Sreća je u malim stvarima

Jedna mala devojcica je bila,otisla,i vratila se.

Nije ni znala da je toliko umorna,a eto,ovaj sesti april je ceo prespavala...

Jedan je,ali i on prodje...

Prolazeci kroz Sremske Karlovce,gledajuci u prodavca kokica i secajuci se Andjele,pijuci vodu sa cesme "Cetiri lava" i razmisljajuci na kojoj se strani sveta nalazi njena srodna dusa(izgleda u Madjarskoj :P),penjuci se do Strazilova,posmatrajuci vojnike kako ratuju na Petrovaradinskoj tvrdjavi...

Prezivela je Mala Devojcica i tri dana maturske ekskurzije.

Prvo vece je zaista provela u sobi do svoje(koja koincidencija!),

smeskajuci se i dremajuci pored jednog ramena... 

Drugo vece je provela u Nikolinoj sobi,pored jednog drugog ramena,takodje nasmesena(samo sto za ovo drugo rame nije htela da postane nista vise od prijatelja)

Gradska kuca u Subotici joj je licila na Hogwarst(skolu Harija Potera),

vodic joj je licio na njenu srodnu dusu,

Novi Sad je....pa dobro,nije licio na Negotin...

A najlepse od svega je bila pomisao na povratak kuci,kompjuteru i blogerima...

Jeste da sam vas sve pozaboravljala,ali samo mi treba da vidim po jedan osmeh 

i da se prisetim svega... 

U mojoj glavi se ovih dana radjalo puno prica...nazalost,sve su nestale sa par suza i vremenom..

Suze su i bile one koje su mi pokazale te prave vrednosti,a one nikako nisu lep(mrsav) izgled i prazna glava...Konacno i to shvatih,...

Shvatila sam i poslovicu "Daleko od ociju-daleko od srca",ali to je vec za neku drugu pricu,jos samo da se izvinim sto nisam uspela da prebacim slike i da opet posetim carstvo snova...

Sve Vas volim,da ne pocinjem o tome koliko ste nedostajali...