Sreća je u malim stvarima

Dok je pokusavala da uspesno izbalansira na stiklama od 10cm i da istovremeno uvuce stomak i namesti najneviniju facu ikada,zelela je da on makar na tren uputi pogled ka njoj i vidi sve sto se na njenom licu presijavalo otkad ga je prvi put srela..

Nije je pogledao.

"Znas,njega nije briga sta ti radis...I...ajde sa nama,idemo da igramo"

Otrgla se iz ruku koje su je drzale i izasla napolje.

Hladan vetar joj je sibao gole ruke.Mrzela je vetar,njega,nju...Sebe,pre svega.

Cak i u trenucima kad bi zivot dala za njega zahtevala je da se on potrudi,da on promeni misljenje i prihvati je...Nije imala ni truncicu karaktera da sama zasluzi tu uzvracenu ljubav.

Trudila se da non stop bude nasmejana,da se ne zamera ljudima...

Posmatrala je njegove bivse i trudila se da ih iskopira.

A iznad svega je zelela da je voli takvu kakva jeste,mozda tesku,napornu i pogubljenu,ali u isti mah i savrsenu na neki poseban nacin...

Osetila je njegov pogled i nije zelela da se okrene.

Zelela je da on ode bilo gde,na duze i dalje..

Zelela je da joj oprosti sto postoji.

A,opet....

Nastavka svoje prethodne price se ne secam do detalja,ali cu ziveti srecno do kraja zivota :)

Ljubav od koje sam se oprastala onoliko jos uvek nisam prebolela.

Danas je 'moj' Mali Princ maturirao... 

Danas je jedan maleni osmeh u uglu tih predivnih usana ucinio da ceo svet bude moj.

Danas bih da se i ja napijem sa njim,skroz...

Danas sam i ponovo tu,sa vama.

I ma sta bilo sutra,danas je najlepsi dan na svetu,i vreme je za snove...

Oduvek sam se pitala sta je to sto je na mene uticalo da vama,potpunim strancima,otvorim ceo svoj zivot kao knjigu i dam vam da svaki detalj procitate..A odgovora ipak,ni danas,nema.

"Eto,i Vlada te je zagrlio...Znas li kad je mene Vlada zagrlio?!Nikad!"

(Vlada je,inace,najmladji i najzgodniji profesor u skoli..Sta je to zbog cega se on uvek nadje u mojoj blizini kad placem,ne znam.Ali znam da grli vrazje dobro.I znam da ga zbog toga,i zato sto je jedan od najpametnijih i najboljih osoba koje znam,bas bas volim...)

-"Pa?Ako me je on zagrlio,to znaci da cu sutra imati dodatnih 60 poena na prijemnom i da cu doktorirati negde?Ili sta?!"

"Mikac...Zar mislis da nisam umorna od svega?Dobro znas sta mi se ovih dana desava...Zar ti nije zao da me stavljas u poziciju da tesim sad kad mi treba uteha?"

I tu se Mala Devojcica ujela za usnu...

Setila se koliko je osoba pored nje propatila u zivotu,koliko je problema imala od samog rodjenja....Gomila operacija,svadja u kuci,rastavljanja i ostavljanja...

Shvatila je koliko je nezahvalno plakati zbog jedne ocene kad  si zdrav,prav,imas oba roditelja i krov nad glavom...

Po prvi put se radovala sto joj najveci problem u zivotu predstavlja taj mali,nevazni krivudavi znak u dnevniku...

Ali,njen problem se uvek cinio najvecim.

Nikad nije zelela da prica o tudjim problemima ako ima svoj.

Bilo je to previse za nju.

Besno se okrenula i cvrsto zagrlila osobu pored sebe...

Obe su zajecale.

Nijedna ne zna zasto je tacno plakala,ali znale su da i jedna i druga imaju gomilu nekih svojih manjih li vecih problema...

Sve je to trebalo resiti,a one su bile previse slabe.

-nastavice se...- 

"Tap,tap,tap,tap..." culo se s kraja na kraj te male bele sobe.

Pa opet,"tap,tap,tap..."

A zatim i "brrrrrrrrrrm" i "drn drn drn drn,drn..."

