...iskrenog druzenja,hvala do neba...
Ne dozvoli da nas ikad bilo sta rastavi..
Zato sto si uvek tu,zato sto i bez mnogo reci sve razumes,zato sto si ogromno hodajuce srce,zato sto zasluzujes divljenje i postovanje...Zato te volim!
...upropascen 18.decembar 2008.-me...
I nikad se nce vratiti,da u njemu promenim ovo ili ono...
Danas su Varvare(ili tako nesto),ima veze sa decom i boginjama...
Danas je dan kao i svaki drugi,a mogao je biti poseban.
Eto,sednem tako da pisem o obicnim stvarima i nadam se da ce neko citati.
Place mi se....
Jednostavno mi se place.
Nakupljalo se u meni mnogo blata i prasine,i sad se sve uskovitlalo,potrebno mi je da sperem sve...
Iako znam da mi suze nece pomoci,znam da je dovoljno samo da se sklupcam na krevetu i da zazmurim...
Nigde prijatelja,nigde iskrenog zagrljaja...A tako mi treba...
Bojim se...Mnogo se bojim...
....su stvari koje me prosto bez reci ostave krajem decembra i juna.
Zakljucak je,naravno,da sam sama za sve kriva.Pa kom opanci,kom obojci.
No,samo htedoh da vam pozelim lepo i vedro jutro,jos lepsi dan,i da se izvinim sto ne osgovaram na komentare-dok stignem sve...
Drzite fige.
E,da...
...mi nocas peva:
Jaroslava
Umesto molitve rekla si
o tom cu misliti sutra
sa sminkom od gara,
ko Skarlet O'Hara tvoj preslikan lik
i dugo plutala ko brodolomnik
ka obali jutra
nekad tisina zna prepasti dzina,
kad ispusti krik
jos jednu noc si izgurala sama
Cehov je zaspao blazenim snom
ni ne zna da je
orgijala tama pod prozorom
vetar je vezbao violoncelo
ceznjive skale u nedogled
zora ti brizljivo pipnula celo
negde u tebi je goreo led
Princezo, javi se
jos imam dzep u kom se
hladni prsti zgreju
posalji poruku da vidim jednom
to pisamce na displeju
sve mi nedostaje
cuvam u damastu
jos kalup tvoga vrata
princezo, dosta je
dve i po godine
smo taoci inata
sta ti je
Plima banalnosti tvoj svet
zapljuskuje kao Atlantidu
dok smrka bioskop,
fali ti neko da napravi geg
da ti za rodjendan ispise sonet
na komsijskom zidu
i s bendom cigana
pod tvojim prozorom utaba sneg
na podmetacu jos crtam tvoj profil
suvisna pitanja izbegavam fintom
ime ti ispisem u svakoj strofi
nevidljivom tintom
pod mojom jelkom do proleca stoji
jedino dar tebi namenjen
zauvek fosil tvog struka postoji
na mome dlanu okamenjen
Princezo, javi se
neke se pobede dobijaju na juris
ne tvrdoglavi se
priznajem javno da se genijalno duris
opasno postaje
na durske akorde se paucina hvata
princezo,dosta je
dve i po godine
smo taoci inata
princezo,dosta je
(znam da sam dosadna,ali nekad jednostavno moram...)
anas sam bila jako,jako nervozna.
Celo jutro sam kao mamurna isla kroz kucu gubeci vreme koje sam mogla pametno da utrosim na ucenje.
Zatim sam popodne saznala da se u mom gradu odrzava mali turnir fudbala,i naravno,celo popodne i vece sam provela u hali sportova.Da me sad neko pita ko je pobedio,nemam pojma.
Nasla sam vremena da popijem kafu sa drugom kog dugo nisam videla,a koji mi je samo jos vise nabio nervozu svojom pricom o raskidu sa "najboljom i najlepsom devojkom na svetu".
E,da,ni On se nije trudio da me oraspolozi-opet smo se posvadjali... (i opet sam ja kriva,cudnim cudom.)
Kad sam,pre nekih sat vremena stigla kuci,eto,prilepila se kao po obicaju za kompjuter ne setivsi se da za sutra treba da naucim mnogo stosta.
I evo,sad kad pogledah u sveske setih se da je sad moj omiljeni deo godine(pritom ne misleci na praznike)-vreme ispita.Ono kad me hvata panika jer harmoniku,jel'te,nisam pipnula celih pet meseci koliko traje prvo polugodje.Za ostale predmete cu se snaci,nadam se.
Matematiku cu vezrovatno vezbati ujutru pre skole,na fiziku se bacam sad.
Juce obecah drugaricama da cu se promeniti,danas sebi da cu poceti da vezbam.
Koga cu pre da izneverim,samo cekam da vidim...
Cekaj i ti,i ovako nemas pametnija posla.
A,da,i zbog preterano nervozonabijajuceg celodnevnog zvrckanja,telefon sam iskljucila do daljnjeg.
O,volim i ja tebe...
..kako boli kad je tesko,a ne znate sta da radite...
I vise ni suze ne pomazu...
Okorelo blato naseg srca ni najjace kise ne mogu oprati....
Morala bih da pozurim
s opisivanjem oblaka -
po delicu sekunde
prestaju da budu oni, a pocinju da bivaju drugi.
Njihovo svojstvo -
nikada se ne ponavljati
u oblicima, nijansama, pozama i redjanju.
Neoptereceni secanjem na bilo sta,
bez napora se dizu iznad cinjenica.
Kao nekakvi svedoci bilo cega -
smesta se razgone na sve strane.
U poredjenju s oblacima
zivot se cini utemeljen,
i gotovo trajan i vecan.
U odnosu na oblake
cak i kamen lici na brata,
na koga se mozes osloniti,
dok su oni poput dalekih i vetropirastih rodjaka.
Neka ljudi, ako hoce, postoje,
a posle neka redom umiru,
njih, oblake, briga za sve to,
veoma cudno.
Nad celim Tvojim
i mojim, jos ne celim, zivotom,
paradiraju u raskosi kao sto su paradirali.
Nemaju obavezu da zajedno s nama nestaju.
Da bi plovili, ne moraju da budu vidjeni.
Vislava Simborska
...trenutno izgleda ovako:
Nista me ne pitajte.
"Kada moras da places, nemoj da ti suza krene...
kada moras da patis, ne daj da drugi vide tu tugu u ocima..
ne daj nikom da ti u dusu takne, i da ti snove ugasi...
jer zivot uvek ide dalje..."
Powered by blog.rs
