Dileme
Dok je pokusavala da uspesno izbalansira na stiklama od 10cm i da istovremeno uvuce stomak i namesti najneviniju facu ikada,zelela je da on makar na tren uputi pogled ka njoj i vidi sve sto se na njenom licu presijavalo otkad ga je prvi put srela..
Nije je pogledao.
"Znas,njega nije briga sta ti radis...I...ajde sa nama,idemo da igramo"
Otrgla se iz ruku koje su je drzale i izasla napolje.
Hladan vetar joj je sibao gole ruke.Mrzela je vetar,njega,nju...Sebe,pre svega.
Cak i u trenucima kad bi zivot dala za njega zahtevala je da se on potrudi,da on promeni misljenje i prihvati je...Nije imala ni truncicu karaktera da sama zasluzi tu uzvracenu ljubav.
Trudila se da non stop bude nasmejana,da se ne zamera ljudima...
Posmatrala je njegove bivse i trudila se da ih iskopira.
A iznad svega je zelela da je voli takvu kakva jeste,mozda tesku,napornu i pogubljenu,ali u isti mah i savrsenu na neki poseban nacin...
Osetila je njegov pogled i nije zelela da se okrene.
Zelela je da on ode bilo gde,na duze i dalje..
Zelela je da joj oprosti sto postoji.
A,opet....
Ne postoje savršeni, ni mi nismo savršeni, a nisu ni drugi. Neko postaje savršen samo u našim očima kad se u njega zaljubimo.
Autor sanjarenja56 — 31 Maj 2009, 09:48
A opet....
Autor casper — 31 Maj 2009, 11:52
@sanjarenja56:Nazalost :)
Autor tuzna — 31 Maj 2009, 14:04
@casper: .....:(
Autor tuzna — 31 Maj 2009, 14:07
Obično što si savršeniji sve si više mana nalaziš.
Ako si apa drapa, zadovoljan si, nisi ni navikao na bolje:)
Autor anam — 31 Maj 2009, 14:22