Nervozno je setala levo-desno.

Zelela je da ti zvuci prestanu.

Odjednom se iz jednog ugla zaculo jako pistanje;

savila se od bola i pocela da jeca poput malog deteta...

Nikako nije uspevala da se izbori sa milijardu unustrasnjih glasova koji su se svadjali medjusobno.

Nije znala sta koji govori,zasto se svadjaju i zasto svi bas u njenoj obicnoj,prosecnoj glavi...

Ostar bol ju je presekao i prestala je da place.

Sve ju je gusilo. 

U njoj se javila ogromna zelja da trci,baca,cupa sve u krug...

Zelela je da strgne sve sa sebe i da podje nekud daleko.

Dovoljno daleko od svih tih ljudi,dobro poznatih lica,previse uvreda i maloljudnosti... 

Kad je bila mala ucili su je da spoljasnji izgled nije bitan,da treba da izgradi na velicanstvenoj osnovi svoje male unutrasnje svetove,mozaike misli i osecanja...

I gradila se,uz pomoc ljudi koji su stalno bili uz nju...

Prica se da je postala jaka osoba,kulturna,vredna,inteligentna.

Stabilna.(Ironije li...)

Ne,ona nije imala komplekse.

U zivotu je bilo previse trenutaka kad je imala istinsku potrebu da je svi mrze,odbace,gaze...

Ali bilo je i onih kad je zelela da je zagrle i vole.

Nije imala ni jedno ni drugo...

Uvek je zivela u nekim medjusvetovima;

uvek je bilo onih kojima znaci manje ili vise...

Niko je nije voleo.

Niko je nije ni mrzeo.

A tako je silno zelela da je neko povede za ruku i vodi,

vodi bilo gde...

I,eto,danas kad se srela sa velikim svetom,zelela bi da mrzi sve koji su je od malena lagali,ali,ona nije u stanju da mrzi...

I samo ju je,u stvari,danas stigla nervoza.

Zatvorila je stranicu starog dnevnika,odlozila veliku plavu olovku i posla da skuva kafu.... 

 Veceras na koncertu...Ne,nisam gledala u vas.

Uopste nisam videla trenutak kad te je zagrlila i kad si joj poljubio vrat.

I nisam videla dati je sedela u krilu i bila tako srecna.

I,ne...Nije mi bilo krivo.

Cak,stavise,pevala sam od srece...

Nisam plakala ni kad je Natasa pevala "Dve pilule"!

I,da...

Sad sam sigurna da sam te definitivno zaboravila.

Srecan ti put,maleni decace...

Zelim ti da nadjes neke nove decije oci u kojima ces snivati kao u mojim.

Ja jos veceras verujem u bajke,sutra je novi dan...

Danas nemam nesto posebno mnogo snage i inspiracije,pa vam poklanjam staru nit vec oparane i zaboravljene haljine mojih snova...

Ne trazi me,jer,znaj,nema me tamo gde mislis da postojim,davno sam nestala.

Tiho,kao kap kise,kao zrak sunca,kao dasak vetra.Zauvek.

Ne pokusavaj da me nadjes u njenim poljupcima,da na njenim usnama osetis slast mojih...Ne vapi uzalud za mojim glasom.

Cuces samo eho koji se gubi u daljini.

To nisam ja,to je moja bleda kopija koja te nece usreciti.Nikada.

Ne pokusavaj da u njenim ocima vidis zar mojih.

Ne mozes,jer on je jedinstven,samo meni svojstven.

A davno,davno poklonjen tebi.

Ne trazi me u prvoj visibabi,prvoj prolecnoj kisi,prvoj pahulji...

Neces me naci,ne trudi se uzalud.

Ne pokusavaj da moje ime urezes u koru drveta,sprace ga kise.

Ne pisi ga na hartiji,izbledece.

Ne brini,ono je davno urezano tamo...ti znas gde.

Ne pokusavaj da pobegnes od mene,jer neces uspeti.

Cega se plasis?

Kad sam ja prezivela,i ti ces.

Ne pokusavaj nju da zavolis,ona ti nece znaciti nista.

Jer ne,dragi moj,neces me naci u njoj.