Svi smo mi ljudi...
''sedim i čekam
da realan život uđe na vrata
zamiriše kafu iz kofi šopa
na tursku
domaću
koju smo odavno zaboravili.
sedim i čekam
da mali život bez inteziteta
sedne pored mene na klupu
ponudi mi neki koncert na koji mi se ni ne ide
ali se lepo smešim i pravim se
da sam najsrećnija na svetu
prosto me sramota koliko se foliram
pred samom sobom.
neverovatno je kako mi nije neprijatno
jer nikad ja nisam bila ja
skoro nikad sem u paralelnom životu kome
sada mašem sa prozora voza
tu sam se smejala u jednom velikom odgledalu
tu sam spavala na jednom kauču
pokrivena. tu sam se survala na pod sa njim
tu sam teško disala,tu sam se jednog jutra najteže u životu
probudila,tu sam se bojala,tu sam ležala na parketu
tu sam čaše razbijala,tu sam jedino za sve ove male godine
osećala
volela
drhtala
i tu se više nikada neću vratiti.
jer to nije moj život, to je tuđa kutija
životna i mala
sa nepoznatim ljudima koji ne znaju
da postojim takva ja.
kad je koga i bilo briga za emocije ?
samo korpa sa odgovornostima
korpa u kojoj su poređani računi
poneki izlazak sa prijateljima
i ručak u restoranu blizu kuće.
sedim i čekam
i nikako da dođe taj moj realan život
da me odvede na hiljaditi put viđenu žurku
u šetnju u kojoj ćemo planirati
odlazak u bioskop ili na neku premijeru
na kojoj ću pogledom tražiti
ostatak paralelnog života
dok mi bretela haljine spada na rame
i dok igram još jednu u nizu
suludih uloga u neživotu.''
* * *
Plače mi se. Nisam tužna, samo osciliram. Nema više ljudi koji govore srcem. Sve se više ističem u masi običnih, sve više teram od sebe one koji ne razumeju moj krik. Možda je tako i bolje. Nekad je čak i lakše...Ali, kome je samoća dobro donela?
Pojma nemam.
Jedva čekam Beograd. Tamo ću sresti nekog pesnika. Budućeg doktora nauka.
Nekog ko će meni objašnjavati nepoznate pojmove, a, opet, znati da grli previše dobro.
Imaću i ja savršen život. Obećaj mi, Bože.
predivno...ne znam sta drugo da kazem... dirnula si me...
Autor katy — 06 Apr 2011, 17:56
Glavu gore!
Nema stajanja.
Te zelene oci ce sigurno zacarati jednog madjionicara, koji ce na najlepsi ancin zonglirati recima i tako osvojiti tvoje srce.
Ti sanjas o zivotu, a sanjari uvek dobijaju svoju porciju.
Realnost je surova, ali lepa!
:*
Autor behappy — 06 Apr 2011, 18:17
O, behappy je sve tako dobro rekla.
Moraš da veruješ i da želiš, jako. I desiće se!
Pozdrav, veliki!
Autor roksana — 06 Apr 2011, 18:29
želi jako i potrči. za oblakom, za povetarcem, za leptirom...
ostalo će stići...
možda bez kočija i princa ali sa puno ljubavi, sasvim sigurno
Prijatno!
Autor domacica — 06 Apr 2011, 19:28
Nemoj čekati da život dođe po tebe, već ustani sa te klupe čekanja, zgrabi sastojke koji su ti dati i od toga ispeci najlepšu i najslađu tortu.
A ni Beograd nije daleko. Ako niko drugi, znaš da će ti par nas praviti društvo kad zatreba :* Drž' se! Sve dođe i sve prođe. Svaka duga, isto kao i tuga, ima svoj početak i svoj kraj.
Autor biljana — 06 Apr 2011, 20:24
Biće sve što želiš jer ćeš poraditi na tome...
Autor sanjarenja56 — 06 Apr 2011, 21:53
Svaka rec ispunjena je snaznim i dubokim emocijama, i gotovo da mogu da zamislim jednu malenu, sa plavim cuperkom, tirkiznim masnama u kosi, napucenim usnama i namrstenim nosicem, u malenim baletankicama kako se ljuti na tamu, na laz, na svet - na onu njegovu losu stranu. Veruj u traganje, jer traganje je ono sto nas cini ljudima, ono sto cini razliku izmedju heroja i gubitnika - ne odustaj... nikada....znam da neces.
Autor hyperblogger — 06 Apr 2011, 22:31
Има још емоција, али је проблем што их сви сабирају у себи, а не деле их, онако топло, људски. Страха је превише на свету. Али и разлога доста је. Но ипак треба веровати да добро побеђује на крају. Храбри знају! Грлим.***
Autor pricalica — 06 Apr 2011, 23:54
"Tamo ću sresti nekog pesnika. Budućeg doktora nauka.
Nekog ko će meni objašnjavati nepoznate pojmove, a, opet, znati da grli previše dobro.
Imaću i ja savršen život. Obećaj mi, Bože."
Autor Sanja — 27 Apr 2013, 16:35
Autor Sanja — 27 Apr 2013, 16:36
"Obecaj mi Boze!" Odlicno, pronalazim se :)
Autor Mina — 18 Avg 2013, 15:38