Sreća je u malim stvarima

Koliko god htela da napisem puno lepih reci o jeseni stila zuto lisce-zimnica-kise,ne uspeva mi...Jer mene ne odusevljavaju sve te lepe stvari...Ok,volim ponekad da vidim drvo i ispod njega gomilu zutog lisca,ali to je jedino sto volim kod jeseni...Sta vise,mrzim jesen...Mrzim hladnocu,vetar,kise i blato.Kao i tmurnilo neba koje me samo jos vise baca u bedak.Zubato sunce,i to samo na pet minuta.I onda opet sivo,bledo,bezivotno... Najezim se od svega toga...i onda mi je najlepse kuci,uz pec i TV...Mada,zimu volim...Zimu prosto obozavam.Kada se na brezuljku ispred zgrade skupimo svi i prisetimo se proteklih godina,skijamo se,sankamo.I belina u tihim vecernjim satima kada sam neustrasiva,kada izadjem sama da prosetam i mojoj masti nema granica.Tada sam taklo bezbrizna i srecna... Ali,cemu se radovati ove godine?Zaboravili smo cak i kako izgleda pravi,beli sneg.Prosle godine nas je svojim prisustvom udostojilo samo nekoliko pahuljica.Racorala sam se u zimu,nebo... Da li ce ove godine biti bolje,ostaje mi da vidim.A do tada se molim da mi zivot vrati osmeh na lice makar tom jednom pahuljom...Kao nekada...