23. Novembra...
Pao je prvi sneg :)Mojoj sreci nigde kraja,ali dok mi ne pobegne misao,zelela bih da napisem pricu.Veceras,o ogledalu.
Da Vas nisam srela tog dana,dragi Gospodine,mozda nikad tako ne bih volela ulicne prodavce...
Mozda taj dan ne bi bio nista poseban,da me samo jednom recenicom niste zadivili.
I ne bi mi danas svaki pogled na ogledalo izmamio onaj magican osmeh...
Stajali Ste tamo,kraj ruiniranog zida Niske tvrdjave,i umorni od cekanja oslanjali se dok sam Vam prilazila.
Nasmesili Ste se,i tim smeskom me cudesno podsetili na mog deku.
Ispred Vas nesto nalik na satorsko krilo,i po njemu poredjano dvadesetak ogledala.
Malih i velikih,svaki sa nekim posebnim i zanimljivim ramom.
Savijam se i gledam zadivljeno u njih.
"Lepi su",komentarisete,kao da mi citate misli.
"Ja tako,deko,sakupim ogledala od prijatelja pa se zanimam,pravim ramove i ukrasavam ih."
Smesim se.Odusevljava me to sto i pod stare dane ljudi imaju u dusi umetnost nalazenja smisla.U svemu.
"Koliko su?",pitam ocekujuci da mala remek-dela prodajete po ceni koja je srazmerna njihovoj lepoti.
"Evo,koliko das....Mogu i da ti poklonim to malo",govorite hvatajuci mi pogled ka najmanjem ogledalu,ukrasenom plavim papirom sa iscrtanim kruzicima.
Ostajem zamisljena,a Vi nastavljate:
"Znas,dete,covek nekad ide,recimo,umazan,i cudi se cemu se ljudi oko njega smeju,a nema odgledalo da to proveri.Zato ja uvek nosim jedno sa sobom",govorite iz srca(Boze,bas onako kako moj deka ume) i pokazujete mi malo crno ogledalo u dzepu starog somotskog kaputa.
Jos uvek nosim malo plavo ogledalo i pricam o Vama... I sad kad prodjem kroz Nis,i kad negde vidim ulicne prodavce ili samo u prolazu setnem deku koji me podseti,nasmesim se...
Bila sam puno puta u toj ulici,ali Vas vise nikad nisam srela...
I vama,dragi moji,poklanjam po jedno ogledalce...Nosite ga svuda sa sobom.Pronadjite neku magiju u njemu,ili mu se samo nasmesite svako jutro...Uzvratice istom merom.
Hm.....ovo se na slici gore ja ogledam u ogledalu? I razmisljam o tome kako si ti dobra curica koja ume da pronadje lepotu, i gle! Ne raste mi nos!!!
:*********
Autor Pinokio — 23 Nov 2008, 10:09
@Pinokio:Sigurno ne raste?:) :*************
Autor tuzna — 23 Nov 2008, 12:39
Ne volim ogledala...Odavno su prestala da svetlucaju i da se osmehuju...Sad su samo obicna stakla u kojima vidjam neke cudne prilike...
Autor casper — 23 Nov 2008, 12:57
Овај што се огледа подсећа на Пинокиа, заиста. Али, ако овај наш Пинокио каже да му није нос порастао, онда је ово пинокио мој. Иста ја у огледалу, огољена пред светом. Хвала за подсећање.
п.с.: Опет имамо везу - огледала. Биће да има нечег доброг у њима, ха?
Autor pricalica — 23 Nov 2008, 17:12
Kad pitam ogledalo:
-Ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na svetu?
Ono ćuti...bezobraština jedna:):)
Pokušam izokola:
-Kako ti se dopadam jutros?
Ćuti, ne progovara...
Jutros oko 10, ja bunovna i ne pitam ništa...a ogledalo će
-Ti danas misliš ceo dan da zabušavaš i rastežeš se po krevetu?
Da li reče, da li mi se učini, pojma nemam, tek ja brzo krpu u ruke i juuuuriššš pešadija da sredim malo lom... e jeste bezobraština, pa to ti je...
Autor anam — 23 Nov 2008, 17:18
@casper:bas zato,nasmesi im se prva...:)
Autor tuzna — 25 Nov 2008, 07:08
@pricalica:ma,ima dobrog u svemu,ali sve zavisi koliko toga umes/zelis da vidis...:)
Autor tuzna — 25 Nov 2008, 07:09
@anam:eto,kazem ja da i u njima ima magije!:)))i mene jutros ovo moje probudi,evo lunjam po kuci od 5h,ko zna sta ima dobro u tome(znam ja-5 iz sprskog)...:P
ljubim
Autor tuzna — 25 Nov 2008, 07:10