Jedinica
Oduvek sam se pitala sta je to sto je na mene uticalo da vama,potpunim strancima,otvorim ceo svoj zivot kao knjigu i dam vam da svaki detalj procitate..A odgovora ipak,ni danas,nema.
"Eto,i Vlada te je zagrlio...Znas li kad je mene Vlada zagrlio?!Nikad!"
(Vlada je,inace,najmladji i najzgodniji profesor u skoli..Sta je to zbog cega se on uvek nadje u mojoj blizini kad placem,ne znam.Ali znam da grli vrazje dobro.I znam da ga zbog toga,i zato sto je jedan od najpametnijih i najboljih osoba koje znam,bas bas volim...)
-"Pa?Ako me je on zagrlio,to znaci da cu sutra imati dodatnih 60 poena na prijemnom i da cu doktorirati negde?Ili sta?!"
"Mikac...Zar mislis da nisam umorna od svega?Dobro znas sta mi se ovih dana desava...Zar ti nije zao da me stavljas u poziciju da tesim sad kad mi treba uteha?"
I tu se Mala Devojcica ujela za usnu...
Setila se koliko je osoba pored nje propatila u zivotu,koliko je problema imala od samog rodjenja....Gomila operacija,svadja u kuci,rastavljanja i ostavljanja...
Shvatila je koliko je nezahvalno plakati zbog jedne ocene kad si zdrav,prav,imas oba roditelja i krov nad glavom...
Po prvi put se radovala sto joj najveci problem u zivotu predstavlja taj mali,nevazni krivudavi znak u dnevniku...
Ali,njen problem se uvek cinio najvecim.
Nikad nije zelela da prica o tudjim problemima ako ima svoj.
Bilo je to previse za nju.
Besno se okrenula i cvrsto zagrlila osobu pored sebe...
Obe su zajecale.
Nijedna ne zna zasto je tacno plakala,ali znale su da i jedna i druga imaju gomilu nekih svojih manjih li vecih problema...
Sve je to trebalo resiti,a one su bile previse slabe.
-nastavice se...-
čim problem podeliš sa nekim, rešenje je bliže. i lakše. čekam dalje.
Prijatno!**
Autor domacica — 15 Maj 2009, 13:43
Svakako da je svakom njegov problem najveci,ali ipak prije kukanja i plakanja nad svojom sudbinom trebali bi se malo osvrnuti na svijet oko sebe...
Autor grlica — 15 Maj 2009, 13:44
redovno čitam tvoje postove, ali nemam adekvatan komentar...
što god da ti kažem nekako mi se čini suvišno i bezvezno...
:/
Autor suky — 15 Maj 2009, 14:06
Da li su neki problemi, ili bolje da kazem, svi problemi vredni da slome ličnost...
Čovek je kreator sopstvene stvarnosti.
Autor mslobo — 15 Maj 2009, 14:11
"Kad ti je tesko, pogledaj kroz prozor.
Videces da i sa drugih prozora gledaju."
Tu smo da tesimo prvo sebe, a onda i jedni druge. Da budemo svesni i svojih i tudjih nesreca.
Ima situacija u kojima ne mozemo pomoci, i u kojima nama niko ne moze pomoci, ali i tada je vazno da imamo jedni druge.
Upamti to! Emotivna i pametna dusa kao sto si ti jednostavno mora i da pati. Ali i da dohvati zvezde! Veruj mi!
Autor casper — 15 Maj 2009, 14:23
Kad me je 1993. prozvao u trećem gimnazije da odgovaram geografiju, ja sam se uplašio i iznenadio. Učili smo Evropu, on nije najavio ispitivanje, a ja sam bio prvi. Uspio sam se izvući, ipak je to kontinent koji najbolje poznam. Trojku sam dobio i nisam bio zadovoljan, sad mi sigurno peticu neće zaključiti. A onda sam shvatio da naredne tri nedjelje dok bude ostale ispitivao ja mogu misliti o ko zna čemu, za mene će geografija biti prazan čas. I tako je i bilo. A ne vjerujem da oni što su dobili petice pamte ono što su tada učili i da su sad bolji od mene u tom nevažnom predmetu. Dakle, ne treba se ljutiti zbog ocjena baš.
Autor mladiluk — 15 Maj 2009, 14:58
Jako mi se dopao komentar Casper
"Kad ti je tesko, pogledaj kroz prozor.
Videces da i sa drugih prozora gledaju."
To je i najbolji odgovor!
Autor sanjarenja56 — 15 Maj 2009, 15:16
Koliko sam ja suza isplakala zbog jedinica, pogotovo zbog onih koje nisu bile zbog neznanja već zbog hirova profesora...
Sad plačem zbog nekih drugih stvari, koje će mi se za nekih desetak godina činiti smešne, jer ću tada plakati zbog mnogo većih problema. Tako to ide... Zakon života, ili šta već.
Autor biljana — 16 Maj 2009, 10:51