''For once I can say-this is mine, you can't take it.''
Slušam nekog ko se zove Michael Buble, pijem čaj od brusnice, gledam pahulje.
Prvi sneg, poželeh želju i istog trena shvatih da je pogrešna.
Prvo, jer nisam ni sekund razmislila.
Drugo, jer je neostvariva.
I na kraju krajeva, od kad to sneg ispunjava želje, i kome?!
''Moraš da veruješ'', kaže mi Mala devojčica.
Ne moram.
Moraću samo, jednog dana, da se zaljubim u nekog ko će biti iskren. Oduvek sam mislila da malo tražim...Izgleda da je iskrenost, ipak, najveći zahtev koji ljudima možeš da postaviš.
Ne kažem da mi ne bi prijalo malo malih, slatkih, laži.
Kao zrnca smeđeg šećera na koja naletim dok žvaćem limun kao jabuku.
Ali kad je zrna previše, kiselina se ne oseća i vitamini ne deluju, iz inata.
I najdraži limun postaje otužan.
Baš kao ti
večeras.
Gasim svetla, nalivam još 250ml čaja, pojačavam muziku.
Maštam o zagrljaju koji nije tvoj...nije ničiji.
Све је у искрености. И мислим да смо сви у потрази за њом.
Поздрав, радости! :)
Autor pricalica — 27 Nov 2013, 23:13