Sreća je u malim stvarima

Svakoj gresci mog zivota

Generalna — Autor tuzna @ 22:01

(U ovom slucaju ne misleci na ljude)

Da li se ikad okrenes i pogledas u kakvim me krhotinama ostavljas?Vidis li sta u trenutku napravis od mene samo jednim dodirom,jednim sapatom o onome sto predstavljas?Znas li koliko boli kad i tebe ponesem na savesti?

Dodirne li nekad to tvoje neopipljivo i nisko i to sto ne spavam nocima?Ili samo prostrujis,kao senka,kao zmija isklizis i krenes dalje ostavljajuci ljigav trag?

I da li se uopste pitas,to zasto i kako,i cemu i,odakle?I zbog cega i kada i koliko...Ili samo volis da,poput poniznog sluge pogresis pa klones i utopis se?

Cemu svrha tvoga postojanja?U cemu je kvar kod tebe,jesu li ti zaboravili neki nevidljivi deo ili te nisu prekrili pandorinim plastom?Hodas li ili lebdis cekajuci da ugrabis neko kolebanje?

Da li zivis ili je savest tvoj zivot,spoznajes li ti savest uopste?

Ili je samo izazoves pa nestanes?

Da li nestanes pre nego i savest pritisne misli?Ili pokusas da ispravis stvar pa zaprljas jos vise?

Za koga radis?

Jesi li na ramenu belog andjela cuvara,ili onog zlog?

Da li si i sama svesna svog postojanja ili si jednostavno kao magla-sretnes belinu sunca pa nestanes...

I znas li da tvoj trag ostaje vecno?Zalepis se na celo onome ko te nosi,pa ga po tebi i po onom ruznom sto predstavljas poznaju ceo zivot.Znas li sta je zivot?Postoji li to kod tebe?Tako te je mnogo da me dovodis u dilemu-da li se non stop radjas i umires ili jednostavno postojis,poput materije,klizis,stapas se,delis.....

 


Laku noc...

Generalna — Autor tuzna @ 01:26
"Proljeca, zime, jeseni
uvijek si bila u meni
vrijeme je nas razdvojilo
i ponovo nas spojilo
sve je uzalud..."
 Decko...
 
Opet mi prasinu sa zvucnika spira zvuk Divljih Jagoda,opet mi srce kuca u ritmu Jedine,u ritmu Lejle i Sejle i zvezda....
 
Decko...
 
Opet mi protrcis kroz misli,u trenutku,tek da zapamtim kako ti se na desnoj strani krivi onaj uvojak i kako ti osmeh jos uvek nekako posebno sija...
 
Decko...
 
Ostao si isti,ali se moj odraz u tvojim ocima promenio...
 
Andjele...! 
Hvala sto mi u mraku ovog surovog sveta sve cesce pruzis ruku i ponudis tracak svetlosti...Hvala sto mi zagrejes dusu...
 
Hvala sto si moje savrsenstvo bez mane i sto si-kao i ova prica-nedovrsen i smesan...
 
Hvala ti sto te svakim danom otkrivam sve vise i sto si mi se zakleo da se u tebe nikad necu razocarati.
 
 
 
 Laku noc,dragi moji...Lomite case,a ne srca...

Powered by blog.rs