Kap po kap,kisa sprema se...
"..samo da znas nisam lud,
da mislim na tebe..."
Pevaju Divlje Jagode...Stojim u skolskom dvoristu ispod zutog kisobrana i cutim.
Zagledana u beskraj upijam svaku kap,svaku rec pesme.I cim pocne ona poznata melodija i reci nekako se cudno oraspolozim.
"I to je jedino lepo sto volim u skoli",rekoh hyper.
Drustvo je na normalnom nivou,ali niko mi ne odgovara onako da mi bas odgovara-krecemo se u grupi(sto me podseti ha homo erectuse koji su to radili dok nisu poceli da shvataju ko je kome rod,a ko ne),i niko se ne izdvaja za sad.
Moja stara prijateljstva trenutno vise na tankoj struni,ali se odrzavaju.Razlicite skole mnogo udalje prijatelje ma koliko se voleli,ako niste znali.
I dok Milica pokusava da me nabedi da je sve ok,vidim da vise ni sa cim nisam u toku.
Ucim,ali ni to ne stizem-da,znam da me niko nije terao da upisem dve skole.
Jednostavno sam prokleto ambiciozna,na svoju muku.
Pre neki dan sam onako nervozna pocela da placem jer sam dobila cetvorku.
Opet sam pocela da trazim onaj zagrljaj,cini mi se,sad mi treba vise nego ikad.
Ne osecam se dobro u svojoj kozi,muka mi je i depresivna sam.
Mama mi kaze da i za isterivanje iz koze postoji resenje 
Za pobedjivanje jeseni i ubijanje mrzovolje predlazem da pevate sa mnom.Ako necete da pevate,bar slusajte.Pa onda predjite na Balasevica,pa na Lepu Brenu(ja cu se na prethodnom zaustaviti,nisam toliko depresivna)
Sto rece Mmmila,pomaze sigurno =)
"Jednom kad sretnes me
to necu biti ja
vec samo uspomene
mrve sjecanja
Samo prazna bol, sad je ostala
prazna bol kajanja
i sta radis ti, nije vazno mi
jer kisa jesenja, podsjeca
Kap po kap, kisa sprema se
samo da znas, nisam lud
da mislim na tebe
kap po kap, opet padace
te duge kise jesenje..."
