Priznajem, ne ide, ali pokušavam...
Ne smem da plačem pred drugima..Zato ugrabim ovakve momente, kad sam sasvim sama, u maminoj staroj pidžami, kad mi suze brišu samo ruke ispod mojih ramena.
Negde je zapelo. Nešto ne radim kako treba, a ne znam šta. Dajem sebe celu, i više od ovoga ne može. Može, u stvari..Još malo. A onda se rasprsnem na komadiće.
Mnogo sam željna zagrljaja. Previše. Možda i ne bi pomogao...Ali meni sada samo to treba. Očajno kopam po svetu tražeći ga, iako znam da ga tako nikad neću naći.
Nisam osoba koju vole. Ili mi se dive, ili me žale. Danas ovo drugo.
Jer mi igra brada iako se ne dam.
Jer mi maskara curi po obrazima.
Jer nema nikog da me uteši.
Ne jadaj se pred ljudima, tek užitak daćeš svima, k'o da srna ranjena se tuži orlu i gavranima...
2 Komentari |
0 Trekbekovi
A ja baš mislim da si osoba koju vole... Očaj je najveći neprijatelj (pišem iz iskustva). Skupi strpljenje i veru.. prave stvari će stići kad bude pravi trenutak...
Autor vesela — 30 Nov 2013, 16:49
ja bas umem da se izridam pred svima
Autor sastavi — 01 Dec 2013, 03:43