Ponekad...
Otkad znam za sebe znam i to da sam i u najboljim stvarima na svetu umela da pronadjem trunku prasine koja bi ih ucinila nesavrsenim.
I uvek sam u sve lepe stvari sumnjala,govoreci sebi da ih ne zasluzujem i da cu ih kad-tad izgubiti.
Desi mi se,tako,ponekad,da placem kao kisa,i da me nesto uzasno i jako boli,ali me pokori navika za osmehom-ona kojoj me je majka ucila jos od najmladjih dana...
Njene price "sve lose stvari ostavi u kuci,a na ulici tasnu na rame i osmeh na lice" tipa,oduvek su za mene bile tako svete i velike,da ih i sad,kad mi ih ona vise ne ponavlja smatrajuci da sam ih odavno naucila,sebi ponavljam zeleci da nesto tako snazno i ja jednog dana izgovorim.
Ali me isto toliko i bole,jer kad god imam potrebu da placem i da suze nikad ne prestanu-dodje osmeh i opet cutim,nakupljam...
Mnogo puta su me u zivotu ljudi ponizavali.I nikad nisam digla ruke od sebe,uvek sam tezila visem i smejala se na svaku grubu rec...
Okretala drugi obraz,sto bi rekli,a u sebi se iznova i iznova lomila na milion komadica...I svaki put bi neko novo lice,koje bih ja primila u srce bezuslovno i pruzila mu puno poverenje,razbilo sve u meni i ostavilo me praznu...
Od neke svoje cetvrte godine verujem u bajke,posebno u svoju u kojoj imam par pravih drugarica i princa iz snova.
Tek sam u cetrnaestoj,kad mi je muskarac prvi put slomio srce,shvatila da princa necu docekati.
Ovo za prijatelje,shvatam iz dana u dan.
I jos uvek savetujem druge,moji su saveti nezamenljivi,ali ih sama ne slusam..
Jos uvek dozvoljavam sebi da svakog dana placem zbog neke sitnice,zbog propustene sanse ili ignorisanja od strane "najboljih drugarica".
I opet se setim svoje majke,sa njenim "najbolji prijatelji ne postoje..."
U stvari imam jednog jedinog,i to je upravo ona,i sve dok nju imam nikada necu moci da kazem da sam sama na ovom svetu...
(Inspirisano cicilinim postom i casperinim komentarom...U zelji da iskazem NESTO...)
Sta je sumnja? Osecaj koji nas tera da trazimo ono sto ne bismo hteli znati.(De Flers)
Ето видиш папир, длан и оловка, да ме осуде, постали би ми најбољи пријатељи.
Твој најбољи пријатељ је и мој пријатељ, знаш то из филма...
Весела управу си.
Autor krilaandjela — 04 Jan 2009, 02:01
@krilce:I ti si u pravu,i meni bi oni.A kako jedine istinski dobre stvari na ovom svetu-pojedini predmeti-nazalost nemaju dusu,i mi ostajemo prazni.Znam...
:***
Autor tuzna — 04 Jan 2009, 02:04
Весела не прави ми више пахуљице хоћу сутра да возим, а не да се клизам.
Ма све има душу, дише кроз нашу
Autor krilaandjela — 04 Jan 2009, 02:11
Tužne misli uokvirene ružama...neću da te tešim, mnogo je još i smehova i tuga pred tobom, toga u životu ima u izoblju, s tim što ćeš se za smehove potruditi, a tuge će doći same. Postoje najbolji prijatelji, s ponosom mogu reći da sam sačuvala prijateljice iz osnovne škole, srednje škole, fakulteta, s posla i da još stičem nove, da ih čuvam i cenim kao bisere. One koji su me neopravdano rastužili, pustih rekom zaborava.
A prinčevi? Naravno da ih nema, oni to postaju samo u našim očima, kad ih zavolimo- dobiju krunu!
Autor sanjarenja56 — 04 Jan 2009, 07:35
ružičast osmeh i sive reči.
treba verovati u ono što je srcu milo. i truditi se da to ostvarimo.
samo što će ti se ponekad učiniti da to predugo traje.
ali pred tobom je puno vremena.
potrudi se da svaku suzu, a biće ih još, začiniš sa dvaput više osmeha.
Prijatno!**
Autor domacica — 04 Jan 2009, 09:04
mali, lepo rece ti pre neko vece... you are my soul mate... ni sama ne bih ovo bolje napisala a kao da sam ja pisala...
Koliko ljudi toliko razocarenja... ali veruj mi, vremenom ces nauciti da sve to primas sa mnogo manje boli...
Mene su svi razocarali... pa i taj najbolji prijatelj zvan moja mama... jedino u sebe i sebi jos verujem... ali... ma... ne mogu ti ja to reci, samo ce ti se kasti... :)
Kao sto rece domacica pre tobom je dosta vremena... polako... :)
Jubim :***
Autor cicilly — 04 Jan 2009, 12:18
Ljudi su deca...ceo zivot.
I povrede nas samo kada im dozvolimo.
Ljubav je vecna,postoji i lepsa je nego sto pricaju.
Razocarenja nisu nista lose,vec samo putokaz zivota.
Eto,tako...
I osmeh je lek za sve.
Nemoj prestati da delis osmehe okolo,svima...
Dobrima ce prijati.
Lose ce razoruzati.
Autor stepskivuk — 04 Jan 2009, 12:27
@sanjarenja:Mozda postoje u tvom vidjenju PRAVIH,za mene je pravi prijatelj onaj koji ti ne izda tajnu cak i kad ga ne zamolis da cuti,i koji,kad treba,da zivot za tebe...A sasvim sam sigurna da takvih ljudi na ovom svetu nema...Sto se tice princeva...Jedan je imao krunu,i,smatram,imace je samo jos jedan...:***
Autor tuzna — 04 Jan 2009, 13:47
Jeste, TO je pravi prijatelj, takav kakvog si definisala. Ima ih i imaćeš ih, ali su kao biseri, nema ih mnogo i nisu u svakoj školjci sakriveni.
A krunu će dobiti još jedan, sigurna sam. Neka je zasluži!
Autor sanjarenja56 — 04 Jan 2009, 13:49
@baba-tetka-strina:zna(s)m da hocu,samo dok skupim snage...a i za to treba vremena,posle duge i iscrpljujuce bitke...:***
Autor tuzna — 04 Jan 2009, 13:51
@cicili:moja srodna duso :)
valjda cu,ako je tvoj put toliko razocaravajuci,krenurti nekom precicom,ili bar uciti na tvom iskustvu...jubim :*****
Autor tuzna — 04 Jan 2009, 13:52
@stepski:Onda bi se reklo...da im previse dozvoljavam?Sta cu,takva sam.Nazalost.Za ljubav ti verujem,a osmeh,kao i uvek,uz poljubac poklanjam...:*****
Autor tuzna — 04 Jan 2009, 13:55
Добродошла у клуб! Очито не слутиш колико су то честе дилеме и колико се нас бори да нађе начина да стигне до себе, изучи самопоштовање. Дуг је пут, никад ниси сигуран, а ипак вреди борити се. Срећни празници!
Autor betyn — 04 Jan 2009, 13:55
Vrlo uspesno si iskazala NESTO.
Svi su vec sve rekli, ja cu samo da te ljubnem.
Autor casper — 04 Jan 2009, 15:05
@betyn:hvala za dobrodoslicu i za cestitku.u pravu si...ljubim :***
Autor tuzna — 04 Jan 2009, 15:34
@casper:i ja cu samo da pocrvenim :) i da uzvratim :*
Autor tuzna — 04 Jan 2009, 15:36