Sreća je u malim stvarima

Film. Na ekranu kutije neke od poznatih marki(samsung,cini mi se) moze se videti

Visoka zgrada i dve osobe koje skacu sa iste.

Na licu Male devojcice moze se videti

Neodredjeni osecaj.

Nazvan je

Hm.

Poznat,ali ipak ovog puta tako drugaciji.

Jeste,ona pojma nema odakle bas u ovom trenutku ovakav osecaj. To je onaj,koji se ponavlja vec osam meseci.

Cak!

A zna ona i sta je... Samo se plasi da kaze.

(a obecala je da ce reci,i sad ne zeli da se zna da je u pitanju potreba za-njegovim zagrljajem...)

Za onim toplim rukama i usnama koje cuda cine..

Danas.

Ucinile bi cudo.

Danas.

Juce je boleo stomak. A nigde onog toplog glasa da kaze da ce biti sve u redu... Kao nekad.

Pre nekoliko meseci glas je postao tudj i dalek.

Tako je moralo.

Danas Mala devojcica prvi put mrzi

Glas

Ovo vece

i jedan Film koji je morao da podseti...

Danas...

Sto zlatnika?

Milione dinara ili evra?

Neku ogromnu uslugu?

Dug?

Jedna Mala devojcica je juce pitala...

Ona,kod koje osmeh ne kosta nista.

Ne onaj kiseo,ni tmuran.

Vec onaj najveci,iskren,onaj koji ume da ulepsa dan i koji vredi vise od hiljadu reci...

Mala devojcica je postala bogatija za novo raspolozenje...

Osetila je onaj bljutav ukus u ustima.

Grozu...

Smejala se.

Obradovala se svakom novom licu na ulici,i poklonila mu je osmeh.

Zauzvrat nije dobila nista.

O,moj ti...Gradu u kome zivi toliko ljudi...Zar niko ne zna koliko...?

Koliko kosta sreca jedne Male devojcice po tvom bezosecajnom cenovniku...?

Koliko kosta osmeh koji tako retko poklanjas...?!

Recite mi,spremna sam da platim...

I dok stomak uvija,Mala devojcica se smesi mami govoreci da nije nista...

A u pozadini Balasevic i dalje cika...

Nekome krila.

I laste.

Ja ne zabranjujem nista.

Sme se sve sto se ne sme.

Al samo jedno te molim:
Odluci da ne porastes
ni mrvu,
za inat svima,
do kraja ove pesme.

U toj pesmi zivi
slobodno,
lepo
i ludo.

Mozes da izmisljas...

Mastas...

Da hoces sve naopako.

U njoj i najvece cudo prestaje da bude cudo
jer sve sto pozelis,
kad zazmuris,
ostace zauvek tako.

Isturi hrabro i divno prkose detinjaste

i lazi makar i sebe.

Sme se sve sto se ne sme.

I sme se vise od svega!

Jedino nemoj da rastes
za inat i tebi i meni do kraja ove pesme.

I svaki put kad te slome,
i moras novi san da stvaras,
ne sanjaj ga u mraku.

Dotrci blize zori.

Na pragu ove pesme tako se lepo bori
i kad namignes samo
i osmehnes se polako.

Izbroj u sebi do deset
i to u vecnost pretvori.


I sve sto zmureci smislis ostace zauvek tako.

Miroslav Antic

Ne!

Greska!

Ne SAMO cetvrtak...

Nego jedan veoma poseban cetvrtak...

Cetvrtak kad je Mala Devojcica super svirala harmoniku,dobila pohvalu od nastavnika.

Cetvrtak kad je moja hyper rekla da je proglasena za odbornika..

Cetvrtak kad se Mala Devojcica osisala na kratko i resila da pocne novi zivot.

Promene na bolje,zna se...

Za pocetak,od sutra dijetica.

Danas je cetvrtak kada su se na blog vratili jedni od omiljenih blogera Male Devojcice...

Mala Devojcica je danas zavolela cetvrtke.Sve.

I one kisovite,i oblacne,i vetrovite,i tmurne...

I one u kojima se place,ali i one koji su kao ovaj sad...

Ispunjavajuci,veliki,nasmejani...

Bas,bas ste mi ulepsali dan...I ovaj,kao i onaj juce..

Zavolecu i srede,obecavam..

Na sledecim blogovima danas mozete pronaci poruke koje sam ja danas htela da zapisem:

Kuhinja i oko nje;mladjanove priche ;M.O.P.H. ;crno belo...

I na mnogim drugim,kao i svakog dana,kao i svakog cetvrtka...

Kazu,na blog.rs-u se zelje ispunjavaju..

Eto,bas zato cu ja ovog cetvrtka,jer je poseban,da pozelim da mi Bog da snage da se izborim sa sobom i pokazem svetu koliko ja lepa umem da budem...

Da se nikada ne pokajem sto zivim,rastem i disem.

I da nikad,nikad ne odem sa ovog procvetalog,mirisnog mesta...

Danas ne umem da pisem kao juce...

Ono sto umem je da vam kazem da vas volim,sve do jednog,i da cu pored vas zavoleti cak i onaj ozloglaseni Utorak...

I da ne bude da sam zaboravila...

JEEEEEEEEEEEEEE!!!(siljka neka se ne prepozna )

...i podjite u moj svet...

...jer,ja ne mogu da vam ulepsam dan kao sto su meni siljka,shadow i sanjarenje...

...jer ne mogu da stvaram cuda...

...ali,mogu da vam pokazem moje malo carstvo,ono gde se radjaju price i gde jedan maleni cvet raste do neba...

Samo mi pruzite ruke,povescu vas...

tamo gde je

malo

VELIKO

sareno

i mekano...

Proverite da li su krila na mestima...

I osmesi...da ne zaboravimo...

Iiii krecemOOoo...

Vidte li ovu prelepu palatu?

Jos malo...

Da li vidite ovaj okean sa galebovima?

Ne,jos nismo stigli...

A da li vidite ovu malu zelenu livadu?

Spustamo se polako...

Dobrodosli!

Drustvo sanjara vam se klanja... 

Vidite?

To je duga koja se pojavi svaki put kad neko poseti ovo moje carstvo..

Cujete?

To je zubor potocica...

Niste videli potok?

O,eno ga tamo...Jos malo pozadi...Da,iza tog sivog kamena..

Osecate?

To je miris belih cvetica koji redovno u prolece okite ovo moje drvce...

Drvo-moje omiljeno mesto za sanjanje.

Hajde,probajte!

Mnogo je malo?

Ne,naravno da nije...Pogledajte,ima mesta za sve!

A onaj kraj duge...

To je mesto gde se radjaju price,igraju reci i plesu stihovi...

Jeste,razbacano je...Moracu to nekad da sredim..

O,domacice,nema ovde kuhinje...

Ovde se dusa i oci hrane...

Samo pogledaj oko sebe...

Nema ni biciklisticke staze...

O,ni krila vam vise nisu potrebna...

Samo sanjajte,mislite,udisite...

A da li vidite ovo sto se zeleni pred vama?

To je moja trava...Volim da posmatram travu kad me poseti prijatelj vetar.

Vetar i Sunce mi ne dozvoljavaju da budem tuzna.

Smenjuju se non-stop i zasmejavaju me..

Ova trava,ona raste zajedno sa mnom...

Vidite li koliko je velika??

Lepo se osecam kad protrcim kroz nju.

Ona me cuva.

A kad sve utihne,kad se stihovi i misli umore,na scenu stupa Mesec...

Neki ga zovu Luna,a ja volim da ga grlim dok spavam.

Ne znate kako Mesec ume da prica uspavanke?

Samo oslusnite...

 Livada nije dovoljno velika???

Ma to se samo nekome oteo uzdah...

Sve one sa premalim srcima i nedovoljno maste,ostavili smo na prve dve destinacije...

A vi oslusnite,sad cu vam sapnuti sve svoje tajne...

Samo pratite talas muzike...

Nastavicemo,na nekoj drugoj planeti,kad Mali Princ najavi novo sletanje...

I kao i uvek,ja ne znam kako da pocnem..

Ponela sam bolesnoj nastavnici torbe do stana,bila sam nasmejana...drugaciji je utorak!

Prazan "komad" ekrana je ponovo poceo da me inspirise,u glavi se opet radjaju price.

I opet je baladasevic krivac za ovaj osmeh koji danas ne mogu da skinem sa lica. 

Kazna:citati moje postove...

Kad resih da zapocnem novi(stari) zivot iz pocetka,u glavi mi se stvori i slika ljubavi koju treba prepustiti zaboravu,iako je u pitanju ona koja zaborava nema...

Znam,trazices me na svim mestima...
Znam,i to da me vise neces pronaci...
Znas,dragi moj,ja danas mirisem drugacije..

Sve stare parfeme sam bacila,sve one koji su me na tebe podsecali,one koje si bio u stanju da udises celo vece...

Znas,ja se drugacije ponasam...
Iako se cesto setim svih onih noci...
Znas,kazu da je nama rakovima potrebna ljubav...
A da vodolije vole da setaju,da glume...

Ne zelim da priznam drugima,ali,znaj da znam da ti nikada nisi glumio...

To ti nikad nije bilo jaca strana...

Ili to samo ja zelim da verujem da si me nekad voleo toliko da i dan danas mislim da savrsenijeg od tebe nema..

Verujem,da ga nikada necu pronaci.

Nije to bilo ono decije,obicno,zezanje...

Nije bila ni 'recka' u nizu.

Ali,nema vise povratka...

Previse se ljudi i dogadjaja naslo izmedju nas...

Za tebe ne znam,ali ja vise nemam snage da se borim sa vetrenjacama..

A znas li da se jos uvek secam tvojih reci?
I da znam da ces se kad(ako) budes citao ove reci tako slatko nasmejati...

Isto tako sam zapamtila sta si mi odaavno rekao...
"Mazo,pazi kad ti kazem,ja i ti cemo se jednog dana ponovo sresti...I necemo nikad da raskidamo.Vise nikad.Makar samo da budemo zajedno pet-sest godina,kao Milos i D."

 

Verujem,skote...

 

"Niko me nikad nije zvao skote."

 

Znas,skote moj,nocas sam videla zvezdu padalicu...

 Pozelela sam da  se nikad vise ne sretnemo..

A ako se sretnemo da ne prepoznam onaj tvoj sanjivi pogled 

koji te je uvek izdvajao od drugih...

 

Plasim se,bolece vise nego proslog puta...

 

I da,cika baladasevicu,bili ste u pravu...

Ovo,samo da bih vam to dokazala... 

  

 

A,sad,da jedna Vesela Mala devojcica kaze (teti) Dobar dan i izabere drugi put,

sa manje trnja...

 

...Iako zna da se sve staze vrte u krug!

 

(Inspirisana pesmom Tanje Savic-Zlatnik)

Ko je primetio primetio,ko nije-nije...

Malu devojcicu nesto muci...

Jeste,to je onaj BLJAK osecaj,sa ONIM izrazom lica...

Da,bas taj...

Mala Devojcica se..........kaje.

Sumnja.

Pita se.

Menja.

Menja se i ona to zna.

Srce joj kaze.

Srce mase prstom i opominje,a Mala Devojcica ignorise...

Ima neki osecaj,kao da je ni za koga vise nije briga,kao da je postala odvratna osoba;

Kao da...

Mala devojcica je prestala da uci.Sad,kad to najvise treba da radi.

Mala devojcica se mnogo promenila i to je boli.

Maloj devojcici se place,a suza nema...

Maloj devojcici se pisu postovi,a mrzi je i ne moze da zadrzi pogled na praznini. 

Mala devojcica se oseca hladnokrvno,bedno.

Pogled Male devojcice je izbledeo i sad samo tupavo i besciljno luta naokolo... 

Ne zna da opise,verujte...

Samo hoce snage...Samo malkice...

Hoce da se osvesti i da zivi u stvarnosti,a ona samo lebdi i kao da je negde daleko...van vremena i prostora.

Svaki novi osecaj i nepoznato stanje Malu devojcicu preplase...

Nema vise ni cebeta...

Samo...

Praznina

Mrak

Tisina

....a....boli...

"Ne jadikuj mnogo nad sitnim bolovima, jer bi sudbina mogla početi da te leči - krupnim."-Neruda...

 

Jedna mala devojcica je bila,otisla,i vratila se.

Nije ni znala da je toliko umorna,a eto,ovaj sesti april je ceo prespavala...

Jedan je,ali i on prodje...

Prolazeci kroz Sremske Karlovce,gledajuci u prodavca kokica i secajuci se Andjele,pijuci vodu sa cesme "Cetiri lava" i razmisljajuci na kojoj se strani sveta nalazi njena srodna dusa(izgleda u Madjarskoj :P),penjuci se do Strazilova,posmatrajuci vojnike kako ratuju na Petrovaradinskoj tvrdjavi...

Prezivela je Mala Devojcica i tri dana maturske ekskurzije.

Prvo vece je zaista provela u sobi do svoje(koja koincidencija!),

smeskajuci se i dremajuci pored jednog ramena... 

Drugo vece je provela u Nikolinoj sobi,pored jednog drugog ramena,takodje nasmesena(samo sto za ovo drugo rame nije htela da postane nista vise od prijatelja)

Gradska kuca u Subotici joj je licila na Hogwarst(skolu Harija Potera),

vodic joj je licio na njenu srodnu dusu,

Novi Sad je....pa dobro,nije licio na Negotin...

A najlepse od svega je bila pomisao na povratak kuci,kompjuteru i blogerima...

Jeste da sam vas sve pozaboravljala,ali samo mi treba da vidim po jedan osmeh 

i da se prisetim svega... 

U mojoj glavi se ovih dana radjalo puno prica...nazalost,sve su nestale sa par suza i vremenom..

Suze su i bile one koje su mi pokazale te prave vrednosti,a one nikako nisu lep(mrsav) izgled i prazna glava...Konacno i to shvatih,...

Shvatila sam i poslovicu "Daleko od ociju-daleko od srca",ali to je vec za neku drugu pricu,jos samo da se izvinim sto nisam uspela da prebacim slike i da opet posetim carstvo snova...

Sve Vas volim,da ne pocinjem o tome koliko ste nedostajali...