Sreća je u malim stvarima

Znas,sada zaista znam da sam zaljubljena u tebe...

Ne,ne volim te,u zivotu sam samo jednu osobu istinski volela-na taj nacin-i nju sam,po navici,izgubila... 

Ali mi puno znacis...

Znaci mi svaki tvoj pogled koji uhvatim,ili mi se bar ucini da uhvatim,dok prolazim skolskim dvoristem trudeci se da izgledam sto lepse...

I znaci mi to sto ti provod nije na prvom mestu,iako je svima ostalima to smesno...

I,nazalost,ne mogu reci da mi znaci da budes srecan...Upravo zato i znam da te ne volim,jer ja zelim da budes srecan kraj mene,i samo kraj mene...

No,znas...

Ja sam i na poraze navikla...Bilo ti ili neko drugi,uvek ce se naci neko ko ce me na to podsecati.U svakom slucaju,hvala sto si mi pruzio tracak nade(iako je bio lazan),i hvala sto postojis toliko divan na ovom svetu....

Kad cu vec morati da se pomirim s tim,zelela bih da usrecis neku vazniju,lepsu,neku dostojnu ponosa u drustvu...

I ne,ne pitaj me zasto uvek tako lako odustanem...

Horoskop je kriv..

Bilo je prekrasno. Al' sve ima svoj konac
cuti pogrdno zvono tu nevolju već znam
poljubac, marama, sirena, brodski zvonac
tri-četiri osmeha i zatim ostaješ sam...
 

...ja sam zaljubljena i bas,bas srecna :)

Tu je jedan lepi maturant,i tu sam ja sa sada vec jako dobrim ocenama i neizostavnim osmehom na licu :)

Drugarice mi kazu da sijam,evo smesim se i vama

I samo vas molim da mi ne pozelite ostvarenje(ako je sudjeno,ostvarice se :) ) jer je danas onaj prevrtljiv dan,mozda izbaksuziramo...

Veceras je zurka,imam jako dobar osecaj u vezi toga....

Voli vas i od srca vam salje puuuuuuuno pozitivne energije,vasa

Veselica...

Odmah na pocetku smo imali kontrolni iz matematike.

Ja,voljeni mi polinomi i moj slucaj-pogresim jedan obican znak i propadne mi ceo zadatak...

Dobila sam 3.U sredu imam priliku da popravim.

Pre nedelju dana imali smo kontrolni iz fizike.Profesorka mi nije rekla ocenu,ali i to popravljam sledece nedelje.

Iz istorije je ispredavano sest lekcija,treba da se nauce za sredu.

A ja i dalje za kompjuterom...

Nekad sam bila drugacija.Sad propadam,gledam to i ne reagujem.

Pocinjem da mrzim sebe zbog toga...

U prvom polugodistu prosla sam 4.60,sad ne znam kako cu.

Mama hoce da budem vukovac....

"Teta Ljilja ne bi volela da te sad vidi da places." 

Znam... 

...je relativan pojam.

Jako brzo dodjemo na ovaj svet,prozivimo zivot cudno i jos cudnije zavrsimo...

Cini mi se,a mozda i nisam u pravu,da uvek bolji ljudi losije zavrse.

Oni zli se uvek nekako izvuku,a dobre,cini mi se,stigne kazna...

Za sta?Mozda za to sto nisu bili dovoljno losi?

Nekad nam se dese stvari za koje nije dovoljno reci samo "Ovo se desava sa nekim razlogom."Nekad moramo da znamo koji je to razlog,zasto bas mi,ili nasi bliznji...

A odgovora niotkud.

 Jedna od omiljenih osoba mog detinjstva,moja draga teta,trenutno je na aparatima.

Sada je biljka.

Zena koja me je oduvek branila od sveta,koja je mene,jer nema zenske dece,uvek najvise volela.

Tetka koja je uvek pricala kako sam je ja najlepse mazila i kako imam najvece srce na svetu.

Moja uspomena.

Samo je pitanje casa.

Treba joj zapaliti poslednju svecu.

Boli.  

"Mama....Znas,ja jos uvek verujem u cuda."

-Malena...Ovde vise nema cuda.Gotovo je. 

Andjela mi je obecala post,ja cu samo da stavim sliku

i da vas izljubim,jer moram da se vracam na ucenje...

Sutra pocinje skola,nema vise vrdanja,drugo je polugodje a ja ne zelim da se zvrsi isto kao prvo...

Sve vas volim,javicu se povremeno,da javim kako sam i proverim jeste li svi dobro...