Sreća je u malim stvarima

...samo me na tren ostavi na miru,da budem sama sa sobom u tisini...

Poludecu... 

...kad sve u vama vristi,a samo sitne suze kvase lice i spiraju oci?

...kad su svi protiv vas(i ne,ZABOGA,nije to pubertet!!!) i kad vam se ne dolazi kuci?

...kad niko nema razumevanja,pa cak ni oni ljudi uz koje ste vi bili?

...kad....kad...

O,ima li smisla?!

Razredni iz osnvne skole bi cesto imao obicaj da kaze da sam pisala predivne sastave,ali su cesto bili "izguzvani i nedoreceni",posebno kad sam bila nervozna ili u problemima...

Danas nisam nijedno od navedenog,ali eto napisah nepovezan i izgubljen post...Danas sam samo 'naelektrisana'(to je pojam najblizi ovom osecaju),sve mi smeta i ne zelim nikog kraj sebe...

 Danas sam izdala sebe.Po ko zna koji put...

Mah,i na to sam navikla...

Danas sam sebi sasula u lice sve istine koje o sebi znam.

To cu tesko preziveti.

Neke stvari jednostavno je bolje sacuvati ispod pokrivaca...

Nedostajes mi.

Ne zasluzujem te,i u pravu si oko svih onih izjava,ali ti si i dalje tu "da me na sebe podsetis"...

Nedostaje mi da te sa gomilom suza u ocima pogledam osecajuci se lepom samo dok mi ti govoris da sam lepa....

Nedostaje mi da zaustim,a da mi ti kazes samo "Znam..."

Ponekad jednostavno imam utisak da ne zasluzujem ovaj svet.Ovaj zivot.

Ma koliko mala bila u njemu...

A opet,tu su ljudi koji tvrde da im znacim..

Pa zbog njih postadoh i ostadoh kukavica...

Maleni,nemam vise snage.

Mislim da po ko zna koji put pocinjem jednu ovakvu pricu,i da je nikada necu ispricati onako kako bih htela.

Pokusah danas da procitam sve svoje postove na blogu...

Ima ih ukupno 297,i jos uvek mi nije jasno kako sam stigla sve to da ispisem :)

Ali mi je ujedno i drago,jer sam ovde,na ovom mestu ostavila ogroman deo srca,patila i radovala se sa vama,otvorila srce i oplemenila zivot mnostvom novih poznanstava.

Citajuci sve one lepe stvari koje sam pisala,na svoju zalost shvatam da vise zaista nemam takvu inspraciju i gomilu ideja...

Ali kazu da se ljubav moze preneti i samo jednom recju.

Posle toliko uspona i padova,posle svega sto smo prosli odrzavajuci se zajedno i ne dozvoljavajuci da nas ista omete,nedostajete...Nadam se da to znate.

I koliko god se odvikavala od interneta,nikada necu prestati da pisem ovde.

Ovo je moj mali svet koji sam izgradila od milion komadica svog slomljenog srca,prvih osmeha,suza radosnica ali i najbolnijih trenutaka...

I sada mi je zaista drago sto postojim,jednako mala na ovom svetu koliko i svi ostali,ali opet nekome previse vazna...

Nadam se da ste i dalje dobro,i dalje na okupu...

Ja jos uvek vodim neke svoje male bitke,jer jedna dobijena bitka ne znaci i ceo rat...

I jos uvek me sve podseca na vas...

Oni koji me poznaju citave dve godine znaju sve...

Oni koje ne poznajem toliko ce,nadam se,shvatiti.

Cuvajte mi blog...!

U ovo je dovoljno samo da poverujete....

1. Na svetu je sigurno dvoje ljudi koji bi umrli radi tebe. 
2. Najmanje 15 ljudi te voli na neki nacin. 
3. Jedini razlog zasto bi te iko mrzeo je zato sto bi zeleo biti bas kao ti. 
4. Tvoj osmeh moze donijeti srecu svakome, cak i ako mu nisi drag. 
5. Svaku noc NEKO misli na tebe prije nego sto ode na spavanje. 
6. Nekome si sve na svetu. 
7. Ti si poseban i jedinstven. 
8. Neko za koga ne znas ni da postoji, voli te. 
9. Kad napravis i najvecu gresku,nesto dobro izadje iz toga. 
10. Kad mislis da ti je celi svet okrenuo ledja, pogledaj ponovo. 
11. Uvijek zapamti komplimente koje si primio.Zaboravi bezobrazne uvrede.

A ovo jednostavno dozivite...

Kada nam smrt postane
spas od života
(u cemu nas život
vremenom prevari),
Kad ispružimo ruku prema
tom zadnjem trenutku
Da li pomislimo gdje sjaj
života izgubi draž?
I pre no što izgubimo
sjaj života u ocima,
zbog cega i zašto izbor
smrti i bespuca tame?!
Zar zbog nemoci pronaci sebe
u vremenu drugih,ili zbog nemira duše,
što u smrti potraži spokoj?
Zar je bitno u životu tko ce prvi prici?
Ko prvi nazvati? Ko sa ponosa sici?
Zar je bitno uvek maco biti?
Cekati, trpeti i alkohol piti?
Zar nije lepše preko ponosa prijeci,
reci oprosti, ponos srcem saseci?
Grešiti je ljudski,
opraštati božanski.
Zato umri muški
ne ljubi poganski....
Nemoj da ti srce od ponosa kamen bude,
nemoj da ti dušmani u ljubavi sude.
I kad ti srce sve sumnje sabere,
ne daj da te ponos do srži razdere..
Nek ti srce oprosti toplinu i nadu,
nek zla mržnja nestane
sve stekni u radu... 

Jer ljubav prasta,bori se,

nikad ne prestaje...! 

Voli vas vas Tuzic,stvarno nemam puno vremena za citanje...

Setite me se,al' vas ne zaduzujem,zaboravite me ako to zasluzujem...!:) 

Ovu pesmu mi je jednom posvetila orashchitj,i zaista je jedna od najboljih stvari koje sam cula(i videla)...