Obrada
Necu te zaboraviti,nikada....
Jos uvek ne zelim da krenem dalje.
Tvoje lice i svaki sledeci pogled daju mi nadu.
Uzaludnu,znam...
No,ipak ne mogu zaboraviti sve te reci,obecanja i ljubav,ma koliko ona bila lazna...
Smatraj sebe jedinim razlogom zbog kojeg se budim.
Smatraj se mojim zivotom.
Ako tebe nemam,ja ne postojim.
Secas li se one noci kada je vreme stalo samo zbog nas...?
Secas li se da nisi hteo da me pustis onda kad sam ktela da odem?
Ironije li,sad ja ne zelim...
I,kako sad da zivim bez tebe
kad jedini imas carobnu moc da moje suze pretvoris u smeh,sve radosti ucinis posebnim...
Makar i kao puke lazi,tvoje reci zvucale su tako carobno,da sam,htela to ili ne,morala u njih da verujem...
Makar bili i neiskreni,trenuci sa tobom ostali su kraj mene,ne idem nigde bez njih...
I koliko god sada nisi tu,nekada si bio;
i zelim te natrag;
imalo to smisla ili ne.
(pronasla na netu u formi pesme,preradila i pronasla se...)
Uvek želimo nemoguće,
to nam daje snage da se borimo za moguće:)
Autor anam — 11 Apr 2009, 15:42
Uvek ima smisla....
za onoga koji zeli.
Autor casper — 11 Apr 2009, 15:48
Obrada dobra, ti sama pišeš još lepše...ali se često pronađemo u nečemu što drugi napišu.
Autor sanjarenja56 — 11 Apr 2009, 16:27
Obrada je ponekada mnogo bolja od originala.Poz.
Autor nesanica — 11 Apr 2009, 23:41
Tek kada nemamo,znamo da cenimo,tek kadaizgubimo znamo koliko je vredelo.Pa zasto nismo sprecili ili samo sami sebe prevarili pozeleci ...
Autor Talas — 12 Apr 2009, 02:14
"Najveća i najplemenitija ljubav je ona koja se žrtvuje..."
Autor zrno29 — 12 Apr 2009, 02:27
Ovo je tako tužno..:(
I ja sam se pronašla...
Autor behappy — 29 Maj 2009, 23:32