastito najunutarnjije,

njegova duša,

njegova sposobnost da voli.

Ako je ona u redu,

onda je svejedno

jede li se proso ili kolaci,

nose li se dragulji ili rite;

onda svet zvuci zajedno s dušom,

onda je dobro."

Herman Hesse 

Evo,kafa za koleginicu koju sam zaboravila.I jedno veliko IZVINI.

A kafa moze da bude po izboru:jaka,slaba,sa mlekom,bez mleka,inspirativna,slatka,iskusna,zaljubljena....

 sa sve cvetom,da lici na nju...mada je ona mesecev cvet...

Izvinjavam se i ostalima koje sam zaboravila....A kafe vise ne kuvam...

I nemam sta drugo da kazem,ukratko danas bila na dva roidjendana,

sutra idem na jedan,prekosutra na jos jedan i tako....

A juce sam opet plakala,ali me je Matori tesio.....Bar to...

I sve sam vise zaljubljena...

Pretpostavljam da cu pisati o svemu.....

...nekad... 

Eto,nesto se mislim,mislim,pa mi pade na pamet da vam predlozim ovo....

Mada,nesto ne znam kako bi moglo da funkcionise,

da li da otvaramo novi blog ili da pisemo na forumu,ili...Jel ima neko ideju?

I jel vam se svidja moj predlog??

Tu bi mogli da pricamo kaoi na forumu i jos se blolje upoznamo...Pricajte...

A novost(eto sad se setih da napisem) je da sam bolesna...

Odnosno(a sad ce me sve mame ubiti),isla kroz sneg,nakvasila noge i sad prehladila stomak..

I eto danas posla iz skolice,necu ici dok mi ne prodje,i tako....

A i bata mi je bolestan,doduse on ima temperaturu  ,pa cu da ga pazim..

Tako,dok cekamo da se zavrsi sa domaccinim slavljem,shadowinim odmorom i samonjegovim01 ucenjem,zamenjujem ulogu kafekuvarice za cajkuvaricu ,i da vise nikog ne bi nista bolelo,

pozivam sve na po veeliku solju caja....




I ljubim!

Necu pisati o naslovu...Necu pisati ni o cemu,lejdiz end dzentlmen,zato sto nemam inspiraciju.

A i da imam inspiraciju,nemam ideju.

I tako,dodjoh da vam se javim,cisto da znate da sam ziva,zdrava i nasmejana,

pa kad navrate inspiracija i ideja na kaficu,a ja cu ih zgrabiti pa malo prosetati po blogu...

Eto,tako cu...Bas tako...

A neko ako zna gde su inspiracija i ideja trenutno,neka mi kaze....Ili neka ih dovede....

A stih iz naslova je tacan.Ako neko nije znao.

Ajd,u zdravlje.

A kafica ceka i vas i ove dve gorenavedene.

Sare moz' da birate,samo pazite da se ne o'ladi. 

Zaboravi,izvini.Povredjujem ljude oko sebe...

Stepski,i dalje svaka cast. 

Prvi je put,da ne znam sta da kazem....

Glavu mi ispunjava roj misli....

Ali,kad god pocnem da pisem,nesto me prekine....

Nijedna rec nije dovoljno tacna....Iako znam koja je razlog ovih suza....

Znam i da sam sama kriva za sve...

Sad se samo treba suociti sa tom cinjenicom,i uraditi nesto povodom toga...

E,za to treba imati snage...

A ja trenutno nemam snage ni za sta...

Doduse,za to nikad nisam imala snage.....sto li me to sad boli?

I znam.....Znam da je predamnom jos jedna neprospavana noc.Puna teskih misli i poneke suze.

Samo se jos nadam,da cete mi vi oprostiti sto nemam sta da kazem....

Sto su reci presusile...

I sto moram da placem....

I nemojte me vise tesiti,dozvolite da odbolujem jednom do kraja,da me zaboli do dna duse,valjda me to opameti....

A osoba koja me je povredila,nije kriva....

On je samo rekao istinu....I to cak ni meni u lice.

I mozda je bolje sto sam to saznala.Bar necu ziveti u svetu iluzija i snova kao svaki put kad se zaljubim.

Vreme je da shvatim:debljini i ljubavi nema mesta u jednom zivotu....

Molim vas,tako vas lepo molim,precutite samo ovaj put...

I pustite me da odbolujem.

Stepski,skidam kapu....

Gle cuda,zaplakah i ja u ovoj dvehiljadeosmoj......

Sudjeno je valjda tako...Poverovah i ja u sudbinu ovog puta....

Razocarala sam se....

Razocarala sam samu sebe,razocarao me je svet....

Razocarala me je osoba za koju nisam verovala da ce me ikad razocarati....

Osoba koja je davno prestala da veruje u ljubav....A ja joj pomagala da vrati veru,nabedjivala je da taj lep svet postoji....Obecavala joj ljubav koja je nece razocarati....

Sve dok ta osoba nije postala moja ljubav i razocarala me,a ni sama nije bila toga svesna....

Zasto i kako me je razocarala,ne pitajte....

Mozda je bolje da se ni sama ne podsecam toga....

Tih reci koje su kao na tri-cetiri-sad,slomile moje srce na dva dela....

Ma,kakvi dva,na hiljadu malih komadica....

A znam da sam sama kriva....I da nemam razloga da se ljutim ni na koga....

Opet,znate onaj osecaj kad vas izda neko za kog ste mislili da je savrsen...?

Jos bolje ako ne znate.....Zavidim vam na tome.

Sa radija odzvanjaju reci neke stare pesme...."There's no reason to cry...."

Joooj.....

Mozda je bolje da nista ne napisem.....

Nikad se nisam navikla da ustanem posle padova....

I svako razocarenje me pogodi taako duboko.....

Ali,kao da je nekog briga za mene....

Da se ponasam ili izgledam drugacije,mozda bi i saosecali.....

Ovako,ostajem samo jos jedna senka u nizu...

Koja je upravo izgubila svog gospodara...