Sreća je u malim stvarima

I ujedno pozdrav,do nekog decembra...Ljubi vas i voli,

Tuzic....

Pao je prvi sneg :)Mojoj sreci nigde kraja,ali dok mi ne pobegne misao,zelela bih da napisem pricu.Veceras,o ogledalu.

Da Vas nisam srela tog dana,dragi Gospodine,mozda nikad tako ne bih volela ulicne prodavce...

Mozda taj dan ne bi bio nista poseban,da me samo jednom recenicom niste zadivili.

I ne bi mi danas svaki pogled na ogledalo izmamio onaj magican osmeh... 

Stajali Ste tamo,kraj ruiniranog zida Niske tvrdjave,i umorni od cekanja oslanjali se dok sam Vam prilazila.

Nasmesili Ste se,i tim smeskom me cudesno podsetili na mog deku.

Ispred Vas nesto nalik na satorsko krilo,i po njemu poredjano dvadesetak ogledala.

Malih i velikih,svaki sa nekim posebnim i zanimljivim ramom.

Savijam se i gledam zadivljeno u njih.

"Lepi su",komentarisete,kao da mi citate misli.

"Ja tako,deko,sakupim ogledala od prijatelja pa se zanimam,pravim ramove i ukrasavam ih."

Smesim se.Odusevljava me to sto i pod stare dane ljudi imaju u dusi umetnost nalazenja smisla.U svemu.

"Koliko su?",pitam ocekujuci da mala remek-dela prodajete po ceni koja je srazmerna njihovoj lepoti.

"Evo,koliko das....Mogu i da ti poklonim to malo",govorite hvatajuci mi pogled ka najmanjem ogledalu,ukrasenom plavim papirom sa iscrtanim kruzicima.

Ostajem zamisljena,a Vi nastavljate:

"Znas,dete,covek nekad ide,recimo,umazan,i cudi se cemu se ljudi oko njega smeju,a nema odgledalo da to proveri.Zato ja uvek nosim jedno sa sobom",govorite iz srca(Boze,bas onako kako moj deka ume) i pokazujete mi malo crno ogledalo u dzepu starog somotskog kaputa.

Jos uvek nosim malo plavo ogledalo i pricam o Vama... I sad kad prodjem kroz Nis,i kad negde vidim ulicne prodavce ili samo u prolazu setnem deku koji me podseti,nasmesim se...

Bila sam puno puta u toj ulici,ali Vas vise nikad nisam srela...

I vama,dragi moji,poklanjam po jedno ogledalce...Nosite ga svuda sa sobom.Pronadjite neku magiju u njemu,ili mu se samo nasmesite svako jutro...Uzvratice istom merom.

Pada kisa.

Oprosti,odoh da se smestim pored prozora. 

Slika koju mi je posvetila blogerka drugog blog servisa,(zena koja slika najlepse na svetu ),i odusevila me... 

(ako je i kod vas cudnog oblika,idite na Open image,a mozda mene samo varaju vid ili monitor) 

"Bas mi ide vreme,eto,jos sedam nedelja do Nove Godine...

Brojim,pa mi nekako brze prodje,cini mi se." 

Pa sest nedelja,pa pet...

Pa hvata panika hocemo li sve srediti do tad-a jos ne znamo ni gde cemo slaviti!

I prolaze tako dani,meseci,godine...

Prodje zivot dok se osvrnemo,a ne stignemo ni pravu boju carapa da izaberemo.

Nanizu se leta,a jos uvek sanjamo o vrhu piramide kog nikad nismo dotakli.

"Obecala si da ces me voditi..." 

-Hocu,kad dodje vreme. 

O,jos nije doslo vreme od one inflacije,pa demokratije,birokratije i aristokratije...?

Zar jos nije doslo vreme od onih mojih deset i prvog-Mama,ja bih da dotaknem sfingu...

I hocu li i ja tako cekati nesto,hoce li stranice leteti i dani se nizati?

Hocu li stici svaki tren da upamtim,od svih onih nasih "Ovo se ne zaboravlja..."? 

Eto,dodje i njegovih dvadeset,i mojih sesnaest.On je za mene i dalje on.

"Ne osetis li se nekad starom kad  vidis kolika su ti deca?"

-Ne,samo se osetim bogatom. 

Je l' da...?

Kao da redovno sanjam o nekim novim,nekim dalekim...

Trcim u susret svetlosti i shvatim da se samo sunce igra sa rosom.

Pisem,a znam da niko nece razumeti...

Zelim da jednom ostavim do kraja,onako kako se ispili iz glave.

I da zapisem u trenutku vremena,a proci ce,jer prodje i ostalih milion...

"Dusa mi je kao unutrasnjost sneznih kugli. 

Uspes li da je protreses

videces najdivnije sljokice koje prelivaju se u raznim bojama

kako kruze

padaju pa se uzdizu

ravno lepe zvezdanoj prasini...

...donece ti srecu...

Samo ako uspes

da ih protreses..."

(Ukradeno sa foruma Krstarice)

Pozeleh malopre da vam kazem kako da sanjate-pa se setih da to vec znate jako dobro...

Zato vam samo posvecujem par strofa i odlazim put duge...

"srecom: jastuci nista ne govore. 
cuvaju milion tajni u mekoj belini perja. 
oni su kao ladje, 
velike bele ladje, 
sto plove u nemoguce, 
u snove, 
u bezmerja..."

*********

"...i svaki put kad budes 
komadic sebe dao 
i svoje snove svetu 
po vetrovima slao, 

licice jutro na tebe 
vise nego na druge."

*********

"Spavaj sad kad se boje skrivaju
kad oblici nestaju
price prestaju
oci zastaju
al nemirni zvuci nastaju sasvim tiho
pa sve jace
uho boli...
Neprestano nebo place,
nekog moli..."

*********

"Odlazite, nema vise!
zavesa je pala.
gledam vase senke
i korake slusam.
za tren vase srece,
sve sam pokusala.

laku noc!
laku noc!
laku noc, drugari,
laku noc, sanjari,
publiko,
samoco,
laku noc!..."