Polako ali sigurno...
...gradim put ka sreci...
Danas sam bila posebno srecna...Kao da je moj osmeh rasterao sve sive oblake...
Iako su razlozi moje srece jako mali,mene su ispunili...
Malopre sam bila u muzickoj...Sve sam navezbala i jos me nastavnik pohvalio...
N:Vidis,recenica je skup...Ti neces u srednju pa cu ja da ti objasnim
JA:Ko kaze da necu?Hocu ja u srednju...
N:Stvarno???
JA:daa...:)
I tu je moj dragi,voljeni nastavnik(NAJBOLJI NA SVETU),ostao bez texta..."Bas si me lepo obradovala,ulepsala mi dan"....
Eh,kao da ja to ne znam...Ulepsala sam i sebi,tj on mi je svojim recima ulepsao...Kad sam izasla iz skole moj osmeh je ulepsao dan onima koji su me videli,a na nebu se,izmedju tmurnih oblaka,pojavilo sjajno,blistavo Sunce.........
Life is beautifful...
P.S.ovu pesmu mi je mailom poslao najbolji drug...:
УВЕК БУДИ СРЕЋНА
Први нежни зрак Сунца,
закаснеле пахуље са лица ти топи,
данас си ево поново срећна,
том срећом ти и друге опи.
Радуј се пролећу што стиже,
цвету нежном што за тебе ниче,
са ветром ластавицу љуби,
што ти песму радости кличе.
Веселост у оку нек ти искри,
заборави све ружно и све боли,
данас нек је среће дан,
свако ново јутро ти воли.
Кад те топлина лета загрли,
играј с*лептиром у пољу Белих Рада,
своју срећу увек сама грли,
и не дозволи да ти из ока оде нада.
Светозар Марковић Тоза