Sreća je u malim stvarima

Danas nemam nesto posebno mnogo snage i inspiracije,pa vam poklanjam staru nit vec oparane i zaboravljene haljine mojih snova...

Ne trazi me,jer,znaj,nema me tamo gde mislis da postojim,davno sam nestala.

Tiho,kao kap kise,kao zrak sunca,kao dasak vetra.Zauvek.

Ne pokusavaj da me nadjes u njenim poljupcima,da na njenim usnama osetis slast mojih...Ne vapi uzalud za mojim glasom.

Cuces samo eho koji se gubi u daljini.

To nisam ja,to je moja bleda kopija koja te nece usreciti.Nikada.

Ne pokusavaj da u njenim ocima vidis zar mojih.

Ne mozes,jer on je jedinstven,samo meni svojstven.

A davno,davno poklonjen tebi.

Ne trazi me u prvoj visibabi,prvoj prolecnoj kisi,prvoj pahulji...

Neces me naci,ne trudi se uzalud.

Ne pokusavaj da moje ime urezes u koru drveta,sprace ga kise.

Ne pisi ga na hartiji,izbledece.

Ne brini,ono je davno urezano tamo...ti znas gde.

Ne pokusavaj da pobegnes od mene,jer neces uspeti.

Cega se plasis?

Kad sam ja prezivela,i ti ces.

Ne pokusavaj nju da zavolis,ona ti nece znaciti nista.

Jer ne,dragi moj,neces me naci u njoj.