Sreća je u malim stvarima

Jer je danas zlatni dan...

Jer je poznajem mesecima a jos uvek otkrivam nesto novo o njoj...

Jer pise prelepo i oseca jos lepse...

Jer ne znam da pisem cestitke ali znam da cestitam...

Samo da ispunim zelju,iako to ne znam bolje od domacice!

Da ispune srce i naslikaju osmeh na licu...

I da nam vise nikad ne odes i osiromasis nas za svoje prisustvo i prijateljstvo...

Zato sto je ovaj dan zlatan samo zbog tebe...

Zato sto si bila i ostala pored mene... 

Volim Te! 

Ekskurzija,peti razred...

Obidjosmo(po ko zna koji put) Zoo vrt u Beogradu,i kad nam saopstise da idemo "na jos jedno mesto"

reakcija je bila:"Jaooo,neee..."

Ono sto je ucinilo da se ubrzo zbog te recenice i pokajem,

ono sto sam sa cele te ekskurzije zapamtila i gde bih volela da mogu da odem svaki dan...

Prolazimo kroz botanicku bastu "Jevremovac" u Beogradu.

Slusamo  pricu o poljupcima ispod imele.

Cekamo iznenadjenje. 

Dolazimo do table

Cudimo se...

Deca iz provincije,za japanski vrt nikad cula.

Do njega nas vodi pescani put,a na njegovom kraju...

Pravo malo carstvo.

Mesto gde se opustaju i telo i dusa.

Prvo smo naisli na cudan mostic preko potoka,sagradjen od dasaka.

I to krivudavih.

Rekose nam da se u Japanu veruje da svakog coveka prati zao duh,a da se on moze kretati samo 

pravolinijski,tako da ako pokusa da predje preko ovakvog mosta,upada u vodu...

(Ne moram vam reci da smo se,dok smo ovo slusali,svi okretali oko sebe)

Predjosmo i preko mosta,i prepustismo se carima prirode...

Retko ko je slusao pricu vodica,ali ja obratih paznju na par detalja:

• Osnovni elementi koji se koriste za konstruisanje japanskog vrta su: kamen, zemlja, voda, biljke i drvece.(s tim sto uz njih idu i gradjevine poput cajne kolibe i sl)
• Baste u zivotu Japanaca igraju veoma vaznu ulogu i one su odraz njihovog posebnog odnosa prema prirodi i svesti da je covek deo prirode, kao i kamen, biljka, zivotinja, sa kojima covek treba da zivi u harmoniji.
• Vrt se sastoji od nekoliko delova,a dva(ili tri) su okolna brdasca

Sa pricom o toj cajnoj kolibi culi smo i neku o pandama,ali je zaboravih...

Preko mosta koji vodi do brda nismo smeli da prelazimo.Nisu nam rekli zasto.

Ispod mosta,da se primetiti,prolazi vestacki potok ciji se sum cuo jos pre ugledane table japanskog vrta...

Okolina je ispunjena raznim drvecem,posebnim i cudnim,lepim i zagonetnim...

Sve je to savrseno uklopljeno,sa ciljem da stvori isto toliko poseban utisak koliko su posebni elementi uzeti upravo iz prirode...

Jer kisa neumoljivo zaliva moje prozore...

Jer je tama svuda oko mene...

Da mi je da sam sada tamo...

Ranije je bila fino dete.

Skromno i stidljivo.

Pametno.

Ranije. 

U petom razredu je postala malo gora.Cak,simpaticno dosadna i naporna.

Doslo mi da joj kazem da se unormalizuje.

Na (moju) zalost,

nisam.

U sestom je pocela da fura svoj fazon i pitala me kako da bude popularna kao ja..

Ej,kao ja...(ja sam,kao bila popularna)

Doslo mi da joj kazem da treba da ima starijeg brata po kome ce je poznavati pola skole.

Ni to nisam.

U sedmom me je terala da joj obecam da cu joj naci decka...

Ha!Kao da se to nalazi na ulici!

Obecala sam.

I ubrzo se pokajala.

Doslo mi da joj kazem da me ostavi na miru.

Nisam.

Na moju ogromnu zalost.

E,sad trpim posledice.

U osmom je pocela da izvodi,da ne spominjem da njena strana muzika dovodi do ludila i one koji je vole i one ostale.

Hvala Bogu,druzi se sa klincima.

U prvom polugodju se drala na mene.

Ako,sama sam kriva.

Ponasala se kao da sam poslednje go... iako imam koeficijent duplo veci od nje(cisto da se zna:IQ mi nije uopste toliko bitan,samo da napomenem da se dete totalno promenilo),iako sam starija citava tri dana...

Onda meni dojadilo.

Vikala,upozoravala...

Nije reagovala.

Opet ja kriva.

Doslo mi da joj lupim samar.

Nisam.

Samo sam okrenula ledja...

Sad se druzi sa curom zbog koje je svi ismevaju.

Mene bas briga.

Osobine:dvolicna,zatupljena(da ne kazem glupa),prgava,uzvisena..

Meni lepo.

Ponasanje:deteta u prvom razredu,sa takvima se i druzi(pa joj mozda preneli)

Ja uzivam.

Na mene se vise ne dere,a ako se seti nekad vraticu joj za sve,obecavam...

Danas mi se hvali da je uradila domaci za koji se juce celo odeljenje dogovorilo da ne uradi.

Kad smo svi pobegli,ona je ostala da se uvlaci nastavniku...

Pita me da li sam uradila domaci za sutra.

Rekoh "nisam,niti cu"

Kaze,nece ni ona.

Cik neka uradi!

Oci cu joj iskopati.

A ja cu da uradim,iz inata njoj i njoj slicnima...

Koji su prvi na crnoj listi. 

Ne znam zasto,i slobodno mozete da kazete da sam uobrazena,ali oduvek me je druzenje sa glupim ljudima zamaralo.

I sto vise rastem,krug ljudi sa kojima volim da se druzim svakodnevno se suzava.

Nervira me da pricam sa ljudima koji ne znaju sta znaci "jednostranost",da ne pominjem da rec "otorinolaringolog" ne mogu ni da izgovore.

Dok smo bili klinci nekako se nije ni videlo,glup je bio samo onaj koji nije umeo da odigra skolice do kraja i sl.
Vremenom,poceli smo da pricamo,i nase price su imale sve vise smisla i ozbiljnosti.

Kad pocnem da pricam,nikako ne volim kad nesto moram po tri puta da objasnjavam,najcesce glupom coveku,da bi on to shvatio.

Do nedavno sam slusala recenice tipa "Jer ti Milena Milica drugarica iz Negotin",ili "Idem ja na treningu",i sve bih to mudro precutala(mamino dete,jel'te) i pokusavala da se prilagodim i ostavim utisak fleksibilne osobe,ako nista drugo.

Vise ne mogu.

Ne pitajte zasto te osobe nisam pokusavala da ispravim;

Upravo sam to na pocetku i radila,dok oni nisu mene poceli da nabedjuju da nisam u pravu.

I od toga sam digla ruke.

Jos na milion nacina sam pokusavala da se izborim sa recnikom osoba ciji je IQ manji od 50,

ali jedino sto sam uspela je da i moj spadne malo iznad normale.

Pokusala sam i da se prilagodim;pa sam cesto i sama pisala "Idem trening" ili "Moram ucim"

Rezultiralo je osecajem zatupljenosti,za koga verujem da ga one stvarno zatupljene osobe ne poznaju.

Jednom sam cak glupoj osobi(sa kojom me je sudbina zadesila da promasim u izboru momka) rekla da me nervira to sto je toliko glupa,da se neznam pise odvojeno itd.

Doticni se naljutio i do dana danasnjeg ne progovara sa mnom.

A meni lepo.

I dok malopre odgovaram na recenicu "Ja XXIVC aprila dobijem motor?A jer si ukapirala",resim da dignem ruke od svih budala koje su mi u zivotu spopale.

Polovine od njih sam se vec davno odrekla,drugu polovinu sam blokirala na msn-u i lepo mi.

Iz imenika ih nisam izbrisala.

Ko zna sta glupom coveku moze da padne jednog dana,a ned'o mu Bog da mi se javi ponovo...

E,pa dosta sam ja bila fleksibilna,na vas je red.

Mesto:nadsporetni metal,tacno iznad kupus salate(moje)

Vreme: 20:28:33h

Tako se mi gledasmo jedno dva minuta oci u oci u odnosu 2:8,i kad se nagledasmo

Reakcija:tresak vrata pracen sizofrenijom pracena vristanjem

Ja histericno otrcah na kraj stana suprotan onom gde je doticni lociran

Uzrok:arahnofobija

Posledica:neuravnotezeno ponasanje i nabacani postovi

Ukupan broj ujeda:nepoznat

Precnik:4cm

Sadasnje mesto boravka:neutvrdjeno

Rucak(iliti vecera):netaknut(a)(sa moje strane)

E,sad,jes' da shadow nije znala sve ov,al' gde ga bas kod mene posla...

Zakljucak:Sada sam sigurna da cu da smrsam!

Znate li taj osecaj?

To je ono kad se nastavnica koja vas obozava razocara u vas jer ne znate nista,

kad ste mrtvi umorni a morate da prepesacite pola grada,

kad vam mama krisom ubaci brasno u meso pa ostanete bez rucka,jer drzite dijetu u kojoj je isto strogo zabranjeno.

I kad se sve to desi u razdoblju od 10h-15h.

Za citavih pet sati vama se vec smrklo i najradije bi da prespavate dan i probudite se na Kajmackalanskim ostrvima.

I onda sednete i placete,jer ne znate sta bi drugo,

a iznutra kipi vulkan,hoce da eksplodira...

A tek ako resite da upropastite dan nekim tamo ljudima sa bloga koji vas vole(sto jos nije utvrdjeno)

sednete i napisete post.

A suma sumarum izgleda ovako: 

Izgled:jadan.

Osecaj:kao da je milijardu igala zabodeno u vas (a vi morate da cutite).

Stanje:mucno.

Resenje:van vidnog polja. 

Pojma nisam imala kako da se obucem...

Nadjoh u ormanu udobne trenerke i majicu,nije mi bilo do utezanja.

Cim izadjoh iz kuce,zapljusnu me miris prvih prolecnih cvetova i tek pokosene trave...

Na igralistu par klinaca igra skolice,nekolicina trckara oko cudnog malog psa,bice da je jazavicar..

Momak i devojka na klupi,verujem,uzivaju jos vise.

Ne toliko u prolecu koliko jedno u drugom...

Sledece sto me zapljuskuje je talas toplote.

Skidam jaknu i ubrzavam,zakasnicu... 

Konacno,moj grad uzvraca osmehe.

Znam,Sunce je krivo,a jos se nadam da je Nebo culo moje molitve...

Saplicem se o suvu granu otpalu sa nekog od drveta u drvoredu koji me okruzuje.

Secam se,kad sam bila jako mala,cesto sam dolazila tu kad olistaju prve sljive i divlje jabuke...

A tek kad padne kisa...

Satima sam mogla da stojim tu,medju tim visokim i gordim drvecem,samo da sam imala vremena..

Vecito sam negde zurila.

U stvari,kasnila sam.

Obecavala sam sebi da cu jednom obici sve sto volim u ovom mom malom gradu i dozvoliti sebi da se nauzivam.

Stizem na cas.

Sam pogled na nastavnikovo nasmejano lice govori mi da ce cas biti lep.

I jeste,sve nekako tece po ustaljenom redu dok on ne pocinje da se sali sa mnom,

na kraju stizemo i do price o srednjoj skoli,kad sam morala da ostavim harmoniku,inace bi mi ruke otpale.

Iz ucionice izlazim sa ogromnim osmehom i zeljom da zagrlim ceo svet.

U mislima se zahvaljujem nastavniku sto mi je ulepsao dan.

I to po koji put! 

U povratku kuci ne zurim,udisem svom snagom sve boje,mirise i zvuke oko sebe...

Osim onih ruznih,koje nikako ne volim,kao sto su vike,dreke,i zvuk ocito propalog auspuha nekog auta...

Na igralistu ovog puta samo mala plavokosa devojcica sa tatom.

Ljulja lutku na ljuljasci...

Bacih pogled na nju i zapazih biserne plave oci...

Poklanja mi najlepsi osmeh koji sam ikad dobila. 

Ceo dan sam razmisljala o tom osmehu i tom andjeoskom licu sa kog je blistala  nevinost,nada i ona iskrena radost...

Hvala malom andjelu.Osmeh:neizmeriv. 

I taman kad isplanirah jos jednu setnju,nebo se namrci...

Pada mrak...

A i zahladnelo je,priroda se sprema za spavanje. 

Pocinje i kisa,ali o tome nekom drugom prilikom...

Kad ne bude malih andjela i dobrih nastavnika da mi ulepsaju dan...

O blogerima da ne pricam...

"...prazno pruža bezbroj mogućnosti, u prazno može smestiti bilo šta..."-rekla je shadow a ja posvecujem svim mojim blogerima cije je raspolozenje bas nekako prazno u poslednje vreme...

Ako hocete da vas,kao i mene,zaboli stomak od smejanja

(a kazu da ne valja smejati se istini u lice..)

posetite dve stranice sa horoskopima...

Neverovatno tacni horoskopi da su i mene naterali da poverujem u njih

(kao da je mene tesko naterati da poverujem u bilo sta) 

su na adresama KRSTARICE  I ASTRO-ART.NET ...

Ako mi neko ne veruje,pogledajte

Rak

21.06 - 20.07

Prijatan i nekonvencionalan dan je pred vama. Osećate potrebu da se družite i učestvujete u nekim važnim događajima. Sve vam izgleda jednostavno. Ukoliko se ukaže prilika da otputujete, to će biti pre svega zarad ličnog zadovoljstva i uživanja. Šta hoće ta Vodolija? Nikako vam ne da mira!

 Daklem,sve je tacno...btw,Mladen je vodolija...

Juce je horoskop bio jos tacniji,ali ga(nazalost) nisam sacuvala,niti uspela da ga pronadjem...

E,a ako se neko zapita zasto pisem ovako bezvezan post i sta je,u stvari,pisac hteo reci-ne pitajte...

Ne znam ni ja...

Valjda sam se postidela kad sam videla prelepe postove na naslovnici...

Za veceras obecavam referat iz setnje...

Volim vas... 

 Vas Rak

On: znas me bolje nego iko, i ajde sad, reci dal ja mogu da napisem nesto onakvo??

Ja:Ne,ja sam tebe nekad poznavala...Sada ne.

On:Ali to je Ona napisala,nisam ja...Ne znas kako je plakala...

Ja:Ne znam,niti zelim da znam.Treba li da mi bude zao?

On:

Ja:Jel si cuo nekad od nekog da ja nisam glupa?

On:...

Ja:Shvaticu to kao da.Eto,pruzila sam ti priliku.Mislim da je na mene red da kazem zbogom...

Zelim ti da se pomiris sa curom koju volis,i da nikad vise ne sretnes neku Milenu koja ce ti zagorcati zivot.

On:...U svakom slucaju,ako ikad budes htela ponovo da se druzis sa mnom,tu sam.

Veruj mi da necu hteti..

Bilo je tu jos puno besmislenih reci i recenica,uglavnom sa moje strane...

Vidi se koliko mu je "znacilo" da se pomiri sa mnom.

Hvala Mu sto mi je to pokazao upravo danas.

A kako se ja osecam?

FANTASTICNO!!!

Drzim Atkinsonovu dijetu,smrsala sam 2kg...

Super se slazem sa celim drustvom,

svi nastavnici me hvale.

Uzivam!

Mladenu zaista zelim sve najlepse...

Ali,van mog zivota.

Samo mi je zao sto je on uspeo da mi nacas pokvari raspolozenje bas danas...

Kad je rodjendan jednog od meni najdrazih bica.

Moja bobica(mi i nasi ludi nadimci),koja je prosle godine usla u moj zivot

Onako slucajno i stidljivo,kako to samo ona ume..

Danas je vec starija od mene(hihih,kako to sasavo zvuci..)

Znam da zna sta joj sve zelim..

Neka ostane najbolja bobica na celom svetu,moja i V-ina najveca maza...

A ja joj obecavam da cemo joj prirediti najlepsi rodjendan ikad..I da je nikad vise necu onako uplasiti...Mnogo,mnogo je volim...

Sve case uvis za jos jednog andjela za cije je postojanje moj zivot postao duplo bogatiji...

...ne opet...

Kad sam te konacno izbacila iz svog zivota i izbrisala sve tvoje ljigave,prljave tragove,

ti si resio da se vratis.

Da opet kao nekada na velika vrata udjes u moj zivot,znajuci da su ona za tebe uvek otvorena.

O,da ti samo mogu videti izraz lica kad nosem lupis u zakljucanu kvaku...

Dovoljno si ti mene mucio,dragi moj.

Rekli su mi da se starim ljubavima ne smem vracati,

da ne smem prekidati proces novog zivota u kome sam jedino ja pobednik svih bitaka...

I necu.

Jer,obecala sam.

Za vise informacija i one neupucene,da,i Mala devojcica ima ponos... 

I nece ga pogaziti po milioniti put zbog jednog skota koji je davno povredio...

Ponekad joj se cini,poznaje ga vise nego samu sebe.

Jeste,on je bio najbolji,najlepsi,znao je da useci..

Ono sto je resila sebi da prizna je da sad zapravo i ne zna ko je On.

Onaj,koji lomi zenska srca kao stare porculanske solje zrele za otpad.

Koji nikada nije voleo a uvek je to odgovorno tvrdio.

Sudi mu se

Neka nikada vise ne bude po njegovom

Neka mu nijedna ne padne pod noge

Neka mu Nebo vrati... 

Ova Mala devojcica je skupila snage za nove bitke

Konacno!

I nece dozvoliti da se spotakne o jednog palog ratnika...

Smelim koracima hrabro napred,u nove pobede...

Obecavam